Rastuća saradnja, rastući i deficit: Srbija i Kina Foto: EPA-EFE/KENZABURO FUKUHARANa dan kada je prvi avion Er Srbije, posle 20 godina, direktnim letom krenuo za Kinu, zvaničnici još jednom ističu da je državni prioritet potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom zemljom, piše N1.
„Onoga dana kada budemo potpisali sporazum sa Narodnom republikom Kinom, za našu privredu – nebo je sama granica, na dalje. Plasman naših proizvoda na tržište NR Kine će nam otvoriti takve mogućnosti i takva vrata, da će naša ekonomija to osetiti u istom tom trenutku, dakle, bukvalno u danima, nedeljama i mesecima nakon toga“, ocenila je predsednica Vlade Ana Brnabić.
Entuzijazam premijerke ne deli struka, jer se još ne zna, kako navodi N1, šta piše u sporazumu koji „vlast kuje u zvezde“ i još važnije, kako će se u tržišnom takmičenju sa kineskom konkurencijom provesti slabija strana.
„Prilično je zdravorazumski zaključiti da se radi o tolikoj kvantitativnoj i kvalitativnoj razlici između dve ekonomije. Uzmite bilo koji srpski najmasovniji proizvod, on nije u stanju da zadovolji potrebe dve kineske ulice u nekom manjem gradu. Tu je i opasnost da, ako se otvorite privredu kineskoj konkurenciji, time ćete, neminovno, ubiti veliki broj malih i srednjih preduzeća“, navodi saradnik Londonske škole ekonomije i politike Vuk Vuksanović.
Upravo zbog toga iz Privredne komore Srbije (PKS) upozoravaju da treba povesti računa o domaćim proizvođačima.
„Treba što više uključiti privrednike u pregovore o tom sporazumu, kako bi se videlo koje su njihove pozicije, na koji način treba na njih obratiti pažnju, kako ne bi potpale pod, da kažemo pritisak tog sporazuma i jednostavno izgubile određenu konkurentnost Kada imate strateško partnerstvo, onda strateški veliki partner, u ovom slučaju Kina, treba da obrati pažnju i na koristi koje bi imala privreda Srbije, a ne da se to pretvori u produbljivanje deficita“, objašnjava Bojan Stanić iz PKS.
Dok sporazum domaćoj ekonomiji donosi mogućnost, a ne sigurnu pobedu, pored višestrukog rasta izvoza u Kinu koji ističu državni funkcioneri, statistika pokazuje da raste i deficit u robnoj razmeni dve zemlje, sa 357 milijardi dinara samo u 2022. godini.
Srbija u Kinu najviše izvozi sirovine i bazične proizvode, podseća N1, a razmena bi se slikovito mogla opisati kao srpska govedina i bakar, za kineske telefone i laptopove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
