Svet u strahu od rasta cena

Neminovno, „zaključavanje“ građana, zatvaranje granica, zaustavljanje privrede tokom prve pandemijske godine danak je počelo da naplaćuje u 2021. – došlo je do rasta inflacije, energetske krize, nestašice roba, poskupljenja, a rast BDP-a u većini država nije bio u skladu sa očekivanjima.

Klimatske promene

Jedan od zaključaka izveštaja UN iz avgusta bio je da će se čovečanstvo suočiti sa katastrofalnim klimatskim promenama ukoliko se ne smanji emisija štetnih gasova. Crveni alarm za čovečanstvo, tako je to objasnio generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Suše u Americi, poplave u Belgiji i Nemačkoj, požari u Grčkoj, monsuni na jugu Azije, sve to se desilo tokom 2021. i sve bi se moglo opisati kao alarmantno.

Predsednik SAD DŽozef Bajden obavezao je SAD da se ponovo priključi Pariskom klimatskom sporazumu prvog dana svog mandata. Kina je pristala da prekine finansiranje elektrana na ugalj u inostranstvu, a Island je otvorio postrojenje za uklanjanje ugljen-dioksida iz vazduha.

Energetska kriza

Kako se svetska ekonomija borila da izađe iz pandemije prve velike posledice osetile su se na globalnoj energetskoj sceni. Duga prošla zima, nedostatak potražnje tokom 2020. koji je smanjio zalihe gasa, ali i sve veća potražnja tokom 2021. doveli su do energetske krize u celom svetu.

Rekordno visoke cene električne energije u Evropi, gas koji je u kasnu jesen 2021. čak šest puta bio skuplji nego godinu dana ranije.

Sve to uticalo je na to da Evropa upire prstom u Rusiju, „optužujući“ je da namerno ne isporučuje dovoljno gasa jer želi da lobira za Severni tok 2. Inače, ruski gas je u uvozu EU tokom dve prethodne godine činio čak 40 odsto ukupnog uvoza.

Uz situaciju sa gasom, i već pomenuti odnos ponude i potražnje, krizu su dodatno začinile nestašice struje, čemu su „kumovali“ i vremenski uslovi – hladnoća je naterala na veću potrošnju, poplave su „ovlažile“ ugalj, a svoj doprinos u punom kapacitetu nisu dali ni obnovljivi izvori energije.

Ever Given u Sueckom kanalu

Krajem marta jedan od najvećih teretnih brodova na svetu Ever Given zaglavio se u Sueckom kanalu, pod naletima peščane oluje i jakog vetra zapeo je između dve obale kanala kroz koji prođe trećina svetske pomorske trgovine.
Svaki sat koji je Ever Given proveo zaglavljen (a proveo je šest dana) svetsku ekonomiju koštao je 400 miliona dolara.

U tom trenutku bilo je zarobljeno 20.000 kontejnera sa robom koja je iz Kine trebalo da stigne do Holandije, dok je iza ovog „giganta“ od 400 metara u redu čekalo više od 300 drugih teretnih brodova.

Više od 10 odsto ukupne trgovine ide preko ovog Sueckog kanala, a svetsku ekonomiju ovaj incident koštao je više od 30 milijardi dolara.

Lanci snabdevanja

Svaki ekonomski aspekt je pod ogromnim uticajem pandemije, a kada je ona počela svet se suočio sa zatvaranjem fabrika i smanjivanjem zaliha, što je napravilo problem po otvaranju tržišta u 2021. Onda se tek videlo da mnogo toga nedostaje, od transportnih kontejnera u lukama širom sveta do kompjuterskih čipova.

Taj nedostatak zaliha osetio se dosta i u automobilskoj industriji. Toliko čak da je kompanija Ford Motors procenila da će prodati 1,1 milion automobila manje u 2021. zbog nestašice poluprovodnika. Nije, međutim, bilo nestašice goriva, automobile, i delove za njih, falilo je i palminog ulja, piletine, kukuruza, hlora.

Inflacija

Nedostatak robe, povećanje tražnje, manjak radne snage – logično je doveo i do rasta inflacije. Nešto sa čim su se, naročito u drugom delu godine, suočile gotovo sve zemlje sveta. neka manje, druge više.

Inflacija je, na primer, u SAD u oktobru bila 6,2 odsto viša u odnosu na godinu ranije, što je najviše od 1990. godine. Prema procenama Eurostata godišnja inflacija u eurozoni u novembru bila je 4,9 odsto, mesec pre toga bila je 4,1 odsto.

Od 46 zemalja koje su analizirali u američkom Pew istraživačkom centru u čak 39 inflacija je bila veća u trećem kvartalu 2021. nego što je bila u istom tom kvartalu 2019, pred pandemiju. U 16 zemalja inflacija je bila za dva ili više odsto viša.

Nije u svim zemljama sveta bilo isto, na Islandu i u Rusiji inflacija je rasla konstantno tokom pandemije, u Indoneziji je rano pala i ostala na niskom nivou. U Meksiku je blago opala tokom perioda zatvaranja 2020, ali se brzo vratila, dostigavši 5,8 odsto u trećem kvartalu 2021. godine, u Saudijskoj Arabiji stopa inflacije na vrhuncu pandemije bila je najviša, ali je naglo pala u trećem kvartalu 2021, na samo 0,4 odsto.