Ne možemo da uzmemo zajam, a možemo da delimo po 100 evra mladima 1Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC

Da li se Srbija već našla u krizi tolikoj da ne može da se zaduži na međunarodnom tržištu da vrati dugove koji dospevaju ili nam ide tako dobro da imamo natprosečan privredni rast i manji deficit od planiranog?

Od poruka koje nam ovih dana šalju državni funkcioneri, koje su tačne? Da li ona Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da „suštinski nemamo izlaz na tržište kapitala“ i da je „pitanje kako ćemo da rešimo zanavljanje kredita“ ili ona ministra finansija Siniše Malog da smo uprkos problemima u kojima se svet nalazi u prvom tromesečju imali privredni rast od 4,5 odsto i da se planira 3,7 odsto u drugom tromesečju, kao i da je deficit u prva tri meseca manji od planiranog za 10 milijardi dinara.

Da ne govorimo o tome da je juče otvoren rok za prijavu mladih od 16 do 29 godina za uplatu 100 evra od države na šta će se iz budžeta potrošiti više od 100 miliona evra (12,5 do 13 milijardi dinara prema rečima ministra finansija).

U prva tri meseca ove godine budžet je bio u deficitu 72 milijarde, naspram planiranih 82 miljarde i prema rečima ministra Malog to je posledica većih prihoda budžeta.

Ukupni prihodi budžeta bili su veći za 18,7 odsto, a poreski prihodi za 22 odsto veći nego prihodi od poreza u istom periodu prošle godine i rast su ostvarili svi poreski oblici, ali pre svega PDV. Prihodi od PDV-a su u prvom tromesečju dostigli 181,4 milijarde dinara, više od polovine ukupnih poreskih prihoda.

Takođe su porasli i prihodi od poreza na dohodak, poreza na dobit i akciza.

I mada poruka ministra finansija da je rezultat bolji od plana nosi pozitivnu konotaciju, ako uporedimo rashode sa prošlom godinom situacija ne deluje tako sjajno.

Naime, u prva tri meseca prošle godine rashodi su bili manji od ovogodišnjih za 30,5 odsto.

Najviše su povećani transferi i to za 50 odsto. To se u najvećoj meri odnosi na isplatu po 20.000 dinara penzionerima i na prvih 100 evra pomoći mladima.

Za 9,5 odsto su povećani rashodi za zaposlene usled povećanja plata s početka godine, ali je zadržan tempo ulaganja u kapitalne investicije koje su u prvom tromesečju bile za 29,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Ovde ostaje pitanje na koje za sada nema odgovora, da li je fizički obim poslova povećan za toliko ili je pak delom posledica rasta cena građevinskog materijala.

Ministar finansija je gostujući na javnom servisu istakao da nisu investicije zaustavljene, „ali i da će se videti šta će biti prioriteti za budućnost“.

Rezultat je da je budžetski deficit u prva tri meseca ove godine tri puta veći nego u prvom tromesečju 2021. godine. Sa prošlogodišnjeg manjka od 23,5 milijarde, došlo se do pomenutih 72 milijarde dinara.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da ne zna kako su pravljeni planovi za budžet, ali da je deficit za ovo doba godine dosta visok.

„Za prvi kvartal tipičan je niži deficit, 10 do 15 odsto ukupnog godišnjeg deficita, dok je obično u četvrtom kvartalu deficit iznadprosečan. Sada imamo da je u prva tri meseca već ostvarena trećina planiranog deficita za ovu godinu“, napominje Arsić.

Inače, prošle godine deficit u prva tri meseca bio je na nivou tek osam odsto ostvarenog za celu godinu, a pretprošle godine bio je na 10 odsto. Za ovu godinu budžetom je planiran deficit od tri odsto BDP-a što je oko 200 milijardi dinara.

„Moguće je da su u rashode već ukalkulisali predizborne troškove, kao što su pomoć penzionerima, pomoć mladima itd. S druge strane na prihode je delom uticao privredni rast, ali više od toga inflacija koja je dosta veća nego što je planirano. Sve dok inflacija ne počne da gura troškove, a to su plate i penzije kao najveći budžetski izdaci, inflacija je korisna za budžet“, objašnjava Arsić.

Druga strana deficita je njegovo finansiranje. Budžetom za ovu godinu planirano je zaduživanje od 4,65 milijardi evra, od čega je 3,6 milijardi za vraćanje dugova koji dospevaju i 1,7 milijardu evra za pokriće ovogodišnjeg deficita.

Predsednik Vučić je nedavno je dramatično izjavio kako suštinski nemamo pristup tržištu kapitala i postavio pitanje zanavljanja kredita.

„Kako ćete da izađete na tržište kapitala i da dobijete kamatu od sedam odsto, kao što su oni koji su opljačkali ovu zemlju 2010-2011. Mene je to sramota. Mi smo (pre aktuelne krize) došli do toga da se zadužujemo po jedan odsto“, rekao je Vučić.

Istina, od početka godine država ima problema da sa emitovanjem obveznica.

Uprava za javni dug se fokusirala na emisiju dvogodišnjih dinarskih obveznica. Na aukciji u januaru prodato je obveznica za 10 milijardi dinara sa kamatnom stopom od 2,75 odsto koja je jednaka i traženom prinosu.

Na svakoj sledećoj aukciji traženi prinos je povećavan, pa je 10. maja dostigao 3,59 odsto.

Poređenja radi u martu prošle godine prinos na iste ove obveznice bio je svega 1,6 odsto.

Ne samo da investitori traže veće prinose već ih je i sve manje spremnih da kupuju dug Srbije. Na primer u aprilu su se na aukciju dvogodišnjih dinarskih obveznica od 19,2 milijarde dinara javila samo dva kupca i kupila po 3,3 odsto svega 2,6 milijardi dinara duga.

Prema poslednjem pregledu Narodne banke Srbije prinos na desetogodišnje dinarske obveznice je u poslednjih godinu dana skoro udvostručen, na 6,39 odsto. Ovo važi za skoro sve zemlje CIE koje je NBS analizirala.

Arsić ističe i da su i te kamate i dalje duboko realno negativne.

„Tih 3,6 odsto je nisko u odnosu na nivo inflacije. Moramo da se prilagodimo novonastalim okolnostima. Ranije su investitori mislili da je inflacija prolazna i kratkotrajna, ali to više nije slučaj. Nismo se mi zaduživali po 1,5 – 2 odsto zato što smo imali mnogo pametnu ekonomsku politiku, nego zbog međunarodnih okolnosti. Mi ne možemo da računamo ni na kamate kao zemlje sa investicionim rejtingom kao što su Hrvatska i Mađarska i moraćemo više da ponudimo.

Sad, da li je to sedam odsto, to mi deluje previše u ovom trenutku. Možda je to signal investitora, a možda se i malo dramatizuje situacija da bi se opravdale sankcije Rusiji“, zaključuje Arsić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.