foto EPA-EFE/MARIO CRUZIako državni zvaničnici žustro demantuju tvrdnje da država diskriminiše domaće male investitore, situacija u realnosti deluje drugačije. To tvrdi i sagovornik Danasa Pavle Medić iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) koji objašnjava da direktna podrška u vidu subvencija i indirektna kroz poreske zakone idu u korist isključivo velikim firmama.
Prvog dana Kopaonik biznis foruma bivši ministar finansija Dušan Vujović ocenio je da su strane direktne investicije visoke zato što se na njih korupcija ne odnosi.
„Mi deremo naše, a strance pustimo“, rekao je Vujović tako doprinoseći tvrdnjama da u Srbiji funkcioniše dualni poslovni ambijent. Jedan skoro pa savršen za strane investitore i drugi, znatno lošiji, u vezi kog se često spominju termini poput vladavina prava i korupcija, za domaća preduzeća.
Narednog dana Foruma, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je, između ostalog, da priliv stranih direktnih investicija nastavlja da beleži rekorde s preko 4,5 milijardi evra u 2023. godini.
Ona je naglasila da je u Srbiji obezbeđen ambijent za rekordne strane direktne investicije i da su one protekle godine bile za oko 20 odsto više nego u pretpandemijskoj 2019. godini.
Tabaković je, takođe, negirala tvrdnje da država diskriminiše domaće investotire.
„Neka mi neko pokaže analizu efekata gde je država otežala ulaganje domaćim investitorima, neka mi da ijedan dokaz kojim može tu tvrdnju da potkrepi. I molim vas da mi kažete čime se to rukovode strani ili domaći investitori osim sa dva ista cilja: da zarade, da imaju profit, da plate što manje poreza i da taj profit upotrebe kako oni hoće“, rekla je guvernerka.
Slično je ponovio i ministar privrede Slobodan Cvetković, koji je, takođe gostujući na Kopaonik biznis forumu, naglasio da u Srbiji apsolutno ne postoji diskriminacija domaćih investicija na račun stranih.
„Strani investitori su potentniji, imaju više novca, donose nove tehnologije, nove kvalitete, otvaraju novo tržište“, kazao je Cvetković.
On je i posavetovao domaće investitore da se kače na globalne kompanije, jer je srpsko tržiste malo.
Na poziv Jorgovanke Tabaković da se iznese dokaz da je “država otežala ulaganje domaćim investitorima” reagovao je bivši vlasnik ATP “Vojvodina” Ilija Dević, koji je naveo svoj primer.
„Podsećam da je ATP „Vojvodina“, čiji sam većinski vlasnik bio, sklopila ugovor sa Gradom Novim Sadom o izgradnji nove autobuske stanice i servisa za autobuse “Setra” i “Mercedes” na sopstvenoj parceli i bez ikakvih subvencija“, naveo je on.
Dević je naglasio da je u prvu fazu tog projekta uložio 30 miliona evra.
„To je bio domaći kapital sa poznatim poreklom, a ne novac sa rajskih ostrva. Objekti su dobili upotrebne dozvole, ali Grad svoj deo ugovora, premeštanje saobraćaja na novu lokaciju, nije ispunio iz nekog razloga, pa delatnost nije mogla da se obavlja. To je preduzeće odvelo u stečaj“, napomenuo je Dević.
Pavle Medić iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) za Danas kaže da je institucionalna podrška domaćoj privredi jako mala i da zato ne treba da čudi što su nam domaće privatne investicije dvostruko manje od proseka Evrope.
On navodi da se odnos države prema domaćim i stranim investitorima može posmatrati iz dva ugla i da se vidi jasna razlika.
„Razvojna agencija Srbija (RAS) namenjena je većinski stranim firmama, kada se posmatraju sredstva koja opredeljuju za programe i koja se isplaćuju. Sva sredstva koja se isplaćuju preko RAS-a i Ministarstva privrede, kada bi se podelila na velike, odnosno strane i male investitore, tu je odnos oko 70 naspram 30 za velike strane. Dakle 70 odsto subvencija odlazi stranim, a 30 domaćim investitorima“, objašnjava naš sagovornik.
Međutim, kako dodaje, kod subvencija nije kraj paketa državne pomoći.
„I u poreskom zakonu imate odobravanje poreskog oslobođenja svim firmama koje investiraju preko osam i po miliona evra i zaposle 100 novih ljudi. A kada to prevedete u realnost, nemamo nijednu domaću firmu koja može da se obaveže da će napraviti takvu investiciju i zaposliti tolike ljude. U prevodu, to na kraju mogu da koriste samo velike strane firme“, kaže Medić.
On objašnjava da velikim, stranim firmama nije problem da prebace taj prag, dok je taj prag potpuno nedostižan za male firme.
„Srbija je do 2013. godine imala poreski kredit, odnosno poresko oslobađanje za investicije. To je značilo da firma koja ostvari dobit, ukoliko odluči da je reinvestira, ta reinvestirana dobit joj se u svrhe oporezivanja dobiti posmatra kao kredit, ali je to ukinuto i od 2014. godine prestaje da važi“, podseća Medić.
On podseća i da nove zemlje članice EU, kao što su Slovačka, Mađarska… imaju poreske kredite.
„Kada se pogleda Srbija i zemlje Evropske unije (EU), bez Malte, Kipra i Luksemburga, koji imaju specifične poreske zakone, mi smo jedina zemlja koja ima poresko oslobođenje samo za velike frime, a nemamo ih za male, odnosno praktično imamo ih samo za strane, a ne i za domaće investitore“, navodi naš sagovornik.
On objašnjava da direktna podrška u vidu subvencija i indirektna kroz poreske zakone idu u korist velikim firmama, a kod nas osim državnim i stranih, praktično i nema velikih frimi.
„Srbija nema agenciju koja se bavi malim i srednjim preduzećima, to je još jedna razlika. RAS se gotovo isključivo bavi velikim preduzećima, oni rade dobar posao, što se vidi po prilivu investicija, međutim, sramota je da Srbija nema agenciju koja će se baviti malim i srednjim preduzećima“, ukazuje Medić.
On po ovom pitanju poredi Srbiju i Irsku.
„Kod njih su, takođe, mala i srednja preduzeća značajno manje važna od stranih i velikih korporacija koje imaju sedište tamo, ali oni imaju agenciju koja ima 800 zaposlenih koji se bave njihovim domaćim preduzećima“, navodi Medić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
