foto Milan Maričić/ATAImages
Afrička kuga svinja (AKS) jedna je od najopasnijih bolesti od koje ta vrsta može da oboli, rekla je FoNetu Sonja Radojičić sa Katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela Fakulteta veterinarske medicine, naglašavajući da ljudi ne mogu da obole, ali da konzumacija zaraženog mesa može doprineti širenju raraze.
Sonja Radojičić je istakla da ta bolest predstavlja najozbiljnu pretnju za proizvodnju svinja, bezbednost hrane i biodiverzitet na svetskom nivou.
U svim zemljama u kojima se AKS pojavila, došlo je do značajnog pada proizvodnje svinja i ogromnih ekonomskih šteta koje najteže pogađaju ljude koji žive od ove vrste proizvodnje, rekla je Radojičić.
Prema njenim rečima, broj uginulih životinja zavisi od virulencije soja virusa kao i toka bolesti.
“Ukoliko svinje obole u akutnom toku, mortalitet je i do 100 odsto. U subakutnom toku ugine i do 70 odsto obolelih životinja, dok je za hroničan tok karakteristična niži procenat mortaliteta”, istakla je Radojičić.
Kako je naglasila, posebno je opasno ostaviti da se „stvari reše same od sebe“, zato što preživele svinje postaju kliconoše i kao takve predstavljaju stalni izvor virusa koji je izrazito otporan u spoljašnjoj sredini.
Osim toga, životinje u subakutnom i posebno hroničnom toku mogu da boluju i više meseci, a u takvim okolnostima nema apsolutno nikakve proizvodnje u svinjarstvu.
Ipak, AKS nije opasna po ljude, naglašava profesorka i dodaje da su na taj virus osetljive samo svinje.
Uprkos tome, to nikako ne znači da ljudi treba da koriste meso obolelih, odnosno laboratorijski pozitivnih životinja.
“Meso poreklom od takvih životinja pre svega nije higijenski ispravno i kao takvo nije za ljudsku ishranu. Ako se takvo meso ili prerađevine nađu u prodaji, one, zbog otpornosti virusa, predstavljaju ogroman rizik da se uzročnik preko ljudi ponovo unese na farme ili objekte u kojima se gaje svinje”, objasnila je Radojičić.
Ukazala je da građani treba da kupuju meso i prerađevine koje je pregledala i odobrila veterinarska inspekcija, u zvaničnim i kontrolisanim trgovinskim lancima koji prodaju meso koje potiče isključivo od zdravih životinja.
Kako bi se sprečilo širenje zaraze Radojičić tvrdi da se mora sprečiti direktni i indirektni kontakt sa svim potencijalnim izvorima virusa, kao i sa divljim svinjama.
Profesorka je navela da mere prevencije podrazumevaju zabranu posetilaca, obavezno presvlačenje kada se životinje hrane ili se radi sa njima, kao i postavljanje dezinfekcionih barijera, koje treba stalno održavati.
“Vlasnici moraju da imaju potpunu kontrolu nad objektima u kojima gaje svoje životinje i svim poslovima vezanim za uzgoj svinja, uključujući i njihovu ishranu. Posebno treba obratiti pažnju na ilegalnu trgovinu svinjama zato što se novonabavljenim životinjama bolest najlakše unese u zapat”, rekla je Radojičić.
Ona je podsetila da naučnici najrazvijenijih zemalja sveta godinama pokušavaju da formulišu efikasnu i bezbednu vakcinu, ali da im to još nije pošlo za rukom.
Sa druge strane, Španija i Portugalija su zvanično iskorenile afričku kugu svinja 1995. godine samo primenom striktnih biosigurnosnih i veterinarsko sanitarnih mera.
“Ne treba da čekamo vakcinu ili neki drugi čarobni štapić. Moramo da dosledno preduzimamo one mere koje su dostupne i pokazuju najbolje rezultate”, poručila je Radojičić.
U Srbiji su do danas potvrđena 1.932 slučaja afričke kuge svinja, od kojih je 1.575 grla uginulo, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Dosad je eutanazirana 25.971 zaražena svinja, uz dezinfekciju gazdinstava.
U 2023. godini afrička kuga je potvrđena kod 352 divlje svinje na teritoriji 25 opština u osam upravnih okruga.
Ministarstvo navodi i da je dosad obavljeno 331.600 aktivnih nadzora i ispitano 44.257 uzoraka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
