TS: Srbija na nivou globalnog proseka po transparentnosti budžeta

Kako se navodi u saopštenju, Srbija ima 46 od 100 poena, što je svrstava u zemlje sa „ograničenom transparentnošću budžeta“.

„Napredak od šest poena u odnosu na prethodno istraživanje iz 2019. gotovo isključivo je posledica činjenice da je konačno uspostavljena praksa usvajanja završnih računa budžeta, dok ozbiljne slabosti, naročito kada je reč o mogućnosti da javnost utiče na budžet, i dalje nisu rešene“, saopštila je ta organizacija.

Od zemalja u regionu koje su obuhvaćene istraživanjem, samo je Bosna i Hercegovina, sa skorom 32, lošije ocenjena od Srbije.

Istraživanje je pokazalo da su unapređenja potrebna kod završnog računa, kako bi bile vidljive razlike između prvobitnih procena rashoda, prihoda i duga i njihovog izvršenja na kraju godine, kao i razlike u odnosu na prvobitne makroekonomske prognoze.

„Najgori skor, samo dva od 100, Srbija ima u oblasti učešća javnosti u kreiranju budžeta. Svetski prosek je 14, a od zemalja u regionu Albanija ima šest, BiH devet, dok je Hrvatska sa skorom 17 za nijansu iznad svetskog proseka“, dodaje se.

Da bi popravila lošu ocenu, u istraživanju je preporučeno Srbiji da uvede i oproba mehanizam za angažovanje javnosti i civilnog društva tokom formulisanja budžeta i za praćenje izvršenja budžeta, između ostalog, i kroz organizovanje javnih slušanja u parlamentu.

„Za povećanje ocene otvorenosti budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a da skupština aktivnije prati izvršenje budžeta koji je prethodno odobrila“, navela je ta organizacija u saopštenju.