foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Najava Evropske centralne banke da će u junu doći do smanjenja kamatnih stopa, za zadužene u evrima u Srbiji neće značiti mnogo s ozbirom da su kamatne stope na stambene zajmove trenutno ograničene na nižem nivou, a da gotovinske otplaćujemo uglavnom po fiksnim dinarskim stopama.
Ono što, međutim, zabrinjava ekonomistu Gorana Radosavljevića, prodekana FEFA fakulteta je dinamika rasta keš kredita koji su se za nepunu deceniju uvećali gotovo sedam puta. „Dok god možete da vraćate te kredite – u redu je i ako ste ih uzeli za letovanje, trajna potrošačka dobra, automobil… Ali, kupovina hrane na kredit je zabrinjavajuća – to znači da živite iznad svojih mogućnosti”, upozorava on.
Poruku ECB o smanjenju kamatnih stopa će, kaže Goran Radosavljević, slediti i druge centralne banke u regionu, pa kako kaže – pretpostavlja da će i naša.
“Na žalost, to neće za ljude koji imaju stambene kredite u Srbiji nešto previše značiti – zato što je kamatna stopa na stambene kredite kod nas do kraja godine ograničena na 4,08 odsto, a referentna kamatna stopa na evro je oko tri, 3,6 odsto. Kada se na to doda marža, kamatna stopa dužnika je oko 6,6 odsto, a trenutno je ograničena na 4,08 odsto. Kada se ova mera krajem godine završi, vama će kamatna stopa praktično porasti na iznad šest procenata”, pojašnjava on, prenosi N1.
Radosavljević podseća da, čak i ako do kraja godine kako se očekuje, euribor dođe do 3,2, a sledeće do 2,6 odsto – to će i dalje biti visoke stope u odnosu na pre nekoliko godina kada smo podizali stambene kredite i kada je euribor bio – negativan.
“I 2020. je marža (kao deo formule za izračunavanje kamatne stope na stambeni kredit u Srbiji) bila tri odsto, ali je euribor bio negativan, pa vam je kamatna stopa bila manja od tri procenta”, navodi on.
Smatra da se jeftin novac, kao što je bio od 2015. do 2020/21. godine više – neće vratiti. Ali da će krediti biti jeftiniji u odnosu na sadašnji nivo.
“Cene, nažalost, imaju tu rigidnost kretanja na dole. Kad treba da rastu – svi odmah dižu cene kako bi se zaštitili od gubitaka, kad treba da se spuštaju – svi su obazrivi”, objašnjava sagovornik N1.
Inflacija je, ukazuje, u odnosu na period kad su refeferentne kamatne stope počele da rastu – daleko ispod tog nivoa.
“I moglo bi se reči da je pod kontrolom na neki način. Međutim, centralne banke su obazrive, i banke su obazrive, i države su obazrive i ne žele da se ponovo desi što se desilo. Vidimo da se najavljuje smanjenje referentne kamatne stope, ne očekuje se da euribor nešto spektakularno padne do kraja godine i verovatno će to smanjenje ići veoma sporo. Međutim, za ljude koji su već uzeli kredite – pogotovo keš kredite po fiksnim kamatnim stopama – to u ovom trenutku ne znači previše”, kaže Radosavljević.
On dodaje da podaci pokazuju da se kamatne stope na keš kredite kreću oko 11, 12 odsto na godišnjem nivou.
Ograničena stopa na stambene kredite
Radosvavljević ističe da je ograničenje kamatne stope na stambene kredite bila dobra mera za građane čije su stambenih zajmova preko noći bile gotovo duplirane.
“Ako ste 2020. godine uzeli stambeni kredit po 2,5 odsto, i odjednom vam je euribor skočio na preko četiri odsto, marža ostala na tri odsto,to je kamatna stopa iznad sedam procenata, vaša rata se u suštini duplirala sa 350 evra na 600 ili 700 evra. Ovo ograničenje vam je vratilo tu ratu skoro na nivo pre povećanja i dalo vam je 15 meseci grejs perioda da prodišete”, objašnjava on.
Sagovornik N1 ukazuje da dužnici mogu da očekuju u 30 godina, koliko se otplaćuje stambeni kredit, da “makar tri puta kamata ide gore-dole, jer je to neki ciklus od po 10 godina”.
Paradoks: Stanovi za keš, a život na kredit
Veruje, kaže, da će u bliskoj budućnosti ekonomska teroija pisati o tome da su ljudi ovde kupovali hranu na kredit, kartice i čekove, a stanove plaćali gotovim novcem.
“To je paradoksalna situacija koja pokazuje da postoji velika količina novca koja je u opticaju van legalnih tokova. Zašto bi u zemlji u kojoj je prosečna plata daleko ispod proseka EU, kupovina stanova za keš bila daleko izad proseka EU? Istovremeno smo jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, a cene nekretnina su na nivou nekih evropskih zemalja – nisu ni jeftini da se kupuju za keš, a opet postoji velika količina novca… “, konstatuje Radosavljević.
Ceo tekst pročitajte na portalu N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
