foto EPA/ĐORĐE SAVIĆAerodrom “Konstantin Veliki” imao je prošle godine, kada nije bilo potpune obustave letova zbog pandemije korona virusa, pet odsto manje putnika nego 2020, kada je zbog pandemije takve obustave bilo.
Broj putnika je manji uprkos tome što je sa niškog aerodroma letelo tri odsto više aviona nego 2020. godine.
Za stručnjake takvi podaci nisu nelogični, već su posledica haotičnih mera država do kojih se leti, a koje prvi “plaćaju” aerodromi.
„Prodivepidemijske mere država su prilično haotične, od početka do danas. Države se otvaraju pa zatvaraju, različito odlučuju o kategoriji putnika koje puštaju, avioni su zato prazniji ili puniji. Rajaner je, recimo, cele prošle godine vozio do Malte, ali su avioni bili prazni, pošto su prevozili samo putnike koji imaju lične karte te zemlje, koja je zapravo bila zatvorena za državljane Srbije. Dakle, bilo je aviona, ali ne i putnika zbog zatvorenih granica za nas“, kaže za Danas Bojan Avramović, bivši direktor Regionalne razvojne agencije „Jug“, koja je kroz studije i elaborate uređivala poslovanje „Konstantina Velikog“ u redovnom saobraćaju i određivala cene aerodromskih usluga.
Avramović navodi da za ovakav pad broja putnika i letova nisu krivi ni aerodromi, a ni vlasti, već pandemijska situacija.
Ipak, kaže da će vlast u Srbiji jednom morati da odgovori na pitanje “koliko košta aerodrom Konstantin Veliki”, koji je država najpre besplatno preuzela od Grada Niša, a potom i ustanovila linije od javnog interesa za nacionalnog prevoznika Er Srbija, koje se finansiraju iz budžeta.
Prema zvaničnim podacima niškog aerodroma, broj putnika je prošle godine bio 146.296, a 2020. veći – 154.233.
Na aerodromske piste prošle godine je sletelo ili odletelo 1.040 aviona, dok je njihov broj 2020. bio nešto manji- 1011.
Tokom prošle godine nije bilo potpune obustave letova, a 2020. jeste, tako da je, recimo, u aprilu zabeleženo “nula putnika”.
Ukupan broj putnika je, ipak, pretprošle godine veći nego prošle jer su u prva tri meseca 2020, kada epidemija u Srbiji još nije proglašena, avioni bili značajno puniji nego u bilo kom mesecu tokom epidemije.
Od početka epidemije kovida, u martu prošle godine, Er Srbija uglavnom nije letela na 12 subvencionisanih linija od javnog značaja, a mesecima unazad saobraćala je samo do Frankfurta (Han).
U tom periodu češće su letele lou-kost kompanije Rajaner i Viz er, ali su i one privremeno obustavljale deo linija, pa ih pokretale iznova.
Prema podacima niškog aerodroma, u prethodne dve kovid godine broj putnika smanjen je i do tri puta u odnosu na 2019. godinu, kada ih je bilo 422.255.
Te godine, prve pre pandemije, letelo je 1.967 aviona, odnosno bezmalo duplo više nego u pandemijskim godinama.
I sa kargo prevozom ista situacija
I kargo prevoz na niškom aerodromu beleži slične brojke kao prevoz putnika.
Prošle godine je evidentirano 40 odsto manje prevezene robe (310.754 kilograma), nego pretprošle (522.660), mada je sa aerodroma letelo 22 odsto više kargo aviona (39), nego 2020. (32).
Pogodnosti za Er Srbiju
Nacionalni avio prevoznik Er Srbija je 2019. godine na tenderu, koji je raspisalo Ministarstvo saobraćaja, dobilo pravo da leti na 12 subvencionisanih linija, u periodu od 1. jula 2019. do 30. juna 2023. godine.
Za tu namenu je iz republičkog budžeta planirano 1,8 milijardi dinara, odnosno 600 miliona godišnje.
Pre tri meseca Vlada je odlučila da stavi van snage svoju odluku iz 2019. godine i umesto 12 subvencioniše sedam linija od javnog značaja, izdvajajući za takve letove iz Niša i Kraljeva 2,8 milijardi dinara.
Er Srbija je i ovaj posao dobila na tenderu Ministarstva saobraćaja, tako da će od ove godine iz Niša leteti do Beograda, Frankfurta, Kelna, Istanbula i Ljubljane, kao i do Tivta i Atine, tokom letnje sezone.
Prvi letovi na novoustanovljenim linijama već su krenuli.
Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
