foto EPA/SAŠA STANKOVIĆDok kineski Ziđin Majing i Ziđin Koper iz dubina istočne Srbije vade rudu i za taj posao su samo prošle godine zajedno ostvarili oko milijardu evra neto dobiti, druga velika kineska investicija, smederevska Železara, beleži znatno drugačiji bilans.
Železara u Smederevu, koja je u stoprocentom vlasništvu kineske kompanije New-Silkroad (Hong Kong) Holding, u poslednjih pet godina uspela je da posluje s dobitkom samo jednom – 2021. godine.
Sve ostale godine obeležene su minusima, a najveći gubitak u poslednjih pet godina ostvaren je prošle godine i iznosio je 17,5 milijardi dinara, pokazuju finansijski izveštaji objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre (APR).
Globalni tržišni potresi utiču negativno na poslovanje smederevske Železare, nekadašnjeg simbola jugoslovenske industrijske snage.
Najpre je pandemija virusa Kovid-19 tokom 2020. godine uticala na pad cene čelika zbog lokdauna i pada potražnje.
Zatim je cena čelika počela da se oporavlja tokom 2021. godine nakon popuštanja mera uvedenih zbog pandemije, ponovnog pokretanja proizvodnje i razvoja globalne privrede. Te godine je cena čelika dostigla najveću vrednost u poslednjih 10 godina kada je iznosila oko 5.900 juana po toni.
Rat u Ukrajini, koji je počeo u februaru 2022. godine, doneo je rekordne cene nafte, gasa i električne energije, što je negativno uticalo na Železaru koja koristi veliku količinu energije za proizvodnju čelika. Visoka inflacija i pad globalne privrede uticali su i na pad potražnje za čelikom, što se odrazilo na pad cene ovog metala.
Tokom 2023. i 2024. cena čelika nastavila je da pada i trenutno iznosi oko 3.090 juana po toni.
Nema naznaka da će se cena čelika oporaviti u 2025. godini. Na sve to, američki predsednik Donald Tramp je 12. marta ove godine uveo carine na uvoz čelika i aluminijuma od 25 odsto, koje se odnose i na Srbiju. To stvara novi pritisak na poslovanje kompanija koje se bave proizvodnjom čelika i aluminijuma i proizvoda od njih.
Dobra vest za Srbiju jeste to što ne izvozi velike količine čelika u SAD. Prema podacima Privredne komore Srbije dostavljenim Danasu, u 2024. godini ukupan izvoz gvožđa i čelika iznosio je 725 miliona evra, što je smanjenje od 12 odsto u odnosu na godinu ranije. U istom periodu plasman u SAD iznosio je samo 4,5 miliona evra.
Iz Železare u Smederevu odgovorili su ranije za Danas da HBIS Srbija nije direktno pogođena carinama koje su stupile na snagu u Sjedinjenim Američkim Državama, budući da ne izvozi značajne količine čelika na to tržište.
„Najveći deo naše proizvodnje plasira se u region i zemlje Evropske unije, što su ujedno i naši primarni tržišni fokusi“, rekli su ranije iz HBIS Srbija.
Uprkos neto gubicima, HBIS Group Serbia Iron & Steel ostao je i prošle godine u deset najvećih izvoznika u Srbiji i zauzeto je treće meseto iza Ziđin Majninga i Ziđin Kopera.
Rezultati HBIS Group za 2024. godinu
Kao što smo već naveli, Železara u Smederevu ostvarila je prošle godine gubitak u iznosu od 17,5 milijardi dinara, dok je 2023. gubitak iznosio 16,5 milijardi dinara.
U 2022. godini gubitak je iznosio 4,9 milijardi dinara, u 2021. kompanija je ostvrila dobit u iznosu od 23,7 milijarde dinara, a u 2020. imala je gubitak od oko šest milijardi dinara.
„Kompanija održava tekuću likvidnost i pored specifičnih geopolitičkih okolnosti koje otežavaju kako kretanje roba, tako i novčane tokove. Kompanija u kontinuitetu raspolaže solidnim saldom gotovine i finansiranje održivosti poslovanja se vrši iz sopstvenih sredstava“, navelo je rukovodstvo kompanije u napomeni objavljenoj uz finansijski izveštaj.
Železara je prošle godine smanjila poslovne prihode u odnosu na 2023. godinu. Prošle godine poslovni prihodi iznosili su 84,6 milijardi dinara, dok su godinu ranije bili 93,9 milijardi dinara.
Kompanija najveći deo prihoda ostvaruje na stranom tržištu. Od ukupnih poslovnih prihoda oni koji su ostvareni na inostranom iznosili su 59,6 milijardi dinara, a na domaćem 24,6 milijarde dinara.
Železara je uspela prošle godine da smanji poslovne rashode. U 2024. godini oni su iznosili 99,7 milijardi dinara, a godinu ranije bili su 111 milijardi dinara. Najviše je smanjila troškove materijala, goriva i energije.
Kineski vasnik je u poslednjih nekoliko godina uložio značajna sredstva u obnovu fabrike, a u napomeni dostavljenoj uz izveštaj navodi se da je kompanija u 2024. zaokružilo važan ciklus tehničke obnove fabrike i da planira da nastavi sa ulaganjima uprkos lošim finansijskim rezultatima i izazovima.
Među dosadašnjim ključnim investicijama su novoizgrađeni rezervoar za visokopećni gas i nova aglo-linija (ulaganja od oko 17 milijardi dinara) koji su polovinom i krajem 2022. godine pušteni u rad, kao i puštanje u rad nove peći u Toploj valjaonici u 2023. godini (ulaganja od oko 3,5 milijardi dinara).
Zašto Kinezi ostaju uprkos gubitku?
Govoreći o poslovanju Železare, glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić kaže za Danas da je generalna karakteristika ove i srodnih branši proteklih godina izuzetno nepredvidivi i volatilni uslovi poslovanja koji su u ranom postpandemijskom periodu prouzrokovali veoma visoke dobitke da bi se ciklus u poslovanju veoma brzo okrenuo pa je i ova kompanija u narednom periodu trpela gubitke.
Pozitivnog poslovanja nije bilo ni prošle godine, ali je, ukazuje Gujaničić, kompanija uspela da zabeleži pozitivan slobodan novčani tok, što je sa aspekta likvidnosti svakako dobra vest uprkos uknjiženom gubitku.
Na pitanje koliko dugo kompanije mogu da opstanu uz negativne bilanse, Gujaničić navodi da to zavisi od snage većinskog vlasnika i njegove strateške orijentacije.
„Ne bi bili prva kompanija koja u dužem vremenskom periodu kumulira gubitke, ali istovremeno trasira put ka profitabilnom poslovanju u budućnosti. Na konkretnom slučaju teško je i okvirno proceniti situaciju s obzirom da kompanija ovde nije previše transparentna niti je kotirana na berzi da bi se iz interakcije sa investitorima moglo bilo šta naslutiti“, ukazuje Gujaničić.
Ističe da ono što svakako najviše utiče na poslovanje železare jesu tržišni uslovi u evrozoni koji će biti pod posrednim uticajem odluka nove američke administracije.
Generalni problem evropskih proizvođača, dodaje Gujaničić, mogao bi biti upliv dodatne kineske ponude na evropsko tržište, a za Železaru je, ističe, svakako olakšavajuća okolnost da njen vlasnik dolazi upravo sa tog tržišta.
„U tom svetlu je moguće i sagledati dosadašnje poslovanje ovog privrednog subjekta čije samostalno poslovanje i nije toliko bitno koliko šira strateška orijentacija većinskog vlasnika i njegov cilj na evropskom tržištu“, zaključuje Gujaničić.
O kompaniji HBIS Group
Hesteel Serbia Iron & Steel d.o.o. Beograd registrovano je 14. juna 2016. godine. Registrovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću i u potpunosti je u vlasništvu kompanije New-Silikroad (Hong Kong) Holding.
Od 21. aprila 2017. godine izvršena je promena imena Društva i upisano je HBIS GROUP Serbia Iron & Steel d.o.o. Beograd, a pod tim imenom posluje i danas.
Osnovna aktivnost kompanije je proizvodnja sirovog čelika, gvožđa i ferolegura. Kompanija posluje u Smederevu gde je locirana fabrika čelika i luke, kao i u Šapcu, gde je locirana fabrika belih limova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
