Zašto jutros nije bilo mleka u nekim prodavnicama u Beogradu: Da li se čekalo poskupljenje ili je zaista nestašica?

U nekim radnjama većih trgovinskih lanaca određeni proizvodi poput dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti “trenutno su nedostupni”, dok u drugim u ponudi ima skupljeg mleka, čokoladnog ili onog za kuvanje.

Na primer, u nekoliko radnji različitih lanaca na periferiji Beograda rafovi sa svežim mlekom i dugotrajnim Imlekovim bili su gotovo skroz prazni. U ponudi je bilo nešto skupljeg Imlekovog mleka “Bello”, kao i čokoladnog. Tamo gde mleka ima, najčešće su pakovanja od pola litre ili veća, od 1,5 litra.

U nekoliko prodavnica manjeg formata jednog od najvećih prehrambenih lanaca na Vračaru mleka od jednog litra je bilo, ali su na rafovima najčešće poređani “proređeno”, vidi se da ga nema puno – odnosno da prodavci rafove nemaju čime da dopune.

U drugom lancu radnji slična je situacija, s tim što su radnici oko podneva prazne rafove sa mlekom počeli da dopunjuju jogurtom. Na akciji su uglavnom čokoladna i organska, dugotrajna mleka čija cena je nešto veća nego običnog – i koja ide do 150 dinara.

Ono što smo saznali u nekim radnjama jeste da, iako zvanično obaveštenje o tome nisu dobili, problemi postoje, jer su isporuke mleka manje od uobičajenih.

Isporuka od pet paketa mleka koliko dobiju u jednoj od beogradskih radnji, kažu, proda se u toku jednog dana.

U kompaniji Delez Srbija, u čijem su sastavu Maksi, Shop&Go, kao i Tempo, za Danas kažu da nestašice mleka nema.

“Poslednjih nekoliko nedelja zabeležena je povećana tražnja kupaca za dugotrajnim sterilizovanim UHT mlekom zbog čega se dešava da prodavnice povremeno ostanu bez ove vrste mleka. Zalihe se dopunjuju na svakodnevnom nivou, trudimo se da zajedno sa dobavljačima reagujemo u kratkom roku i da kupcima omogućimo adekvatnu snadbevenost”, kažu u kompaniji Delez.

Upravo dugotrajno UHT mleko sa 2,8 odsto mlečne masti je jedan od tek nekoliko proizvoda kojima je Vlada Uredbom ograničila maksimalnu maloprodajnu cenu na nivo od 15. novembra prošle godine. Litar tog mleka sada košta od 90 do 114 dinara, u zavisnosti da li je na akciji ili ne.

Jedan od razloga mogao bi da bude i to da su mlekare čekale Vladinu novu odluku, kojom je danas Uredba produžena, a mleko čija je cena do sada bila ograničena na 113,99 povećana na 119,99 dinara.

Da li problema ima sa nestašicom mleka i o čemu se konkretno radi pokušali smo da saznamo i u Imleku, čija je “kravica” i to ona crvena sa 2,8 odsto mlečne masti najčešće nedostaje na rafovima. Odgovor nismo dobili ni na to, ali ni na pitanje kolika je prosečna otkupna cena koju oni nude proizvođačima mleka i da li može biti veća.

Problem sa nedostatkom mleka nije od juče, a još prošle nedelje, po ko zna koji put u poslednjih nekoliko godina farmeri su u javnost izašli sa pričom da oni gase farme, da je krava sve manje, samim tim i mleka i da i oni uporni koji opstaju ne znaju do kada će to potrajati jer im mlekare ne povećavaju otkupnu cenu mleku.

Sa 50 do 55 dinara po litri mleka koliko ima plaćaju mlekare ne mogu da prežive, tvrde za Danas, a jedan od proizvođača iz Bašaida Goran Volarov je rekao kako su još pre tri meseca tražili otkupnu cenu od 60 dinara plus PDV, ali da ima sada ništa ispod 80 dinara ne bi pomoglo.

Osim što zameraju mlekarama njihov odnos prema njima i to što sada, kako kažu, idu od jednog do drugog proizvođača nudeći im veću cenu nego njima jer mleka nema, farmeri zamerke imaju i na državu. Koja bi trebalo, ističu, da stane više uz njih.

Poljoprivrednik Vukašin Baćina rekao je da bi država trebalo da rastereti poljoprivrednike skupog dizela, jer on ne sme da bude za poljoprivrednike više od 120 dinara po litri, a da premije umesto 10 budu bar 20 dinara po litri.

Država, smatra on, ima moć i da objasni mlekarama da ne bi smele da plaćaju mleko ispod cene, nego da ta cena bude bar kao u okruženju.

Država je u stočarstvo poslednjih nekoliko godina uložila 250 miliona evra, što je 70 odsto našeg agrarnog budžeta, a farmeri od prošlog septembra dobijaju 10 dinara po litri premije.

Ministarstvo poljoprivrede pitali smo da li je to dovoljno i kako u ovoj situaciji, kada je očigledno mleka sve manje, oni mogu da pomognu proizvođačima. Ali ni na to pitanje nam nije stigao odgovor.