Zašto se građani Srbije u malom broju prijavljuju za subvencije za zamenu stolarije i solarne panele 1foto EPA/MIKE NELSON

Ambiciozni plan nadležnih da se u sledećoj godini u oko 100 hiljada domaćinstava u Srbiji obavi energetska sanacija ostaće samo slovo na papiru ako se nešto ne promeni u pristupu sprovođenja tog programa, smatra stručna javnost.

Za nastavak realizacije Nacionalnog programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, koji je započet tokom prošle godine, u saradnji sa Svetskom bankom i EBRD obezbeđeno je oko 70 miliona evra.

U Ministarstvu rudarstva i energetike očekuju da će nastavkom programa u narednoj godini biti obuhvaćeno više od 100.000 domaćinstava. Javni poziv će biti raspisan u četvrtom kvartalu tekuće godine i u narednom periodu na godišnjem nivou biće više javnih poziva za zamenu stolarije i ugradnju solarnih panela.

Ekspert za energetiku Goran Radosavljević pak nije optimista da bi takav plan mogao da bude ostvaren shodno „prolaznom vremenu“, odnosno dosad urađenom na tom planu.

– Ako se zna da su nadležni dosad zamenili stolariju u oko 4.000 domaćinstava u Srbiji a da je taj proces započeo još prošle godine teško je poverovati da će cifra koju najavljuju iz Ministarstva rudarstva i energetike moći da bude ostvarena. Nema osnova poverovati da će rezultati biti bolji od onih koji su postignuti do sada. Jedini način da se ubrza povećavanje energetske efikasnosti kroz zamenu stolarije i ugradnju solarnih panela je da se promeni pristup u realizaciji tog posla – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, potrebno je pojačati kampanju edukacije koja bi građanima približila zbog čega je za njih korisno da iskoriste državne subvencije i poboljšaju energetsku efikasnost u svojim domovima.

– Potrebno je potrošačima predočiti kakvi su konkretni benefiti ako se odluče da zamene stolariju i ugrade solarne panele u svojim domovima. Treba tačno odrediti koja je to ciljna grupa koja će se najpre opredeliti za takve investicije i direktno joj se tim povodom obraćati kroz reklamne kampanje. Tako nešto je dosad definitivno izostalo. Sem nekoliko tekstova u par listova nije se nigde mogla primetiti kampanja koja bi građane motivisala da povećaju energetsku efikasnost u svojim domovima. Potreban je daleko veći angažman na tom planu. Naročito je bitno da se u tom segmentu istaknu lokalne samouprave – objašnjava Radosavljević.

On dodaje da je takođe veoma bitno da se administrativno skrati procedura prijavljivanja za subvencije.

– Ona definitivno mora biti takva da spreči bilo kakve koruptivne i druge nepravilnosti. Tu spora nema. Međutim, nikako ne sme da bude preterano komplikovana niti preterano dugačka jer to odbija ljude da učestvuju u njoj. Dakle tek kad se promeni pristup nadležnih u realizaciji ovog programa možemo da očekujemo da će u daleko većem broju u domaćinstvima biti ugrađena nova stolarija i solarni paneli nego što je to slučaj u ovom trenutku – naglašava Radosavljević.

Podsećanja radi, prošle godine Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je posredstvom Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti Nacionalni program energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova. Od pokretanja Nacionalnog programa, dakle godinu dana unazad, obezbeđene su subvencije za oko 25.000 domaćinstava a u više od 4.000 izvedeni su radovi.

U prvom pilot projektu je učestvovalo 67 lokalnih samouprava. Radovi su završeni u 61 i očekuje se završetak radova u još šest opština u narednih 10 dana, a odnose se na mere zamene prozora i vrata, zamenu fasade, termoizolaciju zidova, krovova, tavanica, ugradnju kolektora za toplu vodu, zamenu kotlova efikasnijim.

– Ovaj javni poziv je raspisan kao pilot projekat da bismo videli koja su uska grla kako bismo ih u narednom periodu mogli ispraviti. Drugi javni poziv je raspisan takođe kao pilot projekat, a u kojem učestvuje 37 lokalnih samouprava i odnosi se isključivo na dodelu subvencija građanima za meru ugradnje solarnih panela na domaćinstvima za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe. Treći javni poziv raspisan je tokom 2022. godine. Ugovori između Ministarstva i 151 lokalne samouprave potpisani su sredinom marta ove godine. Treći javni poziv obuhvata mere energetske sanacije iz oba prethodna javna poziva – navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Taj resor je dosad realizovao osam javnih poziva za realizaciju mera energetske sanacije objekata od javnog značaja. Dosad je završena realizacija više od 90 projekata u sklopu sedam javnih poziva. Jedinice lokalne samouprave imaće za rezultat smanjenje potrošnje energije, pa samim tim i smanjenje troškova za utrošenu energiju, očuvanje i zaštitu životne sredine.

Procena smanjenja emisije ugljen dioksida iznosi 13.000 tona godišnje. Vrednost tih projekata iznosi oko 1,3 milijarde dinara.

Osmim javnim pozivom koji je raspisan tokom 2022. godine, a za koji su ugovori potpisani 22. jula 2022. godine, učestvuje 38 lokalnih samouprava. U toku su javne nabavke u 14 opština.

– U Bosilegradu je javna nabavka završena i očekujemo potpisivanje ugovora sa izvođačima kao i da u narednih 10 dana šest lokalnih samouprava objavi javne pozive za izvođače radova. Četiri lokalne samouprave trenutno pripremaju projekte za izvođenje, dok je u 13 lokalnih samouprava završeno pripremanje projekata za izvođenje i u toku je priprema tenderske dokumentacije za izbor izvođača radova. Realizacijom ovih projekata uštedećemo oko devet miliona kilovat sati energije na godišnjem nivou, a smanjenje emisije CO2 oko 4.500 tona godišnje. Za te svrhe izdvojeno je oko 1,05 milijardi dinara – kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Inače, radovi su u toku u više od 2.000 domaćinstava. U narednih 10 dana očekuje se da će 106 lokalnih samouprava potpisati ugovore sa građanima. U 24 lokalne samouprave su u toku javni pozivi za građane, dok je u 12 njih javni poziv za privredne subjekte završen i očekujemo raspisivanje javnog poziva za građane.

Model po kojem se u saradnji sa lokalnim samoupravama građanima dodeljuju podsticaji za energetsku efikasnost jeste da resorno ministarstvo i opštine učestvuju do 50 odsto, po 25 odsto ministarstvo i lokalne samouprave osim kod devastiranih opština gde ministarstvo učestvuje sa 35 odsto, a jedinice lokalne samouprave 15 odsto, dok građani sami plaćaju drugu polovinu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.