Penali za raskid s BusPlusom „tajna kap u moru“: Gradska vlast krije iznos koji će morati da se plati Kentkartu da bi Beograd preuzeo naplatu karata

– Naravno da će biti penala. Izračunali smo da su penali koje budemo platili kap u moru onoga što se daje i biće kap u moru ukoliko uspemo da podignemo kvalitet usluge, a onda i naplatu usluge – rekao je pre tri dana gradonačelnik Aleksandar Šapić, najavljujući raskid tog javno-privatnog partnerstva ali računicu nije obelodanio.

On je objasnio da mora da se osnuje novo preduzeće koje će se baviti naplatom karata i koje će raditi u sistemu javnog prevoza.

– To javno preduzeće će biti deo sistema i učestvovaće u svemu što ćemo činiti da poboljšamo javni prevoz, a to podrazumeva potpunu kontrolu, naplatu karata i kontrolu svakog dinara gradske uprave – rekao je Šapić.

Iz gradske uprave ni tri dana nakon poslatih pitanja nismo dobili informaciju koliko je novca na ime provizije uplaćeno firmi Kentkart unazad tri godine i da li postoji procena koliko će raskid ugovora koštati gradsku kasu.

U Kentkartu ne kriju da su iznenađeni isključivošću gradonačelnika, kažu da ne beže od razgovora i da su do sada održana dva sastanka na tu temu, ali bez nekog rezultata, osim da su saglasni da pregovori moraju da se nastave.

– Nije problem u sistemu BusPlus, nego u tome što je privatna firma dobila da radi kontrolu putnika a da za to nema adekvatna zakonska ovlašćenja. Mi sličnim sistemima upravljamo u više od 40 gradova, neki su svetske metropole, ali samo u Beogradu imamo obavezu da vršimo kontrolu, iako nam to nije kor biznis, mi smo IT firma. Ali, to je bio tenderski uslov. I Saobraćajni fakultet je u svojoj studiji prošle godine rekao da to pitanje treba da se reši. Kada su iz Grada tražili sastanak očekivali smo da će razgovori da idu u tom pravcu – kaže za Danas Savo Terzić, suvlasnik Kentkarta (ranije Apeks).

Ističe da ni jednog trenutka naplata nije bila problem, jer sav novac koji stigne preko prodajnih mesta, trafika, ide na njihov bankovni račun ali da oni nemaju pravo raspolaganja njime. Svakog ponedeljka račun se prazni, novac ide u budžet grada a za Kentkart se izdvaja 7,92 odsto naplaćenog. Od toga plaćaju 2,5 odsto trafikama za uslugu naplate, izdvajaju za održavanje sistema kao i plate za oko 350 zaposlenih od kojih je 300 kontrolora.

Terzić kaže da poslednjih godina prihodi padaju i da se javni prevoz koristi u smanjenom obimu, ali smatra da Kentkart za to nije odgovoran. Jedan od razloga je, tvrdi, pandemija, pa jedan broj ljudi radi od kuće, neki su pronašli alternativne varijante dok deo populacije izbegava gradski prevoz. I pored objektivnih razloga, kaže Terzić, stvorila se klima u kojoj je sistem BusPlusa “dežurna vreća za udaranje”.

– Problem su kontrolori a to može da se reši. Mogu da dobiju veća ovlašćenja, može posao u potpunosti da se prenese na komunalnu policiju ili da ona pojača asistenciju, do sada su davali osam do deset milicajaca a nama je potrebno najmanje 50. Postoji i opcija da se osnuje državna firma. Ona bi mogla da zaposli i hiljadu kontrolora, mi kao privatna to ne možemo, jer rast prihoda ne bi bio dovoljan za pokrivanje troškova uvećanog platnog fonda – navodi Terzić ali dodaje da nije siguran u uspešan transfer na Grad svega onoga što Kentkart radi a u čemu poslovi kontrole učestvuju sa tek oko 15 odsto.

Inače, uvođenje BusPlus sistema upravljanja i naplate javnog prevoza od starta je naišlo na otpor a u vreme uvođenja najžešći protivnici bili su tada narastajući naprednjaci. Tvrdili su da će odmah kad dođu na vlast da raskinu ugovor, ali to nisu učinili. Naprotiv, prošle godine saradnja sa Kentkartom je produžena na još 13 godina, pa je taj posao postao predmet analiza i kritike većine opozicionih partija, ali iz različitih uglova.

Tako je Pokret Ne davimo Beograd zaključio da je Šapić potvrdio kako BusPlus nije ispunio očekivanja i podsetio da je ranije još ukazivao da kompanija Kentkart neće doneti poboljšanje naplate karata u gradskom prevozu, što je bilo jasno iz prethodne analize rada Bus plusa. Takođe, navode da je istraživanje stavova građana o naplati karata pokazalo veliki odijum koji Beograđani imaju prema Bus plusu.

Oglasila se i predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde čiji je čelnik Dragan Đilas bio gradonačelnik u vreme uvođenja ovog sistema organizacije javnog prevoza. Ona je zapitala zašto je neophodno da se formira novo preduzeće za naplatu (prodaju) karata kada postoji Gradsko saobraćajno preduzeće.

U javnosti, sistemu se zameralo nejasno vlasništvo i povremene promene imena firmi-osnivača zbog čega se tvrdilo da se ne zna ko stoji iza matične firme a burne reakcije izazivali su ekscesi sa promenljivim skorom, u kojima su učestvovali kontrolori i putnici sa ili bez karte.

Struktura, prihodi, profit
Firma Kentkart Southeast Europe iz Beograda, poslovanje na srpskom tržištu počela je u martu 2009. kao Apex Solution Technology a osnovala ju je turska kompanija Kentkart Global Electronic koja ima udeo od 55 odsto u strukturi vlasništva. Udeo od 21 odsto ima Procescom, čiji su vlasnici Vojislav Krstić (51 odsto), Savo Terzić (30 odsto) i Ivan Bukelić (19 odsto). Treći suvlasnik u Kentkartu je od 2013. Savo Terzić kao fizičko lice sa udelom od 24 odsto. Firma je 2019. imala prihod nešto iznad milijarde dinara i dobit 65,6 miliona dok je u 2020. prihod pao na 730 miliona a dobit na 62,4 miliona dinara. U prihodima i profitu dominantni deo potiče od poslova sa Gradom Beogradom, dok se deo odnosi na ugovore o javnom prevozu u Kragujevcu (gde nemaju obavezu kontrole putnika) i od nekih manjih ugovora. Prema rečima Sava Terzića, u 2020. profit od BusPlus sistema iznosio je oko 50 miliona, prošle godine je pao na nekih 40 do 45 a ove ne očekuje više od 25 miliona dinara.

Prevoz u brojkama
Prema studiji Saobraćajnog fakulteta, 92 odsto putnika u gradskom prevozu putuje redovno što znači da bi trebalo da imaju mesečne karte. Tek sedam do osam odsto ide povremeno i uglavnom koriste nepersonalizovane karte. U prestonici živi oko 1,6 miliona stanovnika, 784.000 su zaposleni od kojih od 48 do 52 odsto koristi gradski prevoz. Međutim, mesečne karte iz te kategorije, koje bi trebalo da budu trošak njihovog poslodavca, kupuje tek oko 110.000 do 115.000 ljudi. Prema podacima koje nam je dostavio Kentkart, u maju mesecu, dakle pre uvođenja letnjeg reda vožnje, mesečne karte kupilo je 147.000 ljudi, od čega je prihod iznosio 393 miliona dinara. Od prodaje 432.000 nepersonalizovanih karti prihod je bio 123 miliona, karticama je plaćeno 148.000 vožnji i to 13 miliona dinara. Papirne karte kod vozača kupilo je 56.000 putnika za ukupno devet miliona dok je 7.400 godišnjih karti za lica starija od 65 godina doprinelo sa tri miliona. Naplaćeno je 400 kazni, ukupno dva miliona a milion je prihod od 13.400 karti kupljenih preko NFC tehnologije na mobilnim telefonima.