Zašto Ilon Mask želi da "kupi" slobodu na Tviteru? 1Foto: BETAPHOTO/MILAN TIMOTIĆ

Da li bogataši treba da budu vlasnici medija? Da li cenzura povećava ili smanjuje slobodu govora? Da li demokratiju ugrožava uklanjanje nepoželjnih naloga i stavova na društvenim mrežama ili mogućnost širenja bilo kakvih informacija i lažnih vesti?

Ovo su društvena pitanja koja se poslednjih dana prelamaju kroz prizmu potencijalnog preuzimanja kompanije i društvene mreže Tviter od strane trenutno najbogatijeg čoveka na svetu Ilona Maska.

Sve je počelo 4. aprila kada je Mask, vlasnik fabrike električnih automobila Tesla i kompanije za lansiranje raketa u svemir Spejs X, kupio na berzi 9,2 odsto akcija Tvitera, što je izazvalo trenutni rast vrednosti akcija ove kompanije za 25 odsto.

Zapravo, sve je počelo malo ranije sa Maskovim tvitovima o tome kako bi Tviter trebalo da bude platforma koja promoviše slobodu govora kritikujući sve učestalije blokiranje i ukidanje naloga na ovoj mreži.

U martu je Mask dao na glasanje baš na ovoj mreži anketu sa pitanjem da li korisnici veruju da se Tviter pridržava principa slobode govora.

Od oko dva miliona korisnika koji su glasali 70 odsto je odgovorilo sa „ne“, nakon čega je Mask proglasio ovu mrežu „javnim trgom“ implicirajući da Tviter ne uspeva da primenjuje principe slobode govora i tako potkopava demokratiju.

Nakon što je postao najveći pojedinačni akcionar Tvitera, Masku je ponuđeno mesto u upravnom odboru kompanije, koje je on, na iznenađenje mnogih, odbio na šta je berza reagovala padom vrednosti Tvitera za sedam odsto.

Sam ulazak Maska u vlasničku strukturu Tvitera izazvao je neverovatne reakcije i na mreži, ali i van nje.

Pobornici tzv. „woke“ politike Tvitera počeli su masovno da prete napuštanjem ove socijalne mreže ukoliko Mask pokuša sa sprovođenjem svojih namera, optužujući ga da hoće da dopusti haos, da vrati Trampa (Tviter je blokirao nalog Donaldu Trampu u januaru 2021. godine nakon izbora, ali dok je još bio aktuelni predsednik), sa argumentom da se mora uvesti red ako se želi prava sloboda govora.

S druge strane, ogroman broj korisnika, onih koji na slobodu govora imaju sličan pogled kao Mask, već je počeo da slavi, da daje predloge šta bi Mask sve mogao da kupi i na koji način da se „obračuna“ sa liberalima.

Desetak dana kasnije, Mask je podneo zahtev Komisiji za hartije od vrednosti (SEC) sa ponudom za preuzimanje 100 odsto Tvitera.

Dao je, prema njegovim rečima, poslednju i najbolju ponudu od 54,3 dolara za akciju, čime je vrednovao kompaniju na oko 43 milijarde dolara. Momentalno je cena akcije ove kompanije skočila za 11 odsto na 45,85 dolara.

U pismu odboru direktora kompanije on je naveo želi da delistira kompaniju sa berze jer nema poverenja u menadžment kompanije da može da sprovede promene koje je on zamislio.

NJegova ideja je da Tviter ima potencijal da bude platforma slobodnog govora za ceo svet kao i da je sloboda govora imperativ za funkcionisanje demokratije.

Ako je situacija bila vrela do tada, nakon toga je proključala.

Razmatranja o ovoj kupovini i „udaru“ na slobodu govora su se prelila i u druge medije, pa se pojavio i jedan zanimljiv tekst sa naslovom „Ilon Maskova investicija u Tviter može biti loša za slobodu govora“, u kome se postavlja pitanje da li bi milijarderi smeli tako da se igraju i kupuju medije.

Tekst je zanimljiv zato što je objavljen u Vašington postu čiji vlasnik je DŽef Bezos, drugi najbogatiji čovek na svetu, a ovaj komentar je napisao novinar Blumberga, koji je u vlasništvu Majkla Blumberga, takođe milijardera, ali nešto skromnijih proporcija od prethodne dvojice.

Da stvar ne ostane samo na komentarima na društvenim mrežama i u medijima pobrinuli su se investitori.

Prva se pojavila u javnosti holding kompanija Kingdom kompani u vlasništvu Alvalida bin Talala, jednog od prinčeva Saudijske Arabije i nećaka kralja Saudijske Arabije sa, kako drugačije nego tvitom, u kome kaže da kao jedan od većih akcionara Tvitera sa 5,2 odsto ne prihvata ponudu Maska tvrdeći da ponuda nije ni blizu pravoj vrednosti Tvitera.

Poslednja vest o vlasništvu Kingdom holding kompanije u Tviteru potiče iz 2015. godine, a sada se ne može utvrditi na osnovu spiska akcionara da li je zaista vlasnik akcija ili nije. Zato je Mask odgovorio tvitom sa pitanjem za Alvalida koliko tačno njegova kompanija ima akcija, direktno i indirektno, dok je drugo pitanje „Kakvi su stavovi kompanije Kingdom na slobodu govora novinara?“.

Takođe, nakon ponude Maska za Tviter, jedan od najvećih investicionih fondova na svetu Vangard koji upravlja sa 7,5 biliona dolara krenuo je u kupovinu i pojavio se kao najveći pojedinačni akcionar, veći od Maska, sa 10,3 odsto akcija.

Dakle, budućnost Tvitera u Maskovim rukama je neizvesna, kao što je neizvesno i šta će zaista biti sa slobodom govora.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.