Odbor za finansije usvojio izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije i Komisije za državnu pomoć

„Zakonom o budžetu Srbije za 2025. godinu za rad Agencije obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 429,9 miliona dinara“, rekao je direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dejan Damjanović.

Ukupno izvršenje budžeta iznosilo je 422,9 miliona dinara, što je 98,3 odsto u odnosu na odobrena sredstva za 2025. godinu, dok su neutrošena sredstva vraćena u budžet Srbije.

„Izvršena sredstva za plate, naknade i socijalna davanja zaposlenih iznosila su 301,4 miliona dinara, što čini 71,2 odsto ukupno realizovanih sredstava u 2025. godini“, naveo je Damjanović.

Za isplatu naknada članovima Veća Agencije utrošeno je oko 7,7 miliona dinara, dok je za isplatu naknada licima angažovanim po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima utrošeno 9,6 miliona dinara, što ukupno iznosi 17,3 miliona dinara.

„Kada saberemo utrošena sredstva za plate zaposlenih, naknade članovima Veća i naknade licima angažovanim na privremenim i povremenim poslovima, dolazimo do iznosa od 310,7 miliona dinara, odnosno 75,3 odsto ukupno izvršenog budžeta Agencije za 2025. godinu“, kazao je on.

Tokom 2025. godine, Agencija je, kako je dodao, najveći deo preostalih budžetskih sredstava iskoristila za nabavku neophodne računarske opreme, licenci za bezbedan rad informacionog sistema, održavanje softvera Agencije, usluge bezbednosti i zaštite na radu, kao i za tekuće održavanje objekta sedišta Agencije u Beogradu i režijske troškove kancelarija u kojima su smeštene područne jedinice u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.

Iz sredstava tekuće budžetske rezerve Agenciji je u 2025. godini odobreno, kako je rekao, ukupno 22,5 miliona dinara.

„Najveći deo, u iznosu od 14 miliona dinara, iskorišćen je za hitnu nabavku sistema za hlađenje softver-sale, jer je postojeći sistem dotrajao, što je predstavljalo ozbiljan rizik za bezbednost informacionog sistema Agencije“, kazao je direktor.

Dodao je da je preostali iznos iskorišćen za pokrivanje tekućih troškova, pre svega troškova obezbeđenja objekta, održavanja aplikativnog softvera i održavanja serverske opreme.

Damjanović je istakao da je Agencija sprovođenjem svojih nadležnosti ostvarila prihode u korist budžeta Srbije, odnosno sprovođenjem obuka za lobiste Agencija je prihodovala u korist budžeta Srbije u iznosu od 231.320 dinara.

Zatim, po zahtevima Agencije za pokretanje prekršajnih postupaka, Prekršajni sud u Beogradu izrekao je ukupno 10,9 miliona dinara novčanih kazni, od čega je ukupno naplaćeno 4,3 miliona dinara.

Takođe, Prekršajni apelacioni sud je u postupcima pokrenutim po zahtevima Agencije izrekao kazne u ukupnom iznosu od 14,6 miliona dinara, od čega je ukupno naplaćeno 6,8 miliona dinara.

Predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić kazao je da se iz izveštaja Agencije za sprečavanje korupcije vidi da je njeno postojanje vrlo upitno i da može da se kaže da je to Agencija za razvijanje korupcije u Srbiji.

„Izveštaj ukazuje da u 2025. godini Agencija apsolutno nije ispunila svoju osnovnu misiju. Dakle, prvo, 97 odsto od ukupnog broja mera su samo opomene. U celoj godini jedna osuđujuća presuda, što se tiče preporuka Greka, 30 od 24, ispunjeno, koordinacionno telo za Poglavlje 23 se nijednom nije sastalo, a na listi Transparency International, vezano za Indeks percepcije korupcije, Srbija je pala na 116. mesto i ubedljivo je poslednja u regionu“, naveo je on.

Potpredsednik Stranke Slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić kazao je da je Agencija u prošloj godini, prema izveštaju, potrošila 385 miliona dinara poreskih obveznika i da građani Srbije znaju da taj novac nije opravdan.

„Agencija u svojoj nadležnosti ima proveru imovine funkcionera. Ta provera imovine je vrlo ograničena. Sprovodi se isključivo kroz evidenciju i objavljivanje imovine koja je prijavljena. Agencija ne vrši odgovarajuću proveru“, rekao je Nikezić.

Dodao je da Agencija ne koristi sva ovlašćenja iz zakona da proveri imovinu i drugih članova porodice funkcionera.

„Vama izgori džip Relje Ognjenovića, direktora PIO fonda, BMW X7 od 150.000 evra, koji je registrovan na njegovu majku i nikom ništa. Niko ne postavlja pitanje otkud džip koji on vozi, a koji je registrovan na njegovu majku, otkud njemu taj džipu tolikoj vrednosti“, kazao je on.

Istakao je da agencija ne proverava ništa i da sve toleriše.

„Vama Stajići registruju tri stana na Dedinju, vredna nekoliko miliona evra, na roditelje. Niko ne proverava roditelje, jer oni nisu na spisku funkcionera i spisku članova porodice za koje mora da se prijavi imovina i tako imate nebrojeno primera i tako imate nebrojeno primera gde funkcioneri uživaju u neverovatnom luksuzu, a Agencija ne proverava ništa“, naveo je Nikezić.

Dodao je da 14 godina Srpska napredna stranka koristi zabranjenu humanitarnu pomoć u izbornoj kampanji, a da ih Agencija redovno opominje.

„Pa i nakon 14 godina, mogli ste da podnesete neku prijavu, makar prekršajnu. To je nešto što se konstantno ponavlja“, dodao je on.

Nikezić je ukazao na još nekoliko propusta u radu Agencije, ocenjujući da njen posao treba da bude borba protiv korupcije a ne promocija korupcije.

Predsednica Komisije za kontrolu državne pomoći Dragica Jorgović kazala je da je toku 2025. godine nastavljeno jačanje kadrovskih kapaciteta, jer su primljena tri državna službenika na izvršilačkim radnim mestima i sekretar Komisije kao lice na položaju.

„Tako je ukupan broj zaposlenih na kraju 2025. godine bio 26, i to 22 državna službenika i četiri člana Saveta. U odnosu na ukupan broj sistematizovanih radnih mesta, kapacitet popunjenosti bio je 80 odsto“, rekla je Jorgović.

Nadovezala se na ovu godinu, obzirom kako je rekla, da je trend rasta nastavljen, tako da je procenat danas 90 odsto popunjenosti radnih mesta, odnosno ukupno 29 zaposlenih, i to pun petočlani sastav Saveta i 24 zaposlena, od čega 17 u stručnoj službi Komisije i šest u pratećoj službi Komisije, pored sekretara koji rukovodi radom te službe.

„Zašto ističem jačanje kadrovskih kapaciteta, jer je jedno od merila za otvaranje Poglavlja 8 – politika konkurencije – upravo jačanje kadrovskih kapaciteta, ali ne samo u broju zaposlenih, već i u poboljšanju kvaliteta rada i dodatnom obučavanju zaposlenih“, istakla je ona.

U 2025. godini održan je, kako je rekla, veliki broj obuka i radionica, gde su zaposleni u Komisiji bili polaznici značajnih obuka u zemlji i inostranstvu.

Istakla je da je Zakonom o budžetu za 2025. godinu planirano oko 109,1 milion dinara, odnosno, kako je dodala, nakon izmena finansijskih planova, Komisija je imala na raspolaganju 110,5 miliona dinara, od kojih je ukupno potrošeno nešto više od 103,1 milion, odnosno 94 odsto izvršenja budžeta.

Prema njenim rečima, najveći rashodi bili su za plate, naknade plata i doprinose za zaposlene, kao i za stalne troškove, kao što su energetski i komunalni troškovi, troškovi komunikacija i troškovi zakupa u 2025. godini.

Osvrnula se i na ono na čemu je Komisija u toku ove godine radila, odnosno kazala je da je radna grupa izradila Nacrt zakona o kontroli državne pomoći, koji je poslat Evropskoj komisiji na kontrolu i mišljenje i dodala je da se uskoro očekuje prvo preliminarno mišljenje.

„Pored toga, Komisija u saradnji sa Ministarstvom finansija radi na izradi akcionog plana za usklađivanje neusklađenih šema i u procesu izrade tog nacrta intenzivno sarađujemo sa svim davaocima radi prikupljanja podataka, kako bismo i taj nacrt do kraja juna usvojili i kako bi Srbija ispunila jedan od koraka propisanih reformskom agendom“, dodala je ona.

Dodala je i da Komisija radi na ažuriranju inventara državne pomoći, koji treba da dostavimo Vladi do kraja juna 2026. godine, nakon čega će biti poslat Evropskoj komisiji, kao i da se očekuje da bude pozitivno ocenjen.

„Nastavićemo i u narednom periodu da radimo na svim aktivnostima u cilju ispunjavanja svih obaveza koje Srbija ima na osnovu SSP-a i merila za otvaranje Poglavlja 8“, rekla je Jorgović.