Sistem upravljanja otpadom još nije zaživeo

Inspekcijski nadzor treba pojačati, kako otpad ne bi završavao u sivoj zoni ili na divljim deponijama, već u postrojenjima za reciklažu – zaključci su panelista Danas konferens centra na temu „Reciklažna industrija u Srbiji – Zakonodavni i investicioni okvir“.

Hranislav Stojković, pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, istakao je da stanje kako u zakonodavstvu, tako i na terenu, treba promeniti.

– Temeljno proučavamo zakone i neki od njih će doživeti izmene do kraja godine. Oni nisu prilagođeni tržištu Srbije, i u mnogim odredbama su nejasni. Ni sama reciklaža nije jasno definisana. Od predviđenih 26 regionalnih deponija desetak donekle funkcionišu, dok ostalih 16 ne zadovoljavaju standarde ili ne postoje – ukazao je Stojković.

Sava Crnogorac, direktor Sekopaka, rekao je da je Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu relativno dobar, ali da je potreban jači inspekcijski nadzor kako bi se on sprovodio.

– Profit u reciklažnom lancu, od sakupljanja do proizvodnje nove sirovine, nije ravnopravno raspoređen. Proces sakupljanja čak donosi gubitke, zato Sekupak stimuliše komunalna preduzeća. U protekle tri godine u razvoj ove oblasti uložili smo 165 miliona dinara, a procenat sakupljenog ambalažnog otpada svake godine veći je za 40 odsto u odnosu na prethodnu. Sakupili smo 60.000 tona ambalažnog otpada u prethodne tri godine – istakao je Crnogorac. On je dodao da je Sekopak prvi ovlašćeni operater za upravljanje ambalažnim otpadom u Srbiji, koji je osnovan 2006.

Miško Obradović, generalni direktor Eurofoila, istakao je da se ova kompanija od svog osnivanja pre 30 godina bavila reciklažom.

– Naša delatnost je proizvodnja PET folija. Međutim, prošle godine smo otvorili fabriku za reciklažu sa kapacitetom od 7.000 tona. Zapošljavamo 120 radnika, i oko 300 sakupljača sekundarnih sirovina. Samo u decembru prošle godine tretirali smo 950 tona PET ambalaže – rekao je Obradović. On je dodao da je Zakon o ambalažnom otpadu dobar, ali da njegova dosadašnja primena nije dala rezultate.

– Reciklaža je veliki ekonomski potencijal, ali najveća količina otpada završava na deponijama. To su nepovratni gubici. A da ne govorimo koliko je životna sredina zagađena, jer se otpad nalazi svuda oko nas – zaključio je Obradović.

Mihailo Jovanović, direktor Direkcije za informacione tehnologije i elektronske komunikacije JP PTT Srbija, istakao je da su Pošte Srbije društveno odgovorno preduzeće, ilustrujući to podacima o prikupljenim količinama otpadnog materijala koje su predate operaterima.

– Tokom prošle godine prikupili smo 12 tona otpadnih guma, 1,6 tona akumulatora i baterija, 16 tona elektronskog otpada, 220 tona papira… U saradnji sa gradskom čistoćom koja nam se obratila za pomoć, obavestili smo građane o ekološkim kesama koje je ovo preduzeće besplatno davalo. Zainteresovani su nam se obratili, mi smo podatke dostavili gradskoj čistoći a potom podelili kese građanima – ukazao je Jovanović. On je dodao da Pošte Srbije nude niz novih usluga korisnicima, ali i da u saradnji sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine mogu da unaprede oblast životne sredine, uključujući i reciklažu.

– Video sam primer u regionu da građani u poštu donose stare mobilne telefone, za njih dobiju nadoknadu, a pošta potom te mobilne šalje na reciklažu. To bi moglo da zaživi i kod nas, zašto da ne – zaključuje Jovanović.

Panelisti Danasa saglasni su u tome da što pre treba definisati nacionalne ciljeve u oblasti reciklaže za period 2015 – 2019, kako bi svi subjekti u reciklažnom lancu mogli da usklade planove poslovanja. Ministarstvo namerava da pojača edukaciju o životnoj sredini u školama i vrtićima, ali ne i da nastavi kampanju „Očistimo Srbiju“ za koju su ocenili da je skupa, i da nije dala adekvatne rezultate.

Država diskriminiše neke brendove

Milan Vukasović, izvršni direktor Verano motorsa istakao je da automobilska industrija do skoro nije vodila računa o reciklaži.

– Pežo automobili su pioniri u ovoj oblasti. Manje je poznato da 90 odsto jednog vozila može da se reciklira. Prema propisima EU koji su u pripremi, automobilska industrija će biti u obavezi da reciklira minimum 80 odsto svakog auta koji proizvede. Što se tiče Srbije, u planu je uvođenje taksi na svako uvezeno vozilo, i to po toni težine automobila. Mi nemamo ništa protiv, ali je nedopustivo da država finansira jedan proizvodni brend i čak subvencioniše zamenu starih vozila za nova, dok su drugi brendovi diskriminisani – naglasio je Vukasović.