Foto: Beta/Branislav BožićGradonačelnica Dragana Sotirovski saopštila je na poslednjoj sednici Skupštine grada Niša da je Ministarstvo finansija donelo odluku da se ovogodišnji budžeti svih lokalnih samouprava u Srbiji smanje „za deset do 12 odsto“, dok su šefovi opozicionih odborničkih grupa istakli da im je na sastanku pred sednicu jasno rečeno da je takvo umanjenje naložio predsednik Aleksandar Vučić.
Odluka Ministarstva finansija nije zvanično objavljena, te nezavisni analitičari pretpostavljaju da se Niš „zaleteo“ u njenom objavljivanju.
– Ne odgovaramo na tračeve i rekla-kazala. Kada mi pošaljete papir potpisan od strane predsednika, na kom piše to što me pitate, biću više nego spremna da na sve to odgovorim – kratko je rekla Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Republike, na pitanja Danasa da li je tačno da je Vučić naložio smanjenje lokalnih budžeta iako po Ustavu i zakonu nema takvu nadležnost, kao i kakav je komentar kabineta na „pozivanja“ na predsednika Srbije, ukoliko to nije tačno.
Na ovakva pitanja juče nije odgovorila ni gradonačelnica Niša Sotirovski, koja je na poslednjoj sednici Skupštine grada, održanoj 21. juna, kazala da je „Ministarstvo finansija naložilo svim lokalnim samoupravama u Srbiji da budžete smanje za deset do 12 odsto, zbog situacije oko kovida“.
Ona je tada negirala da je reč o naredbi predsednika, uz ocenu da „opozicija za govornicom može da priča šta želi“.
Sotirovski, inače, duže od dva meseca ne odgovara na pitanja našeg lista.
– Na poslednjoj sednici šefova odborničkih grupa, sredinom ovog meseca, jasno nam je rečeno da je odluku o smanjenju lokalnih budžeta naložio predsednik Vučić. Nisam pitao zašto predsednik jer ja prihvatam realnost i jasno mi je da on drži sve poluge vlasti u svojim rukama. Naravno da treba poštovati Ustav i zakon, ali u mom delokrugu posla, sa lokalnog nivoa, ne mogu da utičem da se oni ne krše ne republičkom nivou – kaže za naš list Milan Krstić, odbornik Ruske stranke u Skupštini grada Niša, kao i u najvećoj niškoj opštini Medijana, čiji je, inače, bio predsednik 2016. i 2017. godine, kao kandidat SNS-a.
Branislav Jovanović, odbornik opozicione koalicije „Niš moj grad“, kaže da je i on bio na sastanku šefova odborničkih grupa na kojoj je rečeno da je smanjenje budžeta naložio Vučić.
Pretpostavlja da bi razlozi za ovakvo „rezanje“ mogli biti ili loše stanje u republičkoj kasi ili nerealno planiranje lokalnih budžeta.
– Kada (Vučić, prim. aut.) utiče na izbore u mesnim zajednicama, zašto ne bi na lokalne budžete. Pretpostavljam da ga je „muka naterala“ jer je po lokalnim samoupravama u Srbiji haos, pre svega zbog toga što SNS nema kadrove. U Nišu su, recimo, na čelu četiri od pet gradskih opština bivši kadrovi URS-a, nedavno je za direktora Vodovoda izabran istoričar… Zato se događa i da se niški budžet realizuje sa 82 odsto, a njegov najvažniji deo – kapitalne investicije, sa svega 68 odsto, što je nedopustivo – kaže Jovanović.
Programski menadžer Nacionalne koalicije za decentralizaciju Danijel Dašić, koji se bavi i budžetskim analizama, kaže za naš list da se Niš „verovatno zaleteo da saopšti odluku o smanjenju lokalnih budžeta koja je, za sada, trebalo da prođe ispod radara“.
Dašić ocenjuje da linearno smanjenje budžeta lokalnih samouprava, od kojih neke stoje bolje a neke gore, pokazuje nepostojanje racionalnog sistemskog razmišljanja.
– Istina je, međutim, da će smanjenje budžeta svih 145 lokalnih samouprava u Srbiji za deset odsto poboljšati stanje u Republici za svega jedan odsto, pošto pokrajinski i svi lokalni budžeti čine nepunih 13 odsto republičkog budžeta. Zvanična procena Fiskalnog saveta, recimo, bila je da političko zapošljavanje, korupcija i v. d. funkcije umanjuju naš BDP za tri odsto. Dakle, bolje bi im bilo da smanje koruciju ili troškove za vojsku i vojnopolicijske vežbe u republičkom budžetu nego što pribegavaju ovakvom rešenju. Ali, i Luj XVI je u vreme najveće gladi pravio najveće vatromete – kaže on.
Dašić dodaje da će smanjenje lokalnih budžeta, koji služe zadovoljavanju osnovnih potreba građana, značiti lošiju putnu infrastrukturu, manje vrtića i škola ili lošije grejanje. Ipak, činjenica je i da se lokalni budžeti nerealno planiraju, te tako Niš već godinama planira i do 12 milijardi dinara, koliko je planirao i ove godine, iako je sasvim jasno da ne može da prihoduje više od devet milijardi, kaže on.
Nema odluke, samo uopštenog uputstva
Naš list je pitao Ministarstvo finansija da li je tačno da je doneta odluka o linearnom smanjenju budžeta lojalnih samouprava u Srbiji za deset do 12 odsto, kada je doneta i gde je objavljena, kao i šta su razlozi i parametri za njeno donošenje. Do zaključenja ovog izdanja odgovor nije stigao.
Na veb-sajtu Ministarstva ne postoji ovakva odluka, već se može pronaći samo Uputstvo za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2021. godinu i projekcija za 2022. i 2023. godinu. U njemu je na uopšten način preporučeno da gradovi i opštine „imaju u vidu finansiranje svih mera iz svoje nadležnosti koje su neophodne za suzbijanje kovida 19“ i da prilikom planiranja rashoda odrede prioritete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
