Foto: Lazar NovakovićU kragujevačkom preduzeću za daljinsko grejanje „Energetika“ danas je obeležen početak radova na izgradnji kotlarnice na gas, koja će doprineti da se smanji višedecenijsko zagađenje vazduha u tom gradu.
Projekat zamene kotlova na ugalj gasnim i saniranja pepelišta vredan je 18 miliona evra, a sprovodi se uz pomoć kreditne linije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Kako je najavljeno, radovi će biti završeni do kraja ove grejne sezone, a kotlovi na gas će se postepeno uključivati u sistem daljinskog grejanja kojim je obuhvaćeno ukupno 22.300 potrošača.
Predsednica Vlade Ana Brnabić je posle obilaska radova rekla novinarima da je Kragujevac bio jedan od prioriteta za sanaciju kotlarnica, jer je među gradovima koji imaju najveći stepen aerozagađenja u Srbiji upravo zbog daljinskog grejanja na ugalj.
U narednih nekoliko meseci biće završeno i uklanjanje pepelišta na lokaciji „Energetike“ na kojoj je odloženo oko 40.000 tona pepela.
„Ovaj projekat sprovodimo zajedno za EBRD, vredan je 18 miliona evra, od čega 15 miliona (je ulaganje) u samu toplanu i otprilike tri miliona evra za čišćenje pepelišta i remedijaciju tog dela zemljišta“, precizirala je Brnabić.
Ona je rekla da se u tri velika projekta zaštite životne sredine u Kragujevcu ulaže nešto iznad 320 miliona evra.
„Jedan je ovaj u toplani, da se Kragujevčani više ne greju na ugalj nego na gas i da očistimo pepelište. Drugi je ogroman problem nesanitarne deponije Jovanovac, koji postoji oko 60 godina, koji takođe moramo da uklonimo, saniramo zemljište i napravimo regionalnu deponiju Vitlište. Taj projekat će koštati oko 120 miliona evra“, kazala je premijerka.
Dodala je da je treći veliki projekat zaštita voda i to kroz izgradnju oko 360 kilometara kanalizacione mreže i tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru projekta „Čista Srbija“, te da je ta investicija vredna oko 190 miliona evra.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je rekla da je projekat za kragujevačku „Energetiku“ urađen veoma brzo i istakla dobru saradnju sa EBRD.
„U jednoj godini smo obezbedili finansiranje, sproveli sve zakonske procedure, izabrali izvođača, očekujemo kotlove i čitavu mehanizaciju do kraja godine“, rekla je Vujović.
Ona je najavila da konsultanti EBRD sada rade na studiji kako bi našli najbolje rešenje za reciklažu pepela odnosno da vide šta može da se uradi od pepela i šljake u skladu sa Zelenom agendom i cirkularnom ekonomijom.
„Ono što je najizvesnije je da će se koristiti u izgradnji puteva“, rekla je Vujović.
Ona je dodala da se s EBRD radi i projekat u kome će učestvovati opštine, a to je osam regionalnih reciklažnih centara širom Srbije za upravljanje čvrstim otpadom.
Direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli ocenio je da je projekat u Kragujevac izuzetan, jer će imati veliki uticaj na poboljšanje kvaliteta vazduha u tom gradu, rešavanje istorijskog problema odlaganja pepela, kao i poboljšanje zdravlja i ekologije.
„Ovo je jedan od strateških ciljeva Srbije i naš zajednički cilj da uvedemo obnovljive izvore energije za daljinsko grejanje“, rekao je Kolanđeli.
On je izrazio nadu da će prvi zajam za ovaj program biti potpisan već sledeće godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
