Fotot MP - Polje pšenice u Zrenjaninu
Ništa kao loše vreme i niska otkupna cena ne kvare rod pšenice u Srbiji, što je slučaj ove proizvodne godine. Otkupna cena od 15 dinara bez poreza na dodatu vrednost, koju je ponudio MK komerc koji i diktira uslove otkupa poljoprivrednih kultura u zemlji, daleko je od prihvatljive i opravdane za proizvođače, objašnjavaju za Danas vojvođanski ratari koji zahtevaju 22 dinara kako bi pokrili troškove proizvodnje.
Predstojeća žetva nameće temu cene pšenice kao finalizaciju proizvodnog procesa u kome ratari ne smeju biti poniženi.
– Naša računica, kao primarnih proizvođača je jasna i ona iznosi 22 dinara bez poreza na dodatu vrednost, kako bi uložena sredstva u proizvodnju imala opravdanje. Kalkulacija monopolista je drugačija, oni računaju svoje nabavne cene koje nisu iste kao i kod nas malih, individualnih proizvođača i otuda toliko nerazumevanje. Podsećamo, ni na jednoj berzi se ne trguje pšenicom za cenu ispod 22 dinara. To je strateški proizvod i kada se formira cena mora se razmišljati da proizvođač treba da ima računicu, treba da nastavi da se bavi ovom proizvodnjom – kaže za Danas predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, Dragan Kleut.
On kaže da je na berzi u Budimpešti cena pšenice 181,9 evra za tonu, odnosno 21,90 dinara za kilogram bez poreza na dodatu vrednost a da se troškovi proizvodnje pšenice po jutru u Srbiji kreću oko 85.000 dinara.
Na pacelama u zakupu proizvodnja prelazi ulaganje od 100.000 dinara, tako da otkup pšenice od 22 dinara bez poreza na dodatu vrednost predstavlja realnu procenu.
Proizvođač Dalibor Paskulov, član Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, smatra da se uoči žetve uvek poteže pitanje zaliha pšenice kako bi se novom rodu oborila cena.
– Što se tiče cene koja je finale u proizvodnji pšenice, ne bi smela da bude niža od 22 dinara. Pšenica se izvozi, tako da te priče da je ima na zalihama služe da se obara cena. Ovo stanje nije od juče. Treba da rešimo da li je pšenica starteški proizvod, a ona to jeste, i da se svi tako prema tome odnosimo jer pšenica nije socijlna kategorija već tržišni proizvod. Pogledajte samo Rumuniju, cene semena i pšenice su 30 odsto niže od Srbije – kaže Dalibor Paskulov.
Cena nije jedini problem koji prati proizvodnju pšenice ove godine, suša i nepredvidive vremenske prilike uticale su na različitu primenu agrotehnike.
– Ni prošle godine nije bilo nekog velikog roda pšenice, a neće biti ni ove. Pšenica na poljima u Banatu je biološki sazrela ali nije tehnološki, fali sunca, tako da čekamo na uslove za žetvu. Problem je bila suša ali i loša vremenska prognoza, zbog čega su davane preporuke savetodavaca koje nisu bile primenjive na svim terenima u isto vreme a kad omane agrotehnika, sve je omanulo. Desilo se da ima i njiva gde je rod bez vlatanja, što je neverovatno – priča Dalibor Paskulov.
Područje Banata, gde se tradicionalno gaji pšenica a ove godine je posejano preko 50.000 hektara, naročito je pogođeno nedostatkom vlage.
– Godina nije bila naklonjena proizvodnji pšenice, ovog proleća zabeležen je značajan deficit vlage u Vojvodini, naročito u srednjem i južnom Banatu gde je rod ispod proseka. Intervencija države bila bi od značaja ali je od svega najvažnije svesti monopole na minimum. Potcenjivanje proizvođača niskim cenama pšenice i niske subvencije za rezultat imaju sve manje ljudi koji se bavi poljoprivredom – objašnjava Dragan Kleut.
U Savetu udurženja poljoprivrendika Banata kažu da su pre deset godina imali „predah“ jer su subvencije ratarima tada bile 14.000 dinara po hektaru, što je značilo poljoprivrednicicma da održe proizvodnju i pokriju troškove ukoliko je sušna godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
