Foto: FoNetDomaća javnost i mediji i dalje se, nakon nedavne posete kazahstanske državne delegacije na najvišem nivou, tokom koje je, najverovatnije, obezbeđeno „zeleno svetlo“ za bescarinski plasman „fijata 500L“ na evroazijsko tržište, bavi tim sve izvesnijim poslovnim aranžmanom Fijat Krajsler automobila Srbija (FCA Srbija) u Kragujevcu.
Pitanje je, međutim, da li taj posao, na kojem Vlada izgara već četvrtu godinu zaredom (od aprila 2013.), može da spasi zajednički projekat italijanskog Fijata i države Srbije (iz 2008.), oličen u kompaniji FCA Srbija? Analitičarima je više nego jasno da taj jedan kontingent od 5.000 ili, eventualno, i svih 10.000 „velikih fića“, koliko će biti ponuđeno kupcima u Rusiji i ostalim zemljama Evoazijskog ekonomskog saveza, pod uslovom i da kompletan bude rasprodat, ne znači puno jer predstavlja tek polumesečni posao u kragujevačkoj fabrici.
Kako je, međutim, opet više nego jasno, da relativno skupi „fijat 500L“, teško da može da ima i pristojniju prođu na siromašnim evroazijskim tržištima, onda nije teško pretpostaviti da će taj pokušaj plasmana „velikog fiće“ predstavljati jednu veliku i gotovo izvesno – neuspešnu avanturu. Ali, zašto Vlada Srbije toliko, kod Vladimira Putina i ostalih evroazijskih zvaničnika, traži da dozvole povlašćeni status tog jednog kontingenta?
Odgovor je, svakako, politički, i odnosi se na potrebu domaćih zvaničnika da domaćoj javnosti pokažu kako od Putina mogu da izdejstvuju jedan tako ozbiljan posao, makar i u „korist sopstvene štete“, jer i Rusi nama, u vidu uzajamnih kvota, treba da isporuče istu količinu jeftinih „lada“, bez carinskih dažbina, naravno.
Jedino rešenje za budućnost kompanije FCA u Kragujevcu jeste proizvodnja novog modela u toj fabrici. Nevolja je, međutim, što se Fijat Krajsler grupacija, sve više okreće Americi i tamošnjem, još uvek najznačajnijem svetskom automobilskom (i svakom drugom) tržištu. Otuda iz top menadžmenta sve češće stižu informacije da nije isplativa proizvodnja malih automobila, po kojima je Fijat decenijama unazad bio prepoznatljiv, te da se treba okrenuti izradi džipova i velikih vozila, namenjenih prevashodno kupcima u Severnoj, ali i Srednjoj i Južnoj Americi, gde kompanija takođe ima fabrike u Meksiku, Brazilu i Argentini.
Sve glasniji nagoveštaji takvog zaokreta u poslovnoj politici grupacije mogli bi uskoro da ugroze perspektivu evropskih fabrika te kompanije, gde se uglavnom proizvode tzv. mali automobili, mahom „B“ klase (ili segmenta), kakav je i kragujevački „fijat 500L“. Fijat Krajsler grupacija, u takvim okolnostima, sasvim izvesno neće dirati svoje fabrike u Italiji, jer bi zbog tradicije, tamošnje javnosti, sindikata, poslovnog imidža i drugog, to ličilo na „preseljenje pape iz Vatikana.“
U slučaju takvog poslovnog zaokreta, najozbiljnije bi bile ugrožene dve najmlađe Fijatove fabrike u Evropi – u Poljskoj i Srbiji. I u jednoj i u drugoj kapaciteti nisu ni polovično upošljeni, i jedna i druga proizvode tek po jedan model: „fijat 500“, odnosno „fijat 500L“, i jedna i druga godinama očekuju barem još po jedan model. Obe bezuspešno, i bez najava da bi to uskoro moglo da se dogodi.
Da li, onda, ovo znači da država Srbija treba da odustane od zajedničkog projekta sa Fijatom? Naprotiv. Vlada Srbije, ukoliko želi da sačuva automobilsku industriju, koja je motor razvoja većine razvijenih privreda, morala bi već sada da počne da se priprema za nove pregovore sa Fijatom koji će da uslede u septembru 2018. kada ističe aktuelni desetogodišnji sporazum o formiranju zajedničke kompanije. Među poznavaocima ove problematike ima i onih koji tvrde da bi Vlada, ukoliko su joj u interesu dalji razvoj auto-industrije privrede, u pregovarački tim sa Fijatom trebalo da uključi i ljude, ili barem neke od njih, koji su 2008. pregovarali sa Serđom Markioneom i njegovim saradnicima.
RedizajnMnogo se u poslednje vreme govori i o redizajnu „fijata 500L“, pri čemu bi relativno izmenjeni lik vozila trebalo da se pojavi na evropskim i severnoameričkim tržištima tokom naredne godine? Ali, stručna javnost pretpostavlja da će pojava redizajniranog „fiće“ donekle da ublaži, možda privremeno i zaustavi, pad proizvodnje i plasmana tog modela na svetskim tržištima. Ali, samo – privremeno.
Lakše do odluke‘]
Vlada bi do početka novih pregovora morala da ispuni sve preostale obaveze prema Fijatu, pre svih one vezane za završetak auto-puta od Kragujevca prema Koridoru 10. To bi Fijatu trebalo da olakša odluku o ostanku u Srbiji, tim pre što će se kompanija, bez obzira na najavljeni zaokret u poslovnoj politici, teško odreći investicije vredne 1,3 milijardi evra, koliko je, do sada, uloženo u rekonstrukciju, izgradnju i opremanje nove fabrike automobila u Kragujevcu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
