bitcoinfoto EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

„Izgubio sam životnu ušteđevinu“. „Ulog od 10.000 dolara za 24 sata pretvorio se u 100 dolara“. „Izgubio sam preko 450.000 dolara. Ne mogu da platim banci. Uskoro ću izgubiti kuću. Postaću beskućnik“. Ovo su neke od forumskih poruka na temu o kriptovaluti Tera Luna nakon njene propasti ove nedelje.

Na istom forumu neki od korisnika pominju samoubistvo, a juče je supruga osnivača ove kriptovalute, Korejca Do Kvona zatražila pomoć policije nakon što je nepoznata osoba navodno upala u njihov stan u Seulu tražeći kripto-preduzetnika.

Tržišna vrednost ove kriptovalute bila je pre samo mesec dana 40 milijardi dolara, a danas ne vredi skoro ništa. Ono što je pre mesec dana vredelo 120 dolara, a prošle nedelje 82 dolara, danas vredi 0,5 centi, pošto je ova kriptovaluta izgubila 99,98 odsto vrednosti.

Ovo je ubrzalo pad vrednosti i drugih, skoro svih kriptovaluta. Bitkoin je u jednom trenutku pao na ispod 26.000 dolara (prošle godine maksimalna vrednost je bila 67.000 dolara). Etereum, druga po veličini kriptovaluta je otišla skroz na 1.700 dolara, naspram preko 3.000 prošle godine.

Investitori, posebno noviji koji nisu iskusili ranije strmoglave kriptovaluta, ovih dana shvataju da cena imovine ne može da raste unedogled. Takođe na ubrzanom i surovom kursu uče da kao što se na berzi može zaraditi, jednako se može izgubiti.

Ali ne radi se samo o kriptotržištu koje je za godinu dana smanjeno sa tri biliona na 1,3 biliona dolara koje retko ko razume i za koje je vezano više kontroverzi nego za druge vidove imovine, već i o daleko konzervativnijem ulaganju, barem za američke prilike – akcijama tehnoloških kompanija.

Prošle nedelje, od srede kada je FED podigao kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, do petka, akcije tehnoloških kompanija izgubile su na vrednosti ukupno više od bilion (hiljadu milijardi) dolara.

Ovaj nagli pad je ipak samo nastavak nešto dužeg trenda koji traje od početka godine. Od tada vrednost Fejsbuka je manja za oko 40 odsto, Tesle za blizu 30 odsto, Epla za skoro 20 odsto, Amazona tridesetak odsto, a Netfliks je u slobodnom padu sa vrednošću kompanije manjom za celih 70 odsto. Pet najvećih tzv. „Big tech“ je kombinovano izgubio vrednost od 2,6 biliona dolara od početka godine. Epl je u januaru postao prva kompanija čija je tržišna kapitalizacija dostigla tri biliona dolara, a sada je vraćena na ispod 2,4 biliona, manje od saudijske naftne kompanije Aramko.

Oko 80 odsto svih tehnoloških kompanija koje su listirane na američkim berzama beleži pad cena akcija od početka godine, a prosečno u minusu 26 odsto.

Ne samo da vrednost gube tehnološke kompanije, već i kompanije koje ulažu u njih. Tako je fond japanske investicione banke Softbank zabeležio gubitak od 27 milijardi dolara usled pada vrednosti akcija tehnoloških kompanija.

Posle pucanja balona Internet kompanija početkom 2000-ih poznatom kao dot kom balon, zatim krize izazvane pucanjem balona nekretnina, sada se već govori o pucanju tehnološkog balona. Prva kriza je bila ograničenog dometa, druga je potresla ceo svet, a kakve će efekte imati treća tek ćemo da vidimo.

Ono što je zanimljivo da se poslednjih meseci tržište akcija tehnoloških kompanija i kriptovaluta kreću sličnom putanjom. Aleksandar Matanović, osnivač domaće kriptomenjačnice ECD, ukazuje na visoku korelaciju ove dve vrste imovine.

„Od kada je počela korona cene tehnoloških kompanija i kriptovaluta se slično kreću. Poslednjih dana je na tržištu kriptovaluta problem napravilo to što je jedan visoko rangirani projekat praktično propao. NJegova vrednost je pala na nulu. Mada je i pre toga mesecima tržište bilo nešto slabije“, ističe on dodajući da ovo ipak ne znači kraj kriptovaluta. „Bilo je ovakvih stvari i biće ih ubuduće. Ovo je ipak samo jedan projekat. Do sada se nije desilo da projekat te tržišne vrednosti propadne, ali nije smak sveta“, optimističan je on.

Uporedo sa padom cena ili kako berzanski stručnjaci kažu korekcijom, stiže i vest iz Nemačke da se neće plaćati porez na prihod od prodaje bitkoina i etereuma ukoliko su bili u posedu duže od godinu dana.

I pored korone, rata u Ukrajini čini se da je najvažniji faktor koji je doprineo izduvavanju ova dva (ili možda jednog) balona zaoštravanje monetarne politike, pre svega američkog FED-a. Ekonomista Slaviša Tasić ukazuje da podizanje kamata i borba protiv inflacije bila izvesna i nije baš jasno kako je iznenadila tržišta.

„Jedan uzrok je monetarni i on utiče na sve, ne samo na tehnološke kompanije. I S&P indeks je pao za skoro 20 odsto. Zajedničko za oba tržišta bilo je što su delom bili špekulativnog karaktera. Kada je krenuo da se povlači novac i puca balon oni su najviše pogođeni. Neke manje tehnološke kompanije izgubile su i po 70-80 odsto vrednosti. Kada kažem špekulativni karakter, to nije loša konotacija, već znači da su ljudi ulagali u te firme iako one nisu imale neki ili čak i nikakav profit, a visoko su vrednovane. Isto važi i za kripto. Imamo bitkoin već 13 godina ali nikakvu aplikaciju blokčejna nismo videli do sada. Sve se svodi na trgovanje. Sklopile su se kockice da tehnološke kompanije i kriptovalute nisu ispunile visoka očekivanja i nadanja sa monetarnim zatezanjem. Pare više neće biti jeftine“, poručuje Tasić.

Niske kamatne stope omogućile su investitorima da se zadužuju jako jeftino i da za obezbeđenje daju akcije tehnoloških kompanija ili kriptovaluta čija je vrednost stalno rasla. Kako objašnjava Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, kada su kamate počele da rastu to je postalo neodrživo.

„Baloni pucaju, ne samo kriptovaluta već i nekretnina. U nekim gradovima u SAD su cene nekretnina prestale da rastu i čak počele da padaju. Za vrednovanje tehnoloških kompanija koristi se diskontovana neto sadašnja vrednost koja vrednuje buduće prihode. Za to diskontovanje koriste se kamatne stope po kojima se te firme zadužuju. Sa rastom kamatnih stopa njihova vrednost se smanjuje. Niska cena kapitala prethodnih godina dovela je do distorzija na tržištu“, napominje Gajić.

On ocenjuje da će se ovo preliti i na nas i da će sa rastom kamata doći do zaustavljanja, pa možda čak i pada cena nekretnina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.