foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO)Poslednje dve, tri godine ključno ekonomsko pitanje i za Srbiju i za svet je kolika će biti inflacija i kada će početi njen pad.
Neke ekonomije su dočekale usporavanje rasta cena, kao na primer u SAD gde je godišnja inflacija pala na tri odsto, dok je u nekim ekonomijama tek počelo njeno opadanje, kao što je slučaj sa Srbijom u kojoj je u junu ona pala na 13,7 odsto.
Kao i kod većine ekonomskih odluka zapravo je manje bitno šta je bilo od onoga šta će biti. Kao jedan od pokazatelja očekivanja građana, privrede i finansijskog sektora Narodna banka pravi redovne ankete o inflacionim očekivanjima.
Prema anketi objavljenoj ove nedelje za 12 meseci unapred, finansijski sektor očekuje da će u ovo doba naredne godine inflacija iznositi osam odsto, što je, donekle iznenađujuće, rast u odnosu na raniju anketu, ali i zbog toga što NBS najavljuje pad inflacije do kraja godine i dostizanje cilja, a to je 4,5 odsto (odnosno koridor tri plus minus 1,5 odsto) sredinom sledeće godine.
Privrednici pokazuju blagi optimizam i smanjili su očekivanja inflacije za narednih 12 meseci sa 10 na 9,8 odsto.
Očekivanja stanovništva u pogledu inflacije za godinu dana i dalje su najdalje od najava centralne banke. Anketa pokazuje da građani očekuju da će inflacija za godinu dana iznositi 15 odsto.
Iako deluje da je u konkurenciji finansijskih stručnjaka i privrednika stanovništvo najmanje informisano i upućeno u mehanizme kretanja cena i monetarne politike, ispostavlja se da su u poslednje dve godine upravo inflaciona očekivanja građana bila najbliža stvarnoj inflaciji.
Inflacija je od 2014. pa sve do polovine 2021. godine bila neuobičajeno niska za naše ekonomske prilike i uglavnom bila ispod dva odsto. Istovremeno su se evrozona i SAD borile sa deflacijom, odnosno padom cena.
Međutim, od polovine 2021. godine cene počinju da rastu i godišnja inflacija sa januarskih 1,1 odsto završava te godine u decembru na 7,9 odsto.
Te 2021. godine preovlađujući stav centralnih banaka u svetu, pa i naše, je da je inflacija prolazna jer je posledica zastoja u lancima snabdevanja zbog korone i čim se ti problemi reše vratiće se u normalu.
Izgleda da su građani pre bankara shvatili prirodu inflacije što pokazuju i njihova očekivanja. Recimo, u januaru 2021. godine kada je inflacija iznosila 1,1 odsto, inflaciona očekivanja finansijskog sektora za naredni januar iznosila su dva odsto, privreda je očekivala da će inflacija iznositi 1,5 odsto, a stanovništvo je očekivalo čak devet odsto.
Inflacija u januaru 2022. godine iznosila je 8,2 odsto, veoma blizu onome što su građani očekivali, a jako daleko od očekivanja finansijskog sektora i privrednika.
Treba napomenuti da u ovom trenutku, rat u Ukrajini još nije počeo te da ne igra nikakvu ulogu kod rasta cena.
Ako pogledamo anketu o inflacionim očekivanjima iz juna 2021. godine i dalje ni privreda ni banke ne vide poseban razlog za brigu u vezi sa cenama. Finansijski sektor je očekivao inflaciju od tri odsto za godinu dana, dok je privreda očekivala dva odsto.
Stanovništvo je očekivalo inflaciju od 10 odsto.
U junu 2022. godine, godišnja inflacija je iznosila 11,9 odsto, više i od onog što su očekivali građani. Tada su se već osećali efekti rata u Rusiji koji je počeo u martu.
U januaru 2022. godine očekivanja u pogledu inflacije u januaru sledeće godine pogoršala su se i kod privred ei kod finansijskog sektora. Privreda je očekivala da će iznositi šest odsto, a finansijski sektor 4,2 odsto. Stanovništvo je zadržalo očekivanje da će inflacija iznositi 10 odsto za godinu dana.
U januaru 2023. godine inflacija je iznosila 15,8 odsto, što znači da je opet stanovništvo, ubedljivo, bilo najbliže stvarnosti u svojim očekivanjima.
U junu 2022. godine u anketi privrednici su povćali očekivanja za narednih 12 meseci (jun ove godine) na 6,7 odsto, a finansijski sektor na 7,8 odsto.
Stanovništvo je bilo znatno pesimističnije i izrazilo je očekivanje da ćeinflacija iznositi čak 20 odsto.
Opet su bili najbliži, pošto je inflacija u junu ove godine iznosila 13,7 odsto. Srećom, očekivanja stanovništva bila su znatno pesimističnija od ostvarene inflacije.
Treba reći i da je stanovništvo i ranije bilo konzervativnije prilikom inflacionih očekivanja, pa su i u anketama tokom 2017, 2018. ili 2019. redovno očekivanja bila da će za 12 meseci inflacija iznositi pet-šest odsto, u vreme kada je inflacija bila ispod dva odsto.
Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu smatra da stanovništvo ima toliko različita očekivanja od finansijskog sektora, pa i od centralne banke zato što „sve manje veruju predstavnicima vlasti“.
„Stanovništvo ne veruje stručnjacima, a izgubili su poverenje i u institucije. Građani veruju svom novčaniku kad aodu na pijacu, u prodavnicu ili u kafanu. S druge strane predstavnici finansijskog sektora su pokazali optimističan pristup. Ipak, meni nije jasno ko je pre godinu dana očekivao da će u junu sledeće godine inflacija biti šest odsto“. napominje Dugalić.
On ističe da nema razloga za optimizam kod inflacije, jer još nisu otklonjeni glavni uzroci zbog koje je i došlo do nje.
„I dalje imamo rat u Ukrajini, i dalje su visoke cene hrane, a mogu i dalje da rastu ako se recimo zaustavi izvoz žita iz Ukrajine. Može se merama monetarne politike donekle usporiti rast cena, ali to onda utiče na ekonomsku aktivnost“, kaže Dugalić.
On objašnjava da inflacija kada krene ima sposobnost da samu sebe hrani.
„Ljudi gledaju da kupe nešto danas za 100 dinara jer će sutra koštati 110. To podiže tražnju, a prodavci onda u cene ugrađuju očekivanja da će cene rasti i tako inflacija raste zahvaljjujući očekivanjima“, objašnjava Dugalić.
Poslednja projekcija Narodne banke iz junskog izveštaja o inflaciji kaže da će „međugodišnja inflacija od drugog tromesečja imati opadajuću putanju, uz izraženiji pad u drugoj polovini ove godine, tako da će se krajem godine naći na gotovo dvostruko nižem nivou nego u martu. Povratak u granice cilja očekujemo sredinom 2024. godine“.
Ovo znači da NBS očekuje da inflacija u decembru uspori na osam odsto, što bi značilo i da će očekivanja stanovništva iz januara ove godine opet biti najbliža stvarnoj inflaciji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
