Iako je berba maline na samom početku, sudeći po suprotstavljenim stavovima proizvođača i otkupljivača, i ove sezone moguće je da se ponovi scenario iz prethodnih godina.
Da bi se izbegle blokade saobraćajnica i da građani, koji se zateknu na putevima, ponovo budu kolateralna šteta u malinarskom ratu, proizvođači i otkupljivači trebalo bi da budu skloni kompromisu i da što pre reše međusobne probleme, uvažavajući zakonitosti tržišta. Bilo bi dobro da se u otkup „umešaju“ i inspekcijske službe, kako bi proverile poštovanje zakona i pravilnika.
Razlog za ovogodišnje nezadovoljstvo proizvođača je računica koju je, za potrebe Udruženja hladnjača, uradio profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Mihajlo Nikolić, po kojoj je za proizvodnju kilograma sveže maline sorte „vilamet“ potrebno 0,69 evra. Tvrdeći da profesorova kalkulacija „nije realna“, proizvođači ističu da je za proizvodnju kilograma tog voća potrebno 1,08 evra i da su svoju računicu ranije dostavili Odboru za poljoprivredu Narodne skupštine Srbije.
– Tvrdnja da proizvodnja kilograma maline košta 0,69 evra je ucenjivanje i ismevanje proizvođača. Jedan radnik dnevno košta od 37 do 40 dinara za kilogram obrade maline, a da ne govorimo o drugim troškovima. Zasad maline od jednog hektara do prvog roda, za šta je potrebno dve ili tri godine, košta oko 13.000 evra. To znači da je za proizvodnju kilograma maline potrebno 1,08 evra i taj proračun uradila su udruženja Vilamet i Srpska malina, u saradnji sa stručnjacima Instituta za voćarstvo u Čačku – kaže za Danas Milan Radojičić, predsednik Upravnog odbora Vilameta iz Arilja, koji je pozvao vlasnike hladnjača da u dogovoru sa proizvođačima reše problem.
Radojičić navodi da je i sadašnja akontna cena koju plaćaju hladnjače u ariljskom kraju za kilogram maline „sramotno niska i da je određena bez učešća malinara“, a da udruženje Vilamet zahteva 2,2 evra.
– Otkupljivači u ariljskom kraju, koji je centar proizvodnje srpske maline, odredili su cenu od 150 dinara, dok u Osečini, Krupnju, valjevskom kraju i drugim delovima Srbije plaćaju od 200 do 240 dinara – kaže Radojičić i dodaje da se tako velika razlika u ceni ne može racionalno objasniti, osim monopolskim položajem otkupljivača u ariljskom kraju. „Apelujemo na otkupljivače da se konačno urazume i da povećaju akontnu cenu. Ako ne nađemo način za dogovor, obratićemo se sudu u Strazburu da nas zaštiti od monopola otkupljivača“, poručio je Radojičić, koji pod malinama ima oko 70 ari.
I Borko Pavić, uzgajivač organske maline na 30 ari i predsednik udruženja Srpska malina iz Užica, smatra da računica Udruženja hladnjača nije realna.
– Uz dužno poštovanje titule profesora Nikolića, njegova računica nije realna i nije poštena prema proizvođačima. Mi smo, pre dve godine, uputili Ministarstvu poljoprivrede kalkulaciju, koju su sačinili stručnjaci i iz nje se jasno vidi da je minimalna proizvođačka cena 1,08 evra po kilogramu, a u međuvremenu su poskupeli svi troškovi – od zaštitnih sredstava i veštačkog đubriva do goriva – ocenjuje za Danas Pavić i dodaje da malinari pokušavaju da to pitanje ponovo pokrenu, jer se promenio sastav Vlade Srbije
Pavić ističe da su na mnogim tribinama, pa i na jednoj od sednica Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine, polemisali sa profesorom Nikolićem i da im nije nam jasno zbog čega on javno istupa na štetu proizvođača. „U Srbiji nije moguće proizvesti kilogram maline za 69 evrocenti“, tvrdi Pavić i ističe da je računica profesora Nikolića i Udruženja hladnjača „poruka koja vređa proizvođača“.
– Ne želimo svađe, proteste i blokade puteva, niti tražimo pet evra za kilogram, već želimo da se uspostave stabilni i partnerski odnosi između proizvođača i otkupljivača, koji će biti u interesu obeju strana – poručio je Pavić i dodao da će malinari zatražiti sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i da će ponuditi dugoročno rešenje.
I Radojičić i Pavić poručuju da je rešenje u dijalogu i pregovorima, a ne u blokadama saobraćajnica, jer, kako kažu, svesni su da građani Srbije nisu krivi za probleme između proizvođača i otkupljivača, a kako najavljuju, obratiće se i premijeru.
– Zatražićemo od premijera Aleksandra Vučića da posreduje, kako bi se stvorila dobra klima za pregovore sa hladnjačarima. Rešenja postoje i molimo premijera da nam pomogne, jer smo prošle i pretprošle godine, zahvaljujući njemu, imali dobru cenu – naveo je Pavić, predsednik udruženja Srpska malina, koje okuplja udruženja proizvođača iz 11 opština i gradova jugozapadne i zapadne Srbije.
Neuspeh malinara
Iako godinama ističu da su se otkupljivači udružili i postali monopolisti, jer je, kako kažu, kod njih novac za otkup, malinari, koji su razjedinjeni pa i stranački su bili zloupotrebljivani, nikako da se bolje organizuju i da zaštite svoje interese. Nisu to uspeli ni pre nekoliko godina, kada je država bespovratno uložila novac u izgradnju hladnjače u Zemljoradničkoj zadruzi Arinova u Arilju, koja bi proizvođačima omogućila da skladište voće i da ga plasiraju na tržište onda kada im odgovara cena. Ta zadruga je propala, a u stečaju je i zadruga iz Arilja, koja je bila najveći otkupljivač. Njeno tržište preuzele su mnoge novoizgrađene hladnjače.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
