Škriljci kao predizborni marketing

Izvor Danasa, veoma dobro upoznat sa tehnologijom proizvodnje uljnih škriljaca, tvrdi da nadležni u Srbiji moraju „dobro da razmisle da li nam je eksploatacija uljnih škriljaca potrebna, odnosno da li time uopšte nešto dobijamo“. Naime, naš izvor objašnjava da se iz uljnih škriljaca može proizvesti samo mazut i lož- ulje koji se koriste za dobijanje toplotne energije u toplanama. Od ulja koje se iz njih izdvaja ne dobija se nafta pogodna za proizvodnju benzina. Sa druge strane, postavlja se pitanja da li je Srbiji potrebna dodatna proizvodnja mazuta i lož- ulja. Poznato je da se u toplanama sve više forsira upotreba gasa u odnosu na mazut. A tehnološke mogućnosti, ne kod nas u Srbiji, već svugde u svetu u ovom trenutku su takve da se iz uljnih škriljaca ne može dobijati ništa drugo sem mazuta i lož- ulja.

– Zato kažem da bi nadležni kod nas dobro trebalo da razmisle da li bi od toga država imala bilo kakvu korist – naglašava naš sagovornik.

On dodaje da se preteruje i sa količinama nafte koje bi u Srbiji mogle da se dobijaju iz uljnih škriljaca.

– Tvrdnje da bi se u našoj zemlji godišnje moglo eksploatisati pet miliona tona uljnih škriljaca a od kojih bi se moglo dobiti oko 600.000 tona nafte su potpuno besmislene. Pa u čitavom svetu godišnja proizvodnja iznosi 600.000 tona nafte. U Estoniji koja je lider u eksploataciji uljnih škriljaca te količine nisu veće od 200.000 tona nafte godište. Stoga su količine koje bi navodno mogle da se eksploatišu u Srbiji potpuno nerealne. Takođe, da bi se ulje izdvojilo iz škriljaca potrebno je upotrebiti određene tehnologije za šta je potrebna izgradnja i prateće infrastrukture, odnosno postrojenja. Ona pak moraju dobiti, kao što je to slučaj u zemljama Evropske unije, brojne dozvole i odobrenja vezana za zaštitu životne sredine.

Podsećanja radi ministar Dulić je nedavno izjavio da eksploatacija uljnih škriljaca nije predizborna kampanja i da će početi za šest do sedam godina. On je dodao da je došlo vreme za početak eksploatacije uljnih škriljaca jer je to sada najisplativije zbog cene nafte na svetskom tržištu. Znatnije zalihe škriljaca mogu se naći u pet ili šest zemalja, a jedna od njih su Sjedinjene Američke Države. Ta država planira da do 2020. godine ostvari proizvodnju od 40 odsto gasa iz alternativnih izvora. Na taj način SAD će potpuno eliminisati uvoz „plavog energenta“ koji u ovom trenutku iznosi 16 odsto. Problem vezan za dobijanje nafte iz uljnih škriljaca je taj da je proizvodnja veoma skupa, a izaziva i zagađenje životne sredine. Kod nas u Srbiji postoje velika nalazišta uljnih škiljaca iz kojih se može proizvoditi nafta. Najveća nalazišta su u Aleksincu. Uvoz sirove nafte i naftnih derivata u Srbiju godišnje se kreće od 1,8 do 2,7 miliona tona.