Šta nas čeka narednih meseci ako rat potraje: Centralne banke na tankoj liniji između inflacije i recesije

Glavno pitanje koje svi postavljaju jeste hoće li centralne banke dizati kamate. Odgovor nije jednostavan, jer zavisi od toga koja sila prevlada – strah od nove inflacije ili strah od recesije.

Američki FED nalazi se u relativno snažnijoj poziciji. Američka ekonomija je pokazala veću otpornost nego što su mnogi predviđali. Međutim, ako rat nastavi da gura cene energenata iznad 100 dolara po barelu, FED će verovatno zadržati stav jastrebova. Umesto brzog smanjivanja kamata, očekuje se scenario „higher for longer“ – kamate će ostati na visokom nivou duže nego što tržište priželjkuje, kako bi se sprečilo da inflatorni pritisci iz energenata pređu u širu ekonomiju.

Evropska centralna banka je u znatno delikatnijoj situaciji. Evropa je daleko ranjivija na poremećaje u snabdevanju energentima. Produženi sukob znači veći rizik od stagflacije – rasta cena uz slabi ekonomski rast. ECB će zato morati pažljivo da balansira: suzbijati inflaciju bez da dodatno zakoči ionako skromnu privredu evrozone, posebno Nemačku. Očekuje se oprezniji, postepen pristup, sa manje prostora za grešku.

Berza tradicionalno ne voli neizvesnost, a produženi rat je njen najveći generator. Visoke ili stabilno visoke kamate imaće ozbiljne posledice. Tehnološke kompanije i druge firme koje se oslanjaju na jeftino zaduživanje za budući rast videće kako im se diskontovana vrednost buduće dobiti smanjuje. Svaki signal o zadržavanju visokih kamata delovaće restriktivno na takozvane „growth“ sektore – pre svega na IT i kompanije iz oblasti veštačke inteligencije.

Ipak, upravo tu leži ključna razlika između kratkoročnog pritiska i dugoročne realnosti. Kao neko ko godinama prati tokove kapitala sa Volstrita, mogu sa sigurnošću reći da će IT sektor, posebno kompanije usmerene na veštačku inteligenciju, robotiku i naprednu tehnologiju, nastaviti da bude glavni pokretač globalnog rasta. One su budućnost ekonomije ne samo zbog inovacija, već i zbog strukturalne otpornosti i visokih dvocifrenih stopa rasta koje očekujemo u narednim godinama. Kratkoročni rast kamata može usporiti njihove akcije, ali ne menja fundamentalnu činjenicu: ovo su kompanije koje će definisati sledeću deceniju.

Istovremeno, kapital će se prelivati ka energetici, odbrambenoj industriji, osnovnim potrošnim dobrima i kompanijama sa stabilnim novčanim tokovima i niskim dugom. Investitori traže bezbedne luke u vremenima kada je preživljavanje važnije od rasta. Pripremite se i za znatno veću volatilnost – svaka vest sa fronta ili izjava čelnika centralnih banaka može izazvati nagla pomeranja na glavnim indeksima poput S&P 500 i Nasdaqa.

Važno je razumeti suštinu – tržište ne reaguje panikom, već preraspodelom kapitala. Dok javnost prati naslove o sukobima, institucionalni investitori koriste te momente da zauzmu nove pozicije. Ono što većini izgleda kao haos, za profesionalce je samo faza pripreme za sledeći ciklus.
Ako rat potraje, lanci snabdevanja ostaju pod pritiskom, a energenti nastavljaju da hrane inflaciju. Centralne banke imaju ograničen arsenal – uglavnom skuplji novac. Ta gorka pilula znači skuplje kredite za firme i građane, usporavanje potrošnje i dodatni pritisak na profitne marže kompanija na berzi.

Za građane Srbije i celog regiona posledice su direktne. Više cene goriva, transporta i hrane direktno utiču na troškove života. Čak i ako nominalni rast BDP-a postoji, realna kupovna moć može da opada – klasičan scenario u kojem ekonomija raste, a standard stagnira ili pada.

Naredni meseci biće period velike selekcije na tržištima. Vreme lakog novca i automatskog rasta svega na berzi polako završava. Proći će one kompanije koje imaju jake bilanse, stabilan novčani tok i otpornost na spoljne šokove, a među njima će dugoročno prednjačiti upravo lideri iz IT sektora.

Za investitore iz regiona savet ostaje jasan. Diverzifikujte portfolio, jer ETF fondovi koji prate šire indekse poput S&P 500 i dalje predstavljaju razuman dugoročni pristup. Pratite tokove kapitala, a ne samo medijske naslove. Izbegavajte impulsivne odluke i pokušaje tajminga tržišta – to je najčešća psihološka zamka koja najviše košta.

Rat iscrpljuje resurse, visoke kamate iscrpljuju likvidnost. Ta kombinacija zahteva maksimalnu opreznost i disciplinu. Nema prostora za euforiju, ali ima dovoljno prostora za promišljeno pozicioniranje – posebno u sektore koji će oblikovati svet sutra.

Budite mudri sa svojim kapitalom – jer u ovakvim vremenima upravo disciplina pravi razliku.

Autor je stručnjak za berzansko poslovanje

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.