Usvajanje uredbe kojom će država ubuduće poljoprivredne proizvođače da subvencioniše po prinosu a ne po hektaru izazvala je buru nezadovoljstva među ratarima koji su krajem prošle nedelje na nekoliko dana blokirali gotovo sve puteve u Vojvodini. Tražili su da im se vrati stari način subvencionisanja iz 2010. kada su dobijali 14.000 dinara po hektaru, ali su posle neuspelih pregovora sa Ministarstvom poljoprivrede, ipak, privremeno odustali od blokade saobraćajnica.
Međutim, takav način subvencionisanja je, prema rečima savetnika za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Vojislava Stankovića, bio isključivo privilegija za velika gazdinstva, dok bi nove mere mogle da podstaknu i manje proizvođače da više proizvode.
– Ovom merom se podstiče robna, a ne naturalna proizvodnja, podstiče se i promena strukture poljoprivrede, ravnomerniji tretman i na regionalnom planu. Nigde u svetu nema da oni koji imaju hiljade hektara zemlje dobijaju velike subvencije i tako od toga prave profitabilan biznis – ističe Stanković za Danas. Ova mera države, smatra naš sagovornik, pomoći će onima koji imaju do 30 hektara zemlje i Srbiji će doprineti i u socijalnom i ekonomskom i demografskom smislu. Mere subvencionisanja po prinosu trebalo bi da pomognu, napominje Stanković, „trasiranju puta Srbije ka osamdesetim“, kada je naša poljoprivreda beležila procvat. Tih godina u Srbiji je, ističe on, 90 odsto zakona bilo harmonizovano sa evropskim, a naša zemlja je bila jedina u regionu koja je beležila suficit u poljoprivredno-prehrambenoj proizvodnji i izvoz od čak dve milijarde dolara.
– Srbija ima ogroman potencijal i ukoliko bi poljoprivreda počela da ostvaruje rast od tri do četiri odsto na godišnjem nivou, mogli bismo da očekujemo za šest do sedam godina da vrednost izvoza bude i do 10 milijardi dolara – napominje Vojislav Stanković.
I u velikim kompanijama, poput, Inveja i Sunokoa zadovoljni su ovakvom merom vlade, pre svega zato što se na taj način „povećava interesovanje poljoprivrednih proizvođača za setvu, a to je i korak napred u proizvodnji veće količine tih biljaka, prerađevina i stabilizaciji tržišta“. U vezi sa novim merama Vlade oglasio se i Dijamant iz Zrenjanina, koji obaveštava javnost da će rod suncokreta i soje ove godine plaćati po berzanskim cenama, ne uključujući premije države.
Primer Holandije
Vojislav Stanković iz PKS ističe da bi Srbija mogla da se ugleda na Holandiju koja ima deset puta manje poljoprivrednog zemljišta od naše zemlje, a beleži deset puta bolje rezultate. „U Srbiji po glavi stanovnika dođe 0,6 hektara zemljišta, u Holandiji 0,06 hektara, pa opet, vrednost poljoprivredne proizvodnje u toj zemlji je 60 milijardi dolara, dok mi postižemo svega šest milijardi“, napominje Stanković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
