Šuma propisa plaši strane investitore

Srbija nije uspela da maksimalno iskoristi globalni trend rasta direktnih stranih investicija, a dodatni problem jeste to što se uzroci koji su do toga doveli relativno sporo otklanjaju, zaključak je skupa koji je, sredinom januara, u Beogradu organizovao Savet stranih investitora. Prema podacima koji su se mogli čuti na savetovanju kome je prisustvovalo stotinak predstavnika investitora, domaćih i stranih privrednika, ekonomista, bankara i političara, direktne strane investicije u svetu su 2005. godine premašile 916 milijardi dolara, što u odnosu na 2004. godinu predstavlja rast od 19 odsto. Iako je u razvijenim zemljama, rast stranih ulaganja dostigao deset odsto, još uvek se čak 59 odsto slobodnog kapitala usmerava u privredu Velike Britanije, SAD i Kine. U zemlje u razvoju koje geografski pripadaju Aziji, Africi i Latinskoj Americi, uloženo je oko 334 milijarde dolara, što čini trećinu ukupnih investicija, pri čemu je najveći rast zabeležila grupa afričkih država. Zemljama u tranziciji, gde se ubrajaju države jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, pripalo je četiri odsto svetskog investicionog kolača, ili oko 40 milijardi dolara, a gotovo tri četvrtine tog iznosa završilo je na tržištu Ruske Federacije, Ukrajine i Rumunije. Najveći investitori su transnacionalne korporacije sa sedištem u Evropskoj uniji, Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama, ali se sve češće u ulozi investitora pojavljuju kompanije iz drugih zemalja kao i jedan broj državnih kompanija što do skora nije bio slučaj. Prema podacima iz izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda, najatraktivnije oblasti za ulaganja su automobilska i farmaceutska industrija i telekomunikacije.

Po uzoru na Kolumbiju

– Jedan od najzanimljivijih primera za uspeh u privlačenju stranih investitora je Kolumbija. U vreme kada je zemlja bila izrazito nestabilna i kada se dogodilo nekoliko otmica stranih biznismena, agencija koja se bavila promocijom investicija shvatila je da reklamna kampanja za privlačenje kapitala ne bi dala efekte. Umesto toga, krenuli su u obilazak stranaca koji su već došli u zemlju. Pokazali su im da brinu o njima, razgovarali o problemima sa kojima se susreću i, što je najvažnije, utvrdili su razloge koji su te međunarodne kompanije privukle u zemlju. To i za Srbiju može da bude model, jer shvatiti šta je pionire u invstiranju dovelo u neku zemlju, može biti dragoceno u privlačenju novih investitora – rekao je Luis Vels, profesor ekonomije na Harvard univerzitetu.

Na savetovanju je ukazano i na neke od razloga zbog kojih Srbija nije zauzela zapaženije mesto na top listi stranih investitora, a osim normativnih prepreka koje su stranci, naročito u početku teško savladavali, konstatovano je da i neki ekonomski parametri nisu bili dovoljno stimulativni za strani kapital. Prema oceni ekonomiste Stojana Stamenkovića, iako je u prethodnih pet godina Srbija imala relativno visok rast BDP koji je u proseku iznosio 5,3 odsto, to još uvek nije dovoljno da se dostigne nivo iz 1989. godine, koja se inače uzima kao reper za sve zemlje nastale posle raspada bivše SFRJ. Slovenija i Hrvatska davno su dostigle i prevazišle tu granicu, dok Srbija, uprkos visokom rastu izvoza koji će, kada je reč o prošloj godini, nadmašiti pet milijardi evra, još uvek nije dostigla magičnu granicu od 50 odsto pokrivenosti uvoza izvozom. U najtežem položaju je industrijska proizvodnja, koja je u jednom trenutku bila svedena na samo 12 odsto vrednosti u odnosu na rezultate iz 1989. godine, a stanje se ni u poslednjih pet godina nije bitnije popravilo. Oprema je izraubovana i zastarela (primerena proizvodnji od pre četvrt veka), tako da se procenjuje da srpska industrija zaostaje za razvijenim zemljama pet do šest tehnoloških godina i po konkurentnosti privrede na nivou je ekonomija afričkih zemalja. Ekonomisti tvrde da se taj jaz, bez pomoći direktnih stranih investicija, može prevazići tek za 25 do 30 godina. Potencijalnim investitorima prepreku predstavlja i nerazvijeno tržište kapitala zbog čega je, prema rečima ekonomiste Dragana Đuričina, finansijsko tržište bankocentrično.

Telenor u martu pušta u rad 3G mrežu

Beograd – Kompanija Telenor u Srbiji potvrdila je da će 3G mrežu mobilne telefonije u martu pustiti u komercijalnu upotrebu. „Telenor ima ugovornu obavezu da pusti svoju 3G mrežu u komercijalnu upotrebu u martu 2007. godine“, rečeno je agenciji Beta u toj kompaniji. Standard Telenorove 3G mreže, kako je istaknuto, biće isti kao u svim zemljama u kojima taj norveški operater mobilne telefonije posluje, dok će način korišćenja mreže, odnosno vrste i dinamika uvođenja usluga, biti u skladu sa potrebama srpskog tržišta. Na pitanje koliko će koštati usluge treće generacije mobilne telefonije, u Telenoru su rekli da je još rano govoriti o tome, jer „nema smisla govoriti o cenama mimo priče o uslugama“. Norveška kompanija pored Srbije i Norveške, posluje i u Danskoj, Švedskoj, Mađarskoj, Ukrajini, Rusiji, Crnoj Gori, Maleziji, Tajlandu, Bangladešu i Pakistanu, i uslužuje više od 100 miliona korisnika. Prvo komercijalno korišćenje 3G mreže u Srbiji počela je Mobilna telefonija Srbije 27. decembra prošle godine. Mreža treće generacije (3G) mobilne telefonije omogućava uvođenje novih usluga kao što su video poziv, brzi internet, gledanje televizijskog programa preko mobilnog telefona, slušanje muzike i gledanje video spotova i filmova.

Pravni i društveni milje takođe nije išao naruku značajnijem prilivu stranih investicija. Ako se zanemari dugotrajna procedura dobijanja građevinskih i drugih dozvola, gde je u poslednje vreme ipak učinjen značajan napredak, stranim investitorima i dalje smeta šuma propisa koji vladaju u tim oblastima, a kako je na jednom od prethodnih skupova te organizacije naznačeno, najveći problem je u tumačenju zakona, „jer ono što kao uputstvo dobijete u jednoj državnoj ustanovi, nije garancija da će uvažiti i u drugoj“. Ta pravna neizvesnost jedan je od osnovnih razloga zbog kojih su nas strani investitori zaobilazili. Kada se tome doda i problem vlasništva nad gradskim građevinskim zemljištem, koji još uvek nije rešen, neizvršena restitucija, nezavršena reforma pravosudnog sistema, posebno u delu izvršnog i stečajnog postupka, i najzad neadekvatno obrazovanje kadrova – jasno je zbog čega je Srbija na dnu evropske lestvice zemalja pogodnih za investiranje. Takvoj poziciji nije mnogo pomoglo ni to što je poslednjih godina postignuta relatvna stabilnost ekonomskog i političkog sistema, ni velika mogućnost Srbije da pristupi drugim tržištima. Zato je, umesto grinfild investicija, najveći deo stranog kapitala u zemlju ušao kroz privatizaciju. Pomak koji je prošle godine napravljen prodajom Mobtela i dodeljivanjem treće licence mobilnog operatera, nije garancija da će se taj trend nastaviti ukoliko se značajnije ne izmeni strategija privlačenja stranog kapitala.
– Ovo je pravi tajming da Srbija preispita dosadašnju strategiju u toj oblasti i da izgradi ekonomski sistem koji će pogodovati stranim korporacijama. Teorijski, da bi zemlja bila atraktivna za strani kapital, neophodno je da se prvo ulože značajna sredstva u agencije koje se bave kreiranjem imidža. To je skup i rizičan posao koji prethodi reklamnim aktivnostima na prikupljanju investicija. Ipak, da bi Srbija bila uspešna u tom poslu, a i imajući u vidu ekonomske i pravne uslove koji su još uvek ograničavajući, u ovom trenutku bilo bi efikasnije utvrditi oblasti koje imaju uslova za razvoj i izabrati investitore koji bi mogli da podrže te grane – smatra Luis Vels, profesor ekonomije na harvardskom univerzitetu. M.