Foto: Shutterstock/bibiphotoPošto se država umešala prošle godine zabranom izvoza pšenice i ograničenjem cena mleka i uvoza, sada bi morala da interveniše i reši problem viška te pšenice i niskih cena mleka zbog uvoza mleka u prahu, slažu se gosti N1 Nedeljko Savić iz Udruženja poljoprivrednika „Stig“, agroekonomista Milan Prostran i Predrag Veljković iz Udruženja proizvođača mleka centralne Srbije.
Imamo višak žita, nemamo kome da ga prodamo. Mleko kod proizvođača preliva, ali nema ko da ga kupi. Uoči prolećne setve, agrari očajni. Kažu da nemaju novca da započnu rad, a dugovi im došli do grla. Mlekari iz centralne Srbije na jučerašnjem sastanku sa ministarkom dobili obećanje da će ubrzo biti izmenjeni zakoni koji bi poboljšali situaciju. Poljoprivrednici odgovaraju: „ne lipši magarče do zelene trave“. Od protesta i blokade puteva, kažu, ne odustaju. Kako su ratari dovedeni do ruba egzistencije? Da li je poljoprivreda sistemski godinama uništavana i zašto? Može li se šteta sanirati ili je odavno za to već kasno?
„Mi smo juče ministarki (poljoprivrede) izneli zahteve, do juče nas niko nije hteo da primi, a svima smo slali zahteve, ministarka je rekla šta je rekla, mi smo rekli da cena mleka pada, barem 10 dinara, da pojedine mlekare prekidaju otkup, neke nisu isplatile novac. Na sve to je ministarka rekla da oni rade, da vlada donosi zakone“, priča Veljković u Novom danu.
Kaže da „nema udruženja koje nije tražilo da se zabrani uvoz mleka i da se uvedu prelevmani“.
„Mi smo pitali zašto nisu uvedeni prelevmani za mleko u prahu, ona je rekla da ona neće popustiti po tom pitanju, jer Evropa to ne dozvoljava. Tražili smo minimalnu otkupnu cenu, ne vrede nam subvencije ako nemamo zagarantovanu minimalnu cenu, ona je rekla da država to ne može, između redova je rekla da bi najniža cena trebalo da bude 63 do 65 dinara, ali nije rekla da li bi to trebalo da bude ta minimalna otkupna cena“, naglasio je Veljković.
Prema njegovim rečima, realno cena bi trebalo da bude oko 100 dinara.
„Meni daju 53 dinara, u Somboru je 32, imate razliku od 33 do 80 dinara za otkup. A ministarka govori da je država nemoćna, a neće ni tu preporučenu cenu da nam da. Mada nam ona ne vredi, jer ta preporučena cena nije obavezujuća“, izjavio je Veljković.
Na pitanje gde vidi krivca, kaže:
„Krivac je država i ona je to jasno juče i sama priznala, ali je rekla da nije ona, svu krivicu svaljuje na prethodnog ministra poljoprivrede. Ako nismo imali dovoljno mleka i krenuli smo u uvoz, zašto nismo stali, ona kaže da to niko nije mogao da predvidi, desetak puta nam je rekla da je Evropa u ratu, da mi ne možemo tu ništa. Ona je rekla da će ta uredba biti krajem sledeće nedelje, gde će konditorska industrija dobiti subvencije za svaki kilogram mleka koji otkupi od domaćih proizvođača. Ta industrija je obećala da će uzimati naše mleko od naših mlekara i tako će se naše mlekare osloboditi tog mleka i prahu i stabilizovaće se tržište, prema rečima ministarke“.
Kaže i da je ministarka rekla da se očekuje stabilizaciju za najkasnije šest meseci.
Prostran: Utvrditi minimalnu cenu
Agroekonomista Milan Prostran kazao je da se često pita „kako bi država upravljala sa 900.000 krava muzara koliko smo imali devedesetih godina, a ne može sa 180.000 koliko sada imamo“.
„Problem stočarstva je dugo prisutan, i u okruženju je slična situacija. Pre par dana je Hrvatska utvrdila tu minimalnu cenu za mleko za svoje farmere, koja je oko 50 dinara, i smanjili su trgovinsku maržu, da malo trgovce ograniče u zaradama“, predočio je Prostran.
On kaže i da se država umešala prošle godine u primarnu raspodelu dohotka.
Prema njegovim rečima, ukoliko se ne nađe neko rešenje, naše stočarstvo moglo bi da se dovede u još težu situaciju. „Da ćemo iz zemlje proizvođača preći u zemlju uvoznika mleka i ostalih proizvoda“, dodao je.
„Sistem prelevmana ima fiskalni karakter, da puni budžet, manje da odvrati od uvoza i mleka u prahu i ostale proizvode. Bolje bi bilo da se uvodi određena taksa, kao razlika između uvozne i domaće cene, pa onaj ko uvozi, neka plati više dažbina“, naglasio je Prostran.
Moramo, dodaje, imati uređenu agrarnu politiku.
„Sistemske zakone doneti, zakon o regresiranju cene troškova proizvodnje, recimo. A ovako uredbama od danas do sutra, nećemo na zelenu granu skoro“, naveo je.
Prostran ukazuje i na jednu činjenicu.
„Često se u javnosti ne zna, kod nas dominiraju manji i srednji farmeri, koji imaju između jedne i pet krava, njih ne obuhvatamo ovim merama i sve će to na kraju biti problem dok ne shvatimo da budžet agrarni mora da prati učešće poljoprovrede u BDP-u, ne 4,5 do 5, nego da bude do 10 odsto. Tek onda ćemo moći da pomognemo“, kazao je.
A šta ćemo sa pšenicom?
Nedeljko Savić iz Udruženja poljoprivrednika „Stig“ kaže u Novom danu da su kao proizvođači pšenice ušli u taj posao da bi mogli da žive od toga.
„Ja mogu iz ugla proizvođača pšenice da kažem – nas niko nije čuo kada smo plaćali sve impute. Mi se ovim bavimo ne zbog razonode, nego da bismo živeli od toga. Ušli smo u ovaj posao, ne možemo lako da izađemo iz toga, imamo mašine, ne možemo da vratimo te kredite“, priča Savić.
I podseća da smo prošle godine imali nekoliko meseci zabranu izvoza pšenice.
Više na N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
