Foto: A. L./DanasPoljoprivrednik Mile Vukoman iz Čuruga kaže da je sa svojih 150 jutara najplodnije zemlje u ovom delu sveta, koliko obrađuje, spao na prosjački štap. Ne ostaje ništa drugo, ističe, nego da zemlju da u arendu i ode da mota kablove u fabriku.
– Sve uradim i odradim kako treba, ali me svake godine opljačkaju. Ne svojom krivicom, završio sam kao siromah. Otmu mi robu po njihovoj ceni, niko me ne pita ni koliko sam uložio novca, vremena i rada. Ovo moje imanje su stvarale generacije ljudi, moji preci, a izgleda da ću ga ja na doboš! Ali krivicom ovih „gore“ – rekao je ovaj poljoprivrednik sa kojim smo razgovarali na protestu u centru Novog Sada, ispred središta Vlade Vojvodine.
Poljoprivrednik siromah
Pokazuje nam ispucale, žuljevite ruke. Ne seća se, kaže, kada je odspavao duže od šest sati. Radni dan mu traje od rane zore pa dokle se vidi. Nekada pali i fenjer, jer posao sa zemljom ne može da čeka. Uzgaja soju, pšenicu i kukuruz. U poslu mu pomaže još jedino supruga, otac mu je preminuo, a u kući ima još dvoje maloletne dece za koje se nada da će im ostaviti imanje iza sebe.
Sve o današnjim dešavanjima na protestima možete videti OVDE.
– Četrdeset godina sam u poljoprivredi i ovakve stvari se nikada nisu dešavale. Sa nama ovde danas treba da su i građani. Samo pođite od toga da jedna kifla košta kao tri kilograma pšenice! Za kilogram semena kukuruza treba da dam 50 do 70 kilograma merkantilnog kukuruza. Sad zamislite koliko će nas koštati setva. Za jednu kanticu od deset litara goriva treba mi sto kilograma pšenice i više. I gde smo mi tu? Ništa ne preterujem, moje imanje vredi milion evra, a ja sam postao socijalni slučaj i ne samo ja, nego mnogi – izjavio je Vukoman.
Kako ističe, nije retkost da njegove komšije u Čurugu prodaju svoju dedovinu. Ne samo što su oni stekli, nego i pređašnje generacije, kako bi se izvukli iz dugova. Smatra da su poljoprivrednici zapravo u blokadi, da imaju sankcije, ali to niko neće javno da kaže. Ova godina tako je postala neizdrživa. Pretprošla je bila sušna, prošla ubitačno sušna, a ove ih je potukao led.
Šteta je kaže popisana, obećana je i neka pomoć koja nije stigla, kao što je i obećano da neće morati da plate odvonjavanje, ali su opomene za plaćanje ipak stigle. Sa kamatom.
„Prošle godine išao je izvoz pšenice po 40 dinara, a sada ne možemo ni za 20 dinara i kažu kriva je Ukrajina. Pa ta Ukrajina je postojala i pre deset, dvadeset i trideset godina i tada je proizvodila daleko više pšenice nego danas, pošto je sada u ratu“, dodaje Vukoman.
– Krenuo sam sa povrtarstvom, ali nisam uspeo, dovijali smo se nakupcima, prevare nas, ne plate. Pre dve godine bavio sam se i stočarstvom, držao sam svinje. Izneo sam zadnju turu gde sam na 100 komada svinja izgubio 280.000 dinara. Zamislite, radite pošteno, dođe kraj meseca i ostanete dužni skoro 300.000 dinara. To je bio slučaj sa svim stočarima 2021. godine, ljudi ne mogu da se izvuku iz tih dugova i danas. Desiće se na kraju da ćemo svi mali i srednji poljoprivrednici izdati zemlju i otići u fabrike da motamo kablove – veli ovaj ratar.
Čurug je veliko selo, ali sve se ipak zna. Vukoman tvrdi da se već redovno dešava da ljudi izdaju zemlju i odlaze da rade u novosadske fabrike za minimalac. Najviše ga vređa kada čuje da poljoprivrednici rade samo tri meseca godišnje, takve poziva da dođu kod njega u Čurug i provedu na njegovom imanju samo mesec dana.
– Prošlo je vreme nepismenih i polupismenih poljoprivrednika, danas svi ti mladi ljudi koji rade zemlju imaju barem srednju školu. Zato oni i odlaze sa sela, jer ne žele da ih neki polupismeni šarlatani koji su preko stranke dobili funkcije i položaje prave ludima – zaključio je naš sagovornik.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
