Potencijalni pritisak iz komunalnih preduzeća, začet na ulicama Novog Sada kada su u jeku zahteva „starije i jače“ državne braće, zaposleni u ondašnjim JKP pokušali da iznude, kako su isticali, „zakinute zarade“, po mišljenju stručnjaka ne bi trebalo zanemarivati. Njihovi sindikati, bez obzira na centrale, tvrde pak da se ne mogu mešati „babe i žabe“ i da su i motivi za proteste čisto socijalni.
Dušan Vasiljević, šef tima za pravne reforme u USAID – MEGA programu, ipak ukazuje da su JKP sličan primer velikim javnim sistemima po neracionalnosti poslovanja i po nenamenskom trošenju. On smatra da su ona zahvaljujući svom lokalnom karakteru ipak bolje „sakrivena“ od oka javnosti. Broj zaposlenih u komunalnim firmama uveliko prevazilazi potrebe, plate su uglavnom više nego u lokalnim upravama, a sponzorskim ugovorima, javnim nabavkama i na slične načine odlivaju se sredstva čak i iz JKP koja posluju sa gubitkom.
– Kontrola nad radom tih preduzeća je neadekvatna. Platne fondove kontrolišu lokalna samouprava i Republika, ali tako da je uvođenjem republičke kontrole svim JKP dozvoljeno da fond plata uvećavaju svake godine samo za iznos inflacije. Ova mera ima slabe efekte, jer ne pravi razliku između preduzeća koja su u trenutku zamrzavanja fonda imala dvostruko više radnika od potrebnog broja, i onih koja su u tom trenutku imala optimalan broj radnika. Tako je i jednima i drugima priznat fond plata koje su imali u trenutku zamrzavanja kao relevantan, navodi Vasiljević.
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, ističu da se bez transformacije i privatizacije JKP i JP ne može očekivati veća transparentnost u njihovom poslovanju niti bolji kvalitet usluga, a racionalizacija koja se odnosi i na smanjenje radne snage, deo su tog procesa. Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a, tvrdi da država nema jasan koncept reforme tog sektora.
– Često se razmatra mogućnost razvoja odabranih delatnosti koje obavljaju JKP na modelu privatno-javnog partnerstva, ali je to trenutno teško realizovati bez jasnog zakonskog okvira, odnosno kriterijuma koji bi obezbedili transparentnost procedure, pravnu sigurnost, javnu kontrolu ugovora, regulaciju tržišnih uslova i odgovornosti, ističe Jovanovićeva.
Naša sagovornica objašnjava da se pri koncipiranju strategije, mora voditi računa o tome da mogući pravci promena, pored opštih principa moraju da obuhvate i specifična rešenja za 65 odsto ukupnog broja JKP koja su mala, opšteg karaktera, a koja zadovoljavaju potrebe samo 11 odsto stanovništva. Ona su po pravilu razuđena, sa više delatnosti i ekonomski najslabija.
Sasvim drugačiji pristup mora se napraviti za tri do četiri odsto velikih, specijalizovanih JKP, koja zadovoljavaju potrebe oko 45 odsto ukupnog stanovništva. Ona zbog svoje lokacije, infrastrukture, veličine tržišta i funkcije zauzimaju visoko mesto na listi interesovanja domaće javnosti, ali i potencijalnih donatora ili investitora i kreditora. Pored razlika u veličini, ekonomskoj snazi i potencijalima, moraju se imati u vidu i specifičnosti svake delatnosti i njihov značaj za javni interes.
Čuvanje socijalnog mira i gubici
Cene komunalnih usluga su na režimu dvostruke administrativne kontrole koji je, sa ekonomskog aspekta, izrazito neracionalan. U prvom stepenu, saglasnost na cene komunalnih usluga daje Skupština opštine, a u drugom ministarstva nadležna za poslove trgovine, rada, finansija i lokalne samouprave, ali, po pravilu, povećanje samo prati rast inflacije. Ovakvim neselektivnim pristupom, pogođen je ceo sektor komunalnih delatnosti, jer su gotovo sve cene bile deprecirane zbog navodnog čuvanja socijalnog mira, a naročito su pogođena ona preduzeća u kojima su cene u trenutku uvođenja administrativne kontrole, 2002. godine, bile dosta niže i od republičkog proseka. Jedan od rezultata takvog držanja cena komunalnih usluga ispod ekonomskog nivoa je očekivanje da JKP posluju sa gubitkom, što umanjuje njihovu odgovornost za poslovne rezultate, ističe Vasiljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
