Povukli traktore sa puteva i zauzvrat dobili puno obećanja: Šta pokazuje epilog do kog su poljoprivrednici došli sa Vladom u Kisaču?

Osnovni zahtevi sa kojima su poljoprivrednici došli na sastanak bili su skidanje akcize sa goriva na svim pumpama, uređenje robne berze, rešavanje problema sa robnim skladištima, podizanje subvencija po hektaru na 35.000 dinara, skidanje kamate sa dugovanja PIO fondu i odobravanje povoljnijih kredita za poljoprivredu.

Ipak, nadležni su istakli da je moguće na NIS pumpi da poljoprivrednici plaćaju 179 dinara gorivo, uz povrat od 50 dinara, a na ostalim pumpama po punoj ceni primarno, na šta će im biti vraćeno isto 50 dinara po litru.

Takođe, izneto je obećanje da će uslediti dogovor sa NIS-om da li mogu gorivo dostavljati cisternama do određene adrese, i da li se ograničenje od 120 može povećati na 400 litara dnevno.

Kada je reč o uređenju tržišta robe, nadležni su izneli stav da ovaj zahtev „nije problem“ i da će se raditi na tome, a što se tiče oslobađanja kamate za neuplaćene doprinose u PIO fondu, ostalo je na tome da se mogu isplatiti na 60 rata.

Kako navodi Agroklub koji je prisustvovao pregovorima, dalje odluke slede i kada su u pitanju povlašćeni krediti, nakon konsultacija nadležnih sa Narodnom bankom i Kreditnim biroom.

S druge strane, najveći zastoj u pregovorima javio se po pitanju subvencija, jer je država iznela predlog da se dodatnih 17.000 dinara obezbedi kroz pravdanje računa kupljenog sertifikovanog semena.

Poljoprivrednici na sastanku sa predstavnicima Vlade Srbije: Još nije izvesno hoće li se svi učesnici obratiti medijimahttps://t.co/cOGAQcfkxz

— Danas (@OnlineDanas) November 26, 2023

Upravo to je bio kriterijum, jer je subvencionisanje za đubrivo ministarka odbila, uz objašnjenje da je ovo polje monopolizovano.

S tim u vezi, osvrćući se na epilog sastanka, poljoprivrednik Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, kaže za Danas da, iako nije ispunjeno sve što su tražili, otvaranje sistemskih pitanja koja se tiču poljoprivrede predstavlja značajan iskorak iz postojećeg stanja.

„Samo čovek koji nema ambicije može da bude zadovoljan. Ipak, sada je postavljena baza, koju treba dalje širiti. Nafta ne može biti ista za ratarstvo, stočarstvo i povrtarstvo, oni troše mnogo više. Poslednjih 10 godina za poljoprivredu se niko nije bogzna koliko zalagao. Posebno je interesantno da niko nije stavljao akcenat na sistemska pitanja, koja su prepoznata kao najveći problem. Neuređenje tržišta žitarica dalo je veliki manevarski prostor monopolskom ponašanju. Pojedincima najviše godi da se jednokratno da neki dinar za nešto, ako ima toga u velikim količinama, pa teramo dalje. Međutim, sada smo došli u priliku da ovim protestima jasno objasnimo poljoprivrednicima koliko je važan organizovan sistem trgovine, ne samo žitaricama, već svim poljoprivrednim proizvodima koji mogu da se skladište“, ističe naš sagovornik.

Poljoprivrednici imaju više poverenja

S obzirom na činjenicu da se zakonske izmene obećavaju tek nakon izbora, Slankamenac napominje da poljoprivrednici ovaj put imaju više poverenja u obećanja nadležnih, jer, kako kaže, na sastanku su dobili konkretna objašnjenja na koji način su se određeni problemi javili.

„Ako je tamo bio direktor produktne berze i objasnio nam koji zakoni postoje, koji su u implementaciji, a koji u pripremi, onda to ne može biti neozbiljno. Konačno se krenulo u rešavanje zahteva koji su se predočavali od pre godinu dana. Ipak, koliko će se izgubiti živaca i para dok ne budu implementirani, to ne znamo. Poenta je da se pokrenulo jedno jako bitno pitanje, a najvažnije je to što su poljoprivrednici počeli da ga razumeju“, poručuje Slankamenac.

Osvrćući se na zahtev koji se tiče kredita, naš sagovornik demantuje navode predstavnika države da banke nisu zainteresovane za njih, već suprotno – da im je u interesu da u tome učestvuju.

„Sticajem okolnosti, razgovarali smo sa direktorom OTP banke za agrarni sektor, i rekao je da su banke uvek zainteresovane za povoljnije kredite. Država samo treba da raspiše tender. Veći problem je u Kreditnom birou. Državi smo rekli da vlada mora da zamoli Narodnu banku Srbije, da vidi sa Unijom banaka to da se ljudi koji su pre godinu ili godinu i po dana ušli u Kreditni biro, sklone da bi mogli aplicirati za kredite. Iako nam je država predočavala da banke nisu zainteresovane za ove kredite, to nije tačno. Oni jesu u njihovom interesu, jer za tržište veliko kao što je poljoprivreda, banke su uvek zainteresovane. Još kada bismo imali robni zapis, sa bankama bismo se pogađali kako hoćemo. Kod nas je zapravo najveći problem sa kompenzacionim fondom. Kada u skladištu imamo svoju robu, neko za nju mora da garantuje“, pojašnjava on.

Slankamenac poručuje da je zaključak, nakon svih pregovora sa vladom, taj da država, ako nešto hoće da učini – ona to i može.

„Država može da donese smrtnu kaznu, može i da je ukine. Nema tu puno vrdanja, ako je rešena da nešto uradi, naći će način. Sve ostalo može da bude a ne mora da znači. Samo je pitanje koliki se pritisak na nju mora izvršiti“, stava je predstavnik Inicijative.

Gulan: Mala pobeda poljoprivrednika

Sa druge strane, agroanalitičar Branislav Gulan sastanak u Kisaču ocenjuje kao malu pobedu poljoprivrednika jer su nadležni došli na njihovu „teritoriju“ da razgovaraju.

„Problemi nisu rešeni, i oni će dugoročno ostati, sve dok se sistemski ne reše, što neće biti u skorije vreme. Razlog tome je donošenje uredbi, koje znače kratkoročno rešavanje problema, odnosno gašenje požara. Najveći dobitak će biti ako reše plavi dizel, jer ga samo oni u regionu nemaju. A prema rečima predsednika smo bogati i imamo pet milijardi u kasi, a nagađamo se sa seljacima koji su uvek državi pomagali kada joj je bilo teško. Država im nikad nije vratila kada je njima teško. A što je njima teže, teže je i državi. Dokaz toga je pad prinosa na svim poljima“, upozorava Danasov sagovornik.

Komentarišući ko je na većem dobitku, vlada koja je traktore „sklonila“ sa ulica, ili poljoprivrednici, agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da je stavljanje poljoprivrednika i države u kontekst jednih protiv drugih pogrešan, te da, kako kaže, sportski žargon ko je pobedio a ko izgubio, nije poželjan.

„Protesti su trebali da izrode suštinski dobru stvar, ne samo za poljoprivrednike, već za državu koja se nalazi na drugoj strani pregovora. Paori jesu izdejstvovali određene benefite, ali je država ostala dosledna svom stavu koji se tiče dizela. Sa druge strane, uređenje tržišta je široka materija koja se ne može urediti preko noći, već posao koji traži sistemsko rešenje i usaglašavanje Zakona o robnim berzama“, kaže Galetin.

On napominje da je najveće pitanje da li će se dosledno realizovati implementacija dogovorenog, a govoreći o kreditima banaka, suprotnog je stava nego Slankamenac, i kaže da država ni jednoj banci ne može odrediti na koji način da vodi kreditnu politiku.

„Država može da subvencioniše kamate, što i radi do određenog iznosa. Takođe, problematičan je zahtev brisanja poljoprivrednika iz evidencije boniteta na osnovu kojih ne mogu dizati kredite. Jer, što se tiče poslovne politike banaka, država je nemoćna“, zaključuje Gulan.