Zašto je cena peleta u Srbiji "otišla u nebesa"? 1Foto: Pixabay/Sam8927

Ako se sudi po oglasima, tona peleta može se naći i po ceni od 270 evra. Ipak, umesto cene, najčešća oznaka u tridesetak oglasa sa jednog od portala je „dogovor“.

A kada pozovete proizvođača koji je naveo da tona košta 270 ili 280 evra, dobijete informaciju koja sažeto može da se prepriča: isporuke za maj su zaključene, za one sa rokovima u junu, cena je 300 do 330 evra plus prevoz, koji se kreće od kalkulacije dinar po kilogramu, do „đuture“ pogodbe koja zavisi od količine i razdaljine. Pre dve sezone, pelet je u proleće mogao da se nađe i za 160, najviše 180 evra, kasnije ka zimi je bilo nešto skuplje, ali je ove godine još od aprila cena eksplodirala.

Proizvođači objašnjavaju da od sredine prošle godine od Srbijašuma ne dobijaju dovoljno sirovina koje su ugovorili, dok u Srbijašumama tvrde da su količine koje usmeravaju ka proizvođačima dovoljne da se snabdeju svi potrošači trenutno u Srbiji, odnosno oko 100.000 domaćinstava koja pelet koriste za ogrev.

Međutim, Mladen Stojadinović, predsednik Grupacije za obnovljive izvore u Privrednoj komori Srbije, tvrdi da su Srbijašume od početka godine isporučile svega 40 odsto sirovina ugovorenih za ovaj period.

– To je privrednike nateralo da smanje proizvodnju, ali postoje fiksni izdaci čiji udeo u konačnoj ceni u takvim uslovima raste. Poneke stavke u troškovniku izuzetno su poskupele, poput električne energije koja je ove godine viša za 55 odsto. Raste i udeo radne snage, jer većina firmi uprkos smanjenoj proizvodnji ne želi da otpusti radnike – kaže Stojadinović.

Objašnjava da to što Srbijašume lopticu bacaju u dvorište proizvođača, nije korektno kao ni priča da je cena sirovina u tom javnom preduzeću 4.000 dinara za kubni metar drva, odnosno 8.000 za dva, koliko je potrebno da bi se dobila tona peleta.

– Takvom logikom, drvo može da bude i poklonjeno. Jeftino je ali ga nema. A mi moramo da ga kupujemo tamo gde ga ima. Najčešće je to tržište privatnih šuma gde se kubik kreće 9.000 ili 10.000 dinara, što znači da u jednoj toni peleta samo sirovina, bez drugih troškova, košta od 17.000 do 20.000 dinara. Dakle, Srbijašume okreću priču na cene, ali je to sporedna stvar kojom se skreće pažnja sa glavnog problema: da to javno preduzeće ne funkcioniše kako treba, ne isporučuje robu – ističe Stojadinović i dodaje da za to postoje brojni uzroci, od loše organizacije, šumske infrastrukture do nedostatka ljudi.

Naglašava da se u poslednje vreme javlja novi problem, a to je da su se javile mnoge firme koje nemaju nikakve drvoprerađivačke kapacitete a dobile su sa Srbijašumama ugovore o isporukama drveta.

– One ga sada preprodaju proizvođačima peleta po znatno višim cenama i priča o 4.000 dinara za kubik time gubi svaki smisao. A mi smo prinuđeni da kupujemo od njih kako bismo održali proizvodnju kako-tako, jer nam ugovorene količine nisu dostupne – navodi naš sagovornik.

Ukazuje da je malo nade dodato nakon što su Srbijašume proglašene za energetsko preduzeće jer veruju da bi to moglo da pomogne u stabilizaciji isporuka i poštovanju zaključenih ugovora.

– Čim ugovori počnu da se poštuju, troškovi proizvodnje pa i finalne cene biće znatno niže. U poslednje vreme najavljuju se neki sastanci u Vladi na tu temu, ali mi smo ih kao grupacija već imali, dali su nam neka obećanja da će doći do stabilizacije isporuka. Prošlo je mesec dana od tada a situacija je još gora nego što je bila pre sastanka. Prvo je bilo reči da drvo nije isporučivano zbog loših vremenskih uslova, a poslednjih mesec dana su uslovi odlični, a drveta ima manje nego pre – zaključuje Stojadinović.

Problem cele grane
Proizvodnjom peleta u Srbiji se bavi 86 firmi i sve su suočene sa problemom nedostatka sirovina. Problem sa nabavkama drveta imaju i drugi proizvođači u drvnoj industriji, a ta grana privrede, inače, zapošljava oko 40.000 radnika.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.