Foto: Miroslav Dragojević/DanasVlasnika zgrade BIGZ-a, kada saznam ko je, mogu samo da zamolim da ispred postavi bilbord na kome piše da je bolnica Biocell na Novom Beogradu, kako nam pacijenti ne bi zalutali – kaže za Danas Džihan Abazović, lekar specijalista i inovator koji je ovih dana u medijima zbog druge svoje „funkcije“. Naime, Džihan je brat crnogorskog premijera Dritana Abazovića.
Stariji Abazović je poslednjih dana bio meta tabloida koji su tvrdili da mu je to što je rođeni brat premijera Crne Gore omogućilo da zajedno sa partnerkom predsednice Vlade Srbije, doktorkom Milicom Đurđić, planira otvaranje nove bolnice u zgradi nekadašnjeg BIGZ-a, a spekulisalo se da mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poklonio zgradu za kliniku.
Abazović kaže da je grupa lekara koji su stekli ime u medicini otvorila u maju ove godine Opštu bolnicu Biocell Hospital, na Novom Beogradu koja je počela da radi, mada se zvanično otvaranje planira za početak septembra. Nove ustanove, pogotovo ne u zgradi BIGZ-a, ne planiraju.
– Tek smo otvorili ovu bolnicu, naravno da ćemo se širiti, ali nismo ništa konkretno targetirali niti sada možemo. Inače smo usporili sve ostale aktivnosti jer smo odjednom zaposlili 76 ljudi, planiramo do kraja godine više od 130, a svi dolaze sa različitih strana, treba to sinhronizovati, što nam je trenutno prioritet – kaže Abazović i potvrđuje da je u tom timu, kao šefica radiologije, zaposlena i doktorka Đurđić.
Abazović ističe da je bolnica Biocell plod dugogodišnjeg rada šest, sedam ljudi koji su se pored svog redovnog posla bavili i inovacijama, pre svega u primeni regenerativne medicine i ćelijskih i genskih terapija.
Kaže da je i sam još 2015. osnovao bolnicu u Zemunu, Renova, ali da je ona sada ugašena zbog ovog novog, ozbiljnijeg projekta.
– To su učinili i ostali osnivači, pa je sinergija koju smo imali na tim različitim lokacijama, sada usmerena ovde, u jedan centar. Možda sam preambiciozan, ali kao tržište ne vidim samo Beograd, Srbiju, Crnu Goru, ni region, nego mnogo šire, a u izgradnji takve pozicije treba da nam pomognu i dve naučne institucije koje imaju i komercijalni deo, bolnice u Sloveniji koje su otvorene za evropsko tržište jer poseduju neophodne standarde. Zato je svaka spekulacija da nam je bilo ko bilo šta poklonio, besmislena. Mi imamo jednog finansijskog investitora, ovaj objekat je pod zakupom, uzet u sivoj fazi gradnje, rađen pod komercijalnim uslovima sa bankama i lizing kućama i imamo jednog vendor finansijera, to je velika kompanija, svetska, koja je zbog svog interesa, jer koristimo njihove tehnologije, opremila dve od šest operacionih sala koje imamo – naglašava Abazović i dodaje da je u završne radove na pet etaža smeštenih na tri sprata u naselju West 65, utrošeno oko tri i po miliona evra a još toliko u opremu.
Navodi da tržište Srbije postaje sve pogodnije za ovakvu vrstu investicija i da su taj prostor otvorili veliki sistemi, inostrane osiguravajuće kuće koje nude privatno zdravstveno osiguranje, velike međunarodne kompanije koje to omogućavaju svojim zaposlenima kao i nekoliko značajnih lanaca zdravstvenih ustanova.
– Iako je državno zdravstvo još u funkciji socijalnog podmirivanja, saradnja sa privatnim sektorom je neminovna. Kada će se to desiti ne zavisi od zdravstvenog sistema, zavisi nekih drugih stvari koje ja nisam kompetentan da komentarišem. Jedan od značajnih problema na tom putu je nespremnost da se preuzme odgovornost i odobri neka procedura ili projekat u kome smo prvi. Zakonodavstvo jeste u velikoj meri usaglašeno sa evropskim, ali ako hoćete da pokrenete neku novu tehnološku inovaciju, to nije moguće jer se od vas traži da navedete gde se to primenjuje u Evropi – ističe doktor Abazović.
Dodaje da je za inovacije zatvorena i EU, njihova regulativa kaska za praksom, mnoge stvari nisu standardizovane zbog čega ne mogu da se primenjuju. Navodi primer Japana, gde su uslovi za primenu inovacija jako strogi, ali sve može da se radi.
Prednost Srbije u ovoj oblasti je to što su inovativne metode koje se rade malo manje pod lupom farmaceutskih lobija i lakše može da se stigne do određenog nivoa. Ako se to isto radi, na primer u Švajcarskoj, vrlo brzo može da dođe do “sudara” sa njihovim ciljevima, objašnjava naš sagovornik.
– Lično sam to doživeo, kada je jedna moćna farmaceutska korporacija htela da otkupi moj patent, nudili su mi veliki novac, radno mesto i platu, ali ne i mogućnost da učestvujem u razvoju tog projekta. Hteli su da ga “spakuju u fioku” – ističe on.
Kaže da nova bolnica ima za cilj da omogući našim ljudima da za savremene metode lečenja i inovativne terapije ne moraju da putuju u inostranstvo. Žele i da svoja znanja podele sa državnim institucijama, Kliničkim centrom, VMA, kako bi nove metode bile dostupne za više pacijenata.
– Pitali ste me da li će ova bolnica potpisati ugovor sa Fondom kako bi se državnim novcem finansirale neke tehnologije. Ja to ne znam. Ali, spremni smo da inovacije i tehnologije koje imamo besplatno ustupimo državnim ustanovama kako bi se pomoglo većem broju pacijenata. Moj senzitiv za biznis je takav, pa iako će ovde, u privatnoj klinici pacijent da plati za uslugu, naš koncept se ne zasniva na tim prihodima nego na projektima kroz koje možemo da generišemo stručni benefit – zaključuje Abazović.
„I mi sitna boranija nešto radimo“
„Pogodilo me je pisanje medija, taj senzacionalizam u kome je glavno bilo to što je moj brat premijer u susednoj državi ili što je šefica radiologije partnerka predsednice Vlade u Srbiji. To što mi je brat premijer, dobilo je daleko veću medijsku pažnju nego moj CV. A valjda i mi, “sitna boranija”, nešto radimo, imamo svoj život. Ja imam zaštićen patent u Švajcarskoj, nekoliko desetina radova iako sam uvek bio privatnik, nikada nisam bio član naučne institucije, a globalno je redak primer da imam objavljen rad sa svojim patentom. Kao stručnjak i inovator, bio sam na brojnim internacionalnim konferencijama i kongresima, prezentovao sam svoje radove i ne verujem da je moj mlađi brat imao toliko političke moći da podstakne Ministarstvo zdravlja Kuvajta da me pozove na naučni skup na kome treba da prezentujem rad o regeneraciji hrskavice“, kaže Džihan Abazović.
Vlasništvo na Kipru
Prema dostupnim podacima, vlasnik i osnivač nove Opšte bolnice Biocell Hospital je firma Vincula Biotech Group, osnovana 2017. kao Forever Young. Prošle godine promenila je ime u zvučnije, kako kaže Abazović, koji je tada postao njen direktor.
Većinski vlasnik Vincule je kiparska firma Ensifolia limited, poseduje 75 odsto kapitala, zatim 15 odsto imaju Robne kuće beograd, odnosno kao krajnji vlasnik Milija Babović dok se preostali deo odnosi na lekare kao fizička lica, sa po nekoliko procenata udela. Prema rečima našeg sagovornika, ista ta grupa lekara, samo u većem procentu, vlasnici su Ensifolie a na osnivanje “majka firme” na Kipru odlučili su jer je u tom trenutku bilo nagoveštaja da će se u osnivanje nove bolnice uključiti jedan veliki investicioni fond.
Inače, u sastavu Vincula Biotecha radi više medicinskih ustanova. Među prvima je 1993. godine u Novom Sadu otvorena specijalizovana hirurška Parks bolnica, koja sada nosi naziv “Dr Dragi”, zatim su u slovenačkom gradiću Trzin otvorene dve istraživačke jedinice, Educell, 1997. za razvoj biotehnologije i proizvodnju ćelijskih proizvoda i medicinskih uređaja, kao i Biobanka, 2008. za krioprezervaciju krvi, ćelija i tkiva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
