Uporedni podaci za budžete Subotice, Zrenjanina, Niša, Kragujevca, Užica, Majdanpeka i Vranja 1Foto: Pixabay/stevepb

U Subotici, zbog izgradnje pozorišta, za kulturu će se izdvojiti skoro 1,5 milijardi dinara, u Nišu je planirano za celokupnu infrastrukturu 2.028.726.658 dinara ili 17,6 odsto budžeta, a u Kragujevcu će se za sport potrošiti 135.295.000 dinara. Budžet Užica u narednoj godini biće oko 3,8 milijardi dinara što je 11,3 odsto više nego 2021. Prioritet budžeta u idućoj godini u Majdanpeku biće kapitalne investicije, dok je u Vranju za socijalnu zaštitu planirano 190.3 miliona (6,2%) od ukupnog budžeta.

Budžet grada Niša za sledeću godinu iznosi 376 evra po glavi stanovnika, jedna četvrtina se izdvaja za plate u javnom sektoru, a tek nešto više od jedne šestine, za kompletnu gradsku infrastrukturu.

Niš će za kulturu izdvojiti više nego za socijalu, ali će ekologiju finansirati sa tek nešto više od jedan odsto budžeta, iako je grad koji nema komunalnu deponiju, a jedan je u kome je najzagađeniji vazduh u Srbiji.

“Te cifre, mada izvedene iz brojki koje se vide na 150 strana budžeta, sigurno neće biti tačne, jer planirani prihodi neće biti realizovani, pošto su nerealni. A kada prihodi budu manji, plate će se i dalje realizovati sa 100 odsto i kupovaće se ‘škode’ ili vozila za komunalnu policiju, ali će zato biti smanjena izdvajanja za infrastrukturu, kulturu ili sport”, ocenjuje Danijel Dašić, programski menadžer Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koji se godinama bavi budžetskim pitanjima.

Budžet grada Niša za narednu godinu iznosi 11.525.961.744 dinara, što je oko 44.298, 55 dinara po glavi stanovnika.

Ovakav iznos budžetskog kolača po jednom Nišliji obračunat je na osnovu broja stanovnika po popisu iz 2011. godine, kada ih je bilo 257.867, što znači da je danas i manji.

Uporedni podaci za budžete Subotice, Zrenjanina, Niša, Kragujevca, Užica, Majdanpeka i Vranja 2Iz budžeta grada Niša za sledeću godinu najviše novca će otići na “korišćenje usluga i roba” (3.640.459.406 dinara) i “plate” (2.770.304.000 dinara).

Stavka “korišćenje usluge i roba” podrazumeva raznovrsne izdatke – stalne troškove, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, održavanje i slično, ali plate za javni sektor znače samo to, i na njih će otići čak 24 odsto budžeta.

Za celokupnu gradsku infrastrukturu u širem smislu – saobraćajnu, vodovodnu, kanalizacionu, toplovodnu, javno ostvetljenje, uređenje građevinskog zemljišta i različitih javnih površina, planirano je 17,6 odsto (2.028.726.658 dinara).

U okviru nje, za “saobraćaj i saobraćajnu infrastrukturu” opredeljeno je 12,4 odsto (1.430.854.000 dinara), od kojih isključivo za saobraćajnu infrastrukturu 4,9 odsto (563.000.000 dinara).

Iznos namenjen “saobraćaju” planiran je za gradski, prigradski i taksi prevoz putnika, unapređenje bezbednosti saobraćaja, tehničku regulaciju saobraćaja, elaborate i slično.

U Nišu minimalno za ekologiju

U budžetu za sledeću godinu za program “kultura i informisanje” planirano je 8,5 odsto (979.356.987 dinara), od kojih za kulturu 7,76 odsto (894.206.987), a za unapređenje javnog informisanja svega 0,74 odsto (85.150.000 dinara).

Za socijalnu i dečiju zaštitu trebalo bi da bude izdvojeno 7,2 odsto (828.432.000 dinara).

Program zaštite životne sredine biće finansiran samo sa 137.437.683 dinara, što je svega 1,2 odsto budžeta.

Ovom iznosu se potencijalno može dodati još 46 miliona dinara, odnosno 0,4 odsto budžeta, namenjenih za “energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije”, koja može doprineti zdravijoj životnoj sredini.

Za sport i omladinu planirano je 4,45 odsto budžeta (512.531.000 dinara), od kojih isključivo za sport 4,1 odsto (478.031.000 dinara), a za “sprovođenje omladinske politike” svega 0,3 odsto (34.500.000 dinara).

“Budžet grada Niša je već godinama nerealan. Projektuje se na više od 11 milijardi dinara, a prihodi su uvek od devet do 9,5 milijardi. I onda ostane za kapitalne investicije i plate, a ostalo se preraspodeljuje i umanjuje. Budžeti su, dakle, plagijati- prepisuju se iz godine u godinu, sa manjim izmenama. Kako radi ministar finansija, tako rade i naši gradovi”, kaže Dašić.

On dodaje da “pametni ljudi računaju koliko će da zarade u određenom periodu, pa to raspodele na svoje potrebe, a naprednjačka vlast polazi od toga- šta nam treba”.

Prema njegovoj oceni, pored neizvršenja budžeta veliki problem je i nedostatak prave javne rasprave o njemu.

„U poslednjih nekoliko godina Ministarstvo finansija na vreme šalje lokalnim samoupravama uputstvo o izradi budžeta, zasnovano na Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o planskom sistemu, ali lokalne samouprave nikako da počnu da postupaju po njemu“ kaže on.

U uputstvu se, između ostalog, navodi na koji način bi trebalo organizovati javne rasprave o budžetu.

“Ali lokalne samouprave uporno ne uključuju građane, ne slušaju njihove potrebe, već odlučuju na osnovu svojih prioriteta“, kaže Dašić.

Predstavnici gradske vlasti su na sednici Skupštine grada, na kojoj je usvojen budžet za 2022. godinu, ocenili da je on „razvojni“ i „investicioni“.

Oni su kazali da se u idućoj godini „očekuju veći prihodi od poreza na zarade i poreza na imovinu“.

Prema njihovim rečima, infrastrukturni radovi „utvrđeni su po zahtevima građana“.

Budžet će omogućiti realizaciju više kapitalnih projekata, među kojima je najveći akva park.

Kragujevac: Uvećanje budžeta za 463 miliona

Ukupan budžet Grada Kragujevca za 2022. godinu iznosi 9, 559 milijardi dinara. U poređenju sa onim iz 2021, koji je iznosio 9,267 milijardi, uvećan je za 463 miliona.

Uporedni podaci za budžete Subotice, Zrenjanina, Niša, Kragujevca, Užica, Majdanpeka i Vranja 3Ako bismo budžet računali po glavi stanovnika ovo bi značilo da na svakog od 180 hiljada stanovnika dolazi po 53.105 dinara.

Za infrastrukturu iz budžeta Kragujevca biće izdvojeno 650.202.213 dinara ili 6,80 odsto budžeta.

Za kulturu i informisanje izdvojiće se 151.000.563 dinara ili 1,58 odsto budžeta.

Za socijalna davanja budžetom je planirano 904.124.648 dinara, odnosno 9,45 odsto.

Za sport je predviđeno 135.295.000 dinara ili 1,41 odsto od ukupnog budžeta.

Za ekologiju, odnosno zaštitu životne sredine 132.800.000 dinara, što je 1,39 odsto od ukupnog budžeta.

Nenad Stanišić, član Gradskog veća za finasije, pojasnio je da su veći prihodi u iznosu od 14 odsto planirani od prodaje zemljišta jer „u poslednjem kvartalu ove godine imamo pozitivne trendove kada je reč o interesovanju domaćih i stranih investitora“.

– Tekući prihodi biće uvećani za dva odsto i iznosiće 7,3 milijarde dinara, u odnosu na budžet ove godine, a najveće učešće u njima imaće porez na zarade kao odraz ekonomske aktivnosti – izjavo je on.

Opozicione stranke na budžet gledaju kao na nerealan.

– Očigledan je izostanak kapitalnih investicija što se primećuje na svakom koraku našeg grada. U odluci su definisani prihodi i primanja u visini od 9.559.000.000 dinara i rashodi i izdaci u visini od 9.559.000.000 dinara. Mi iz Stranke slobode i pravde tvrdimo da su prihodi i primanja nerealni i da će realizacija biti za skoro dve milijarde manja – poručio je Dalibor Jeknić, predsednik Gradskog odbora Stranke slobode i pravde.

Kragujevački Gradski odbor Narodne stranke kaže da je „budžet recesion i nerazvojan“.

– Budžet Kragujevca za 2022. godinu na osnovu planiranih kapitalnih investicija ukazuje da će biti recesionog, a ne razvojnog karaktera. Planirani kapitalni izdaci ukazuju da gradska vlast u svojim strateškim planovima nema izgradnju novih škola, Domova zdravlja, vrtića, FILUM-a, Narodne biblioteke – ističu oni.

Ni kragujevački odbor Demokratske stranke ne vidi budžet Kragujevca za 2022. godinu kao razvojni:

– Kragujevčani ni u narednoj godini neće dobiti autobusku stanicu, niti glavnu gradsku tržnicu, jer u četvrtom po veličini gradu u Srbiji, oni koji vode ovu lokalnu samoupravu, po sopstvenom priznanju, „nemaju snage za kapitalne investicije”.

Subotica: Najviše novca za kulturu

Predloženi budžet Subotice za sledeću godinu iznosiće skoro 7,4 milijarde dinara, s planiranim deficitom od pola milijarde dinara, koji će se najvećim delom finansirati od nepotrošenih para iz ove i ranijih godina.

Prema predlogu, budžet Subotice će sledeće godine biti veći za skoro 158 miliona dinara, u odnosu na poslednji rebalans ovogodišnjeg budžeta.

Uporedni podaci za budžete Subotice, Zrenjanina, Niša, Kragujevca, Užica, Majdanpeka i Vranja 4Prihodi su planirani na skoro 6,9 milijardi. Među njima dominiraju poreski prihodi, u prvom redu od poreza na zarade, skoro 3,4 milijarde. Rashodi su planirani na 7,4 milijarde, od čega „tekući“ rashodi čine nešto više od 5 milijardi, rashodi za zaposlene 1,3 milijardi, a transferi skoro 900 miliona. Za socijalnu zaštitu iz budžeta opredeljeno je nešto više od 110 miliona dinara.

U strukturi izdataka budžeta najviše učešća ima kultura, sa skoro 20 odsto ili skoro 1,5 milijardi, prvenstveno zahvaljujući stavci izgradnje Narodnog pozorišta za koju se planira više od 900 miliona dinara. Sledi funkcionisanje lokalne samouprave sa nešto više od 17 odsto ili 1,3 milijardi dinara.

Nešto više od 12 odsto, više od 900 miliona, planirano je za predškolsko vaspitanje, dok je za saobraćajnu infrastrukturu opredeljeno 11,44 odsto ili 868 miliona dinara. Za komunalnu delatnost opredeljno je gotovo 10 odsto budžeta, odnosno nešto više od 700 miliona dinara.

Razvoj poljoprivrede zastupljen je sa svega jednim procentom u budžetu – 77,2 miliona, nepun procenat više će biti izdvojen za zaštitu životne sredine – 148 miliona, razvoj sporta i omladine zastupljen je sa manje od četiri odsto ili 280 miliona, dok je za socijalnu i dečiju zaštitu opredeljeno nepunih pet odsto budžeta, odnosno 371 milion.

Procentualno gledano, najmanje će u budžetu biti zastupljen program energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije – 0,59 odsto ili 44,7 miliona dinara.

Ako se gleda po glavi stanovnika, a na osnovu popisa iz 2011. godine po kojem na teritoriji Grada Subotica živi 141.554 ljudi, budžet Subotice po stanovniku iznosi 52.070 dinara.

Iz Pokreta građanske Subotice (PGS), koji u Skupštini grada Subotice ima četiri opoziciona odbornika, kažu za Danas da je ovaj grad umesto razvojnog dobio potrošački budžet.

“U aprilu dolaze izbori, pa će gradska vlast umesto strateških investicija opet bacati velike sume novca na neke prividne, kratkoročne investicije, a grad polako propada“, smatraju u PGS-u.

Dodaju da, sa druge strane, ova vlast nema dovoljno stručnosti da bi planirala strateški.

„A isto tako zanemaruju i sve veće ekološke probleme, jer nema ni naznaka da će i minimalne iznose trošiti na procenu i uklanjanje svih nastalih ekoloških šteta“, ocenjuju u PGS-u.

Užice: Budžet uvećan za 11 odsto

Budžet Užica u narednoj godini biće 3.772.516.341 dinara, što je 11,3 odsto više novca, nego u ovogodišnjem budžetu, koji, nakon dva rebalansa, iznosi 3.389.000.000 dinara.

Uporedni podaci za budžete Subotice, Zrenjanina, Niša, Kragujevca, Užica, Majdanpeka i Vranja 5Kako u Užicu, po poslednjem popisu, živi 78.040 ljudi, to će biti 48.340 dinara po glavi stanovnika.

Za infrastrukturu je planirano 803.573.000 dinara, odnosno 21,3 odsto planirang budžeta. Međutim, u taj iznos nije uračunato 300 miliona dinara planiranih za nove investicije, tekuće održavanje i popravke puteva i ulica.

Kada bi se taj iznos uračunao, izdavanja za tu namenu bi bila oko 29,3 odsto.

Za funkcionisanje i programe ustanova kulture je izdvojeno 239.463.000 dinara, što je 6,3 odsto. Sa dodatnim sredstvima na drugim pozicijama za podršku raznim manifestacijama i programskim aktivnostima, to bi bilo oko osam odsto budžeta.

Sa 139.283.000 dinara, što je 3,7 odsto, finansiraće se socijana davanja, odnosno programi dečje i socijalne zaštite.

Sport će moći će da računa na 72.250.000 dinara ili 1,9 odsto budžeta, a to je novac koji je izdvojen za rad Sportskog saveza Užica, sportske manfestacije, a najveći deo za sportske klubove, koji će sredsta dobijati na konkursu.

Osim toga, 100 miliona dinara je iznos subvencija za JP Veliki park za funkcionisanje tog preduzeća, koje gazduje sportskim objektima u gradu.

Za program zaštite životne sredine je planirano 14.200.000, kao i dodatnih 67 miliona dinara subvencija za primenu mere energetske efikasnosti kojima bi tebalo da se ublaži zagađenje vazduha u gradu. Ako se te dve cifre saberu, to je 81,2 miliona dinara ili 2,2 odsto budžeta za narednu godinu.

Miodrag Petković, gradski većnik zadužen za budžet i finansije, ocenio je za Danas da je gradski budžet „realan, razvojni i socijalno odgovoran“.

– Svim korisnicima budžeta davanja u narednoj godini su veća, nego što su bila u ovogodišnjem budžetu“, kazao je Petković.

Avram Ilić iz opozicione odborničke grupe Zdrava Srbija, ocenio je da budžet „nije razvojni, već potrošački“ jer, kako je rekao, „mnogo veći deo prihoda odlazi na stalne troškove, plate i zarade, nego što se ulaže u razvoj grada“.

Protiv predloženog budžeta, na poslednjij sednici užičke skupštine, bili su i Zavetnici, nova odbornička grupa koja je formirana od šest prebeglih odbornika Zdrave Srbije, koji su kritikovali lokalnu vlast što nije završila nekoliko započetih projekata.

Vranje: Najviše za infrastrukturu

Ukupan planirani budžet za 2022. godinu iznosi 3,3 milijarde dinara i veći je za oko osamsto miliona dinara u odnosu na ovogodišnji, koji je iznosio 2,49 milijardi dinara.

Uporedni podaci za budžete Subotice, Zrenjanina, Niša, Kragujevca, Užica, Majdanpeka i Vranja 6Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Grad Vranje ima 70.460 stanovnika, pa po glavi stanovnika budžet iznosi 46.835 dinara.

Za projekte u infrastrukturi izdvojiće se 581,1 miliona dinara (15,7 %) od ukupnog budžeta.

Za kultura i informisanje predviđeno je 325,4 miliona dinara (10,6 %) od ukupnog budžeta.

Sportu je namenjeno 157,2 miliona dinara (5,1 %) od ukupnog budžeta, a za socijalnu zaštitu 190.3 miliona (6,2) od ukupnog budžeta.

U ekologija i energetska efikasnost uložiće se 75,8 mliona (2,5 %)

„Očekujemo veće prihode od 12 procenata u ukupnom budžetu, a najveća stavka predstavljaće ulaganje u lokalnu infrastrukturu. Verujemo da će kroz partnerske projekte, posebno sektori infrastrukture i ekologije, da dobiju podršku iz budžeta Srbije, kao i kroz partnerske projekte sa Evropskom unijom“, ocena je Bojana Kostića, Gradskog većnika zaduženog za budžet i finasije u Vranju.

Zrenjanin: Najviše prihoda od poreza na dohodak

Buždet Zrenjanina za 2022. godinu iznosi 6,4 milijarde dinara ili 54,7 miliona evra, što je 467 evra po stanovniku, ali to je kako i sam predlagač, Grad Zrenjanin, kaže, projekcija.

Većinu prihoda činiće primanja od poreza i zarada, a koliki će biti transfer republičkog i pokrajinskog budžeta pokazaće već naredni meseci.

Projektovani prihod od poreza na dohodak je 2,9 milijardi dinara, dok je porez na imovinu 958 miliona dinara.
Novousvojeni budžet Zrenjanina za narednu godinu skoro je 44 odsto veći u odnosu na sadašnji budžet, koji iznosi 4,4 milijarde dinara.

Razlika je velika, sa sadašnjih 37,6 miliona evra stiglo se na projektovanih 54,7, a značajan izadatak treba da budu infrastruktura i komunalna ulaganja.

„Budžet je realno planiran za narednu godinu jer se konstantno u prihodnoj strani pojavljuje rast poreza na zarade, kao i značajno uvećanje sredstava, kada su u pitanju eksterni izvori finansiranja, odnosno davanja od strane republike i pokrajine koja su ove godine iznosila 448 miliona za infarstrukturno opremanje industrijske zone. Krajem ove godine dobićemo 510 miliona planiranih za zamenu vodovodnih cevi na teritorijama četiri mesne zajednice i za izgradnju mernih uređaja”, smatra gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura.

Za razliku od vlasti, zrenjaninska opozicija ne smatra da će projektovani budžet biti realan i da će biti dovoljno novca za projekte neophodne ovom gradu.

“Budžet nije razvojni, nego potrošački. Jedna od brojnih zamerki je da je planiran na stopu inflacije od 2,5 odsto dok je inflacija u novembru bila sedam odsto. Planiraju već sada deficit od 1,1 milijarde dinara i pokriće ga iz kreditnog zaduženja, kao i sredstva iz prethodnih godina, što je neprihvatljivo. Podsetiću da su u avgustu bili u minisu 603 miliona dinara, pa kako onda višak u buždetu”, kaže zrenjaninski odbornik Zoran Sandić iz redova DSS.

Za kulturu je u zrenjaninskom budžetu rezervisano 403,6 miliona dinara, što je 6,43 odsto ukupnog budžeta grada, ali će najveći deo otići na finansiranje ustanova i zaposlenih, a najmanje na programe.

Za sport ide 630 miliona dinara, što je učešće od 10 odsto u budžetu, a kada se tome doda još 122 miliona za javnu ustanovu Sportski objekti, dolazi se do skoro 11,75 odsto budžetskih sredstava za sport.

Uporedni podaci za budžete Subotice, Zrenjanina, Niša, Kragujevca, Užica, Majdanpeka i Vranja 7Za životnu sredinu ide 496 miliona dinara, što je učešće od 7,75 odsto.

Socijalna davanja su 113,530 miliona dinara ili 1,78 odsto budžeta, dok za saobraćajnu infrastrukturu Zrenjanina je predviđeno 527 miliona dinara, što čini 8,26 odsto budžeta ovog grada.

U zrenjaninskom budžtu ne postoji posebna stavka infrastruktura, već se pored saobraćajne infrastruktre, izdvaja za komunalne delatnosti 585,3 miliona dinara ili 9,14 odsto budžeta, u šta spadaju rekonstrukcije vodovodne mreže, bušenje bunara i brojni komunalni radovi.

Majdanpek: Kapitalne investicije kao prioritet

Nakon trećeg ovogodišnjeg rebalansa, budžet opštine Majdanpek iznosi 1,217 milijardi dinara.
Rebalansom su polovinom novembra, zbog uvećanih prihoda po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina i poreskih prihoda, planirani prihodi uvećani za 41 milion dinara.

Budžet za narednu godinu, usvojen pre nekoliko dana na sednici opštinske Skupštine, računajući i neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina od 32 miliona dinara, iznosi 1,245 milijardi dinara i veći je za 28 miliona dinara.

U strukturi planiranih prihoda, naknada za korišćenje mineralnih sirovina učestvuje sa 32,86 odsto, porezi na zarade sa 27,57 odsto, a transferi od drugih nivoa vlasti 21,68 procenata.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, na teritoriji majdanpečke opštine živi 18.478 stanovnika, te bi budžet po glavi stanovnika u idućoj godini bio 65.645,6 dinara.

Nadležni kažu da je budžet za iduću godinu sačinjen na realnim osnovama, što će obezbediti stabilan priliv prihoda.

-Prioritet budžeta u idućoj godini biće kapitalne investicije. Počećemo sa rekonstrukcijom doma kulture i ja se nadam da ćemo iduće godine otvoriti bioskop u Majdanpeku. Planiran je i završetak nove zelene pijace u Majdanpeku, kao i podizanje KfW kredita za izgradnju još jedne mini toplane u gornjem delu grada i da rasteretimo toplanu koju sada imamo – izjavio je novinarima, posle usvajanja budžeta za 2022. godinu predsednik opštine Majdanpek Dragan Popović.

U budžetu je 219.125.112 dinara predviđeno za kapitalne izdatke, koji čine 15,4 odsto opštinskog budžeta .

Osim doma kulture i zelene pijace, u Majdanpeku podrazumevaju i plansko urbanističku dokumentaciju, rekonstrukciju ulica i puteva na teritoriji opštine, rekonstrukciju osnovnih škola (učešće u projektima sa republikom), izgradnju pomoćnog objekta bine u Leskovu, rekonstrukciju dečijih igrališta na teritoriji opštine i projekat prekogranične saradnje sa Rumunijom “Common solutions for effective risk management”.

Za socijalnu pomoć – prevoz učenika, finansijsku podršku porodicama sa decom, ogrevno drvo za korisnike socijalne pomoći planirano je 9,5 odsto budžeta, odnosno 112.760.000 dinara.

Budžetom za iduću godinu za ustanove kulture opredeljeno je 38. 496.600 dinara, što u ukupnom budžetu učestvuje sa 3,2 odsto.

Usluge rekreacije i sporta finansiraće se sa 34,6 miliona dinara, odnosno sa 2,9 odsto budžeta.

Za zaštitu životne sredine planirano je 32 miliona dinara ili pet odsto opštinskog budžeta.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.