Snaga u udruživanju

Samo pod jagodom je 200 hektara novih zasada, što govori o interesu zemljoradnika za voćarstvo. Iz gradskog budžeta za agrar se izdvaja oko 80 miliona dinara, i sa tim sredstvima jednom broju domaćinstava obezbeđuje se osnovni prihod. Tako je prošle godine  40 domaćinstava dobilo po 15 košnica, što je uslov za rentabilnu proizvodnju a ovaj kraj prednjači po proizvodnji i izvozu kvalitetnog meda. Obezbeđeno je i  veštačko osemenjavanje, ispitivanje kvaliteta zemljišta, subvencije za kamate na kredite…

Najveća šansa se vidi u udruživanju zemljoradnika. Svetozar Marković, član Gradskog  veća zadužen za poljoprivredu i nekadašnji direktor PKB, ukazuje da srpski zemljoradnici trpe nezdravu konkurenciju koji im nameću organizovani i udruženi  primarni proizvođači iz okruženja kao i Evropske unije. Kako kroz uvoz jeftinijih proizvoda primarne poljoprivrede, delimično u ratarstvu a naročito kroz živu stoku , i jednostavno naši proizvođači nisu u stanju da im troškovno pariraju. Tu je i ogromna podrška koju dobijaju. Tako u Hrvatskoj subvencije iznose 250 do 400 hektara po hektaru, a znatno su veći podsticaji za mlade poljoprivrednike.

– U narednom periodu mi konkurentnost možemo postići jedino sniženjem troškova, a to je malo, a ne povećanjem i kvalitetom proizvodnje. Potrebno je udruživanje kroz različite oblike sektorskih, esnafskih ili klasterskih udruživanja. To je potrebno sprovesti u praksi, i za to su opredeljena značajna sredstva iz gradskog budžeta, kaže Marković.

 Značajnu podršku dao je grad Šabac subvencijama za bušenje dubinskih bunara. To je posebno značajno za bezvodnu Pocerinu, gde se do vode dolazi sa dubine od sto pa i više metara. S primenom agrotehničkih mera jagoda po hektaru može da donese prihod i do deset hiljada evra. Upravo se na profitabilnim kulturama bazira dugoročna strategija agrara šabačkog kraja jer na selu i od sela živi polovina stanovništva, oko 55.000 žitelja.  Kao jedna od retkih samouprava Šabac kupuje i dodatne količine protivgradnih raketa, a za ovu planirano je stotinu.

Najambiciozniji je ipak projekat gradnje nove kvantaške pijace,  sa hladnjačama, opremom za savremeno pakovanje, i što je najvažnije,  uz punu pomoć lokalne samouprave da se zajedničkim nastupom i marketinški spremno izađe na domaće i strano tržište. Indirektno, ulaganjem u komunalnu infrastrukturu na seoskom području zaštitu od poplava, odvoženje smeća i zaštitu životne sredine, u ovoj godini će se uložiti 750 miliona dinara, ili četvrtina budžeta. Pored toga selu će ostati i sto miliona dinara od poreza na imovinu koji se iz gradskog budžeta vraća seoskim mesnim zajednicama.

Nemar za navodnjavanje

Ukupno gledano šabački kraj je jedan od centara poljoprivrede u Srbiji, i uspeva da održi korak razvoja uprkos nemara države. Dovoljno je reći da ništa od ambicioznih planova navodnjavanja nije realizovano, iako je Šabac jedini imao spremnu tehničku dokumentaciju za dve hiljade hektara u Mačvi. To bi dalo barem još jednu žetvu. 

Još vesti iz ovog grada

Šta rade sudije Ustavnog suda?

„Čovekova sudbina – snovi i stvarnost“: U Šapcu otvoren 8. po redu festival „Pozorišno proleće“ predstavom „Ljudi od voska“

Oskar guta sve: Lični stav Hanibala Kovača

Fabrika za proizvodnju đubriva u Šapcu: Nije bilo curenja amonijaka