Foto: FoNet/ Velimir ilićOsnovni cilj Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom, koji je usvojen, jeste da ga država ima, a ne da se primeni, rekao je danas Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.
On je na konferenciji „Kakav vazduh Srbija diše“ u Prostoru Miljenko Dereta kazao da je program dobar, ali da je problem što se ne primenjuje. Objasnio je da je potrebno tri miljarde evra da bi se rešilo zagađenje vazduha u Srbiji, što je polovina vrednosti projekta Beogradski metro.
Prema njegovim rečima, metro bi rešio samo jedan odsto zagađenja.
Kako je naglasio, država treba 1. januara 2024. godine da analizira kvalitet vazduha u 2023. godini i da već 2. januara počne da radi na tome, a ne da čeka jesen da tumači izveštaje.
Elizabet Paunović iz Nacionalne ekološke asocijacije rekla je da se treba baviti zdravstvenim aspektom aerozagađenja.
Prema njenim tvrdnjama, svake godine 12.700 ljudi u Srbiji prevremeno umre od zagađenja vazduha.
Ona je upozorila na to da su PM 2,5 najopasnije čestice, koje ulaze u krvotok i štetno utiču na sve organe.
„Stopa smrtnosti na 100.000 stanovnika višestruko je veća u odnosu na razvijene zemlje Evropske unije“, napomenula je Paunović.
Vazduh i koncentracija PM 2,5 čestica
Tvorac aplikacije „xEco“ Dejan Lekić kazao je da je primetan pad koncentracije PM 2,5 čestica od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Takođe, u Boru i Smederevu je došlo do poboljšanja kada je reč o aerozagađenju.
Ipak, problem je, kako je objasnio, što postoje brojna mesta u Srbiji u kojima ne postoji kontinuirani monitoring aerozagađenja.
Ukazao je na to da je i metodologija problematična, jer ukoliko je jedna čestica prekoračena u jednoj mernoj stanici, smatra se da je u toj stanici došlo do prekoračenja, a ukoliko je u jednoj stanici došlo do prekorašenja, računa se da je i u tom gradu došlo do prekoračenja koncentracije štetnih čestica.
Međutim, kako je Lekić naglasio, iako bi očekivano bilo da se, ukoliko više od 50 odsto gradova na jednoj teritoriji ima prekoračenje, proglasi prekoračenja na toj teritoriji, primenjena metodologija ima obrnutu logiku.
Prema postojećoj metodologiji, ukoliko jedan grad nema prekoračenje, smatra se da teritorija na kojoj se nalazi taj grad nema prekoračenje.
Učesnici su saglasni da je potrebno sistemsko rešenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
