Foto: ShutterstockStanovnici samo sedam zemalja na svetu dišu čist vazduh, pokazuje novi izveštaj za 2023. godinu koji je izradila kompanija IQAir.
To su: Mauricijus (koji može da se pohvali najčistijim vazduhom među zemljama), Island, Grenada, Novi Zeland, Australija, Estonija i Finska.
Da bi se vazduh na određenom prostoru definisao kao čist, njegove prosečne godišnje koncentracije sitnih zagađujućih čestica PM 2,5 ne smeju da premašuju okvire koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a koji iznose 5 µg/m3, prenosi Klima101.
Naučnici su analizirali podatke sa preko 30 hiljada mernih stanica za kvalitet vazduha smeštenih u ukupno 134 zemlje, teritorije i regiona.
Najveće zagađenje vazduha, odnosno najveće „probijanje” preporuka SZO od preko petnaest puta, zabeleženo je u Bangladešu gde su prosečne koncentracije čestica PM 2,5 u godini za nama dostigle čak 79,9 µg/m3.
Za Bangladešom slede Pakistan (73,7 µg/m3), Indija (54,4 µg/m3), Tadžikistan (49,0 µg/m3) i Burkina Faso (46,6 µg/m3).
Međutim, priča o poražavajućem stanju vazduha na planeti ne staje na pobrojanim glavnim poprištima.
Kako se navodi, čak 92,5% zemalja, teritorija i regiona – koji su obuhvaćeni analizom – prekoračuje preporučene godišnje vrednosti čestica PM 2,5 od 5 µg/m3.
A među njima je i Srbija.
Dostigavši 20,5 µg/m3, nivoi PM 2,5 čestica kod nas su tokom protekle godine bili četiri puta viši u odnosu na standarde SZO. Tako smo se plasirali na 43. poziciju na listi mesta sa najzagađenijim vazduhom.
Kada se fokus suzi i posmatra se isključivo evropski kontinent, naša zemlja izbija na pročelje kolone. Srbija je četvrta zemlja sa najzagađenijim vazduhom u Evropi odmah iza tri naša suseda: Bosne i Hercegovine (27,5 µg/m3), Severne Makedonije (25,2 µg/m3) i Crne Gore (21,3 µg/m3).
Uprkos proširenju mreže za praćenje stanja vazduha poslednjih šest godina, u mnogim delovima sveta i dalje je primetan manjak instrumenata koji su u nadležnosti vlada, naglašavaju autori izveštaja.
„Hitno su potrebni lokalni, nacionalni i međunarodni napori da se prati kvalitet vazduha na mestima sa nedovoljno resursa… kao i da se smanji naše oslanjanje na sagorevanje kao izvor energije”, kazao je naučnik Ejdan Farou iz organizacije Greenpeace International.
Prema proračunima SZO, zagađenje vazduha svake godine ubije sedam miliona ljudi na globalnom nivou. To je višestruko veća godišnja smrtnost nego od side, malarije i tuberkuloze zajedno.
„U 2023. zagađenje vazduha ostalo je globalna zdravstvena katastrofa”, zaključio je Farou i istakao neophodnost za ublažavanjem nepravdi i sprovođenjem rešenja za ovaj problem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
