Naučna ekspedicija na Antarktiku: Ispituju količinu mikroplastike, proveravaće i izmet pingvina (VIDEO)

Istraživački tim tokom sledećeg meseca pratiće prisustvo mikroplastike u životnoj sredini na 22 lokacije u blizini naučno-istraživačke stanice Karlini. Prikupljaće uzorke morske vode sa 12 lokacija, uzorke sedimenta sa četiri lokacije, tri uzorka vode iz jezera, kao i tri uzorka sa tri različite peščane plaže. Takođe će meriti prisustvo mikroplastike u organizmima – školjkama i limpetama, kao i u izmetu pingvina.

Mikroplastika su sićušni komadi plastike, veličine manje od pet milimetara, koji obično potiču od većih predmeta koji se raspadaju.

Kako navodi IAEA, mikroplastika može doprineti ubrzanju gubitka leda na Antarktiku tako što smanjuje refleksivnost leda, menja hrapavost površine, promoviše mikrobnu aktivnost, deluje kao toplotni izolator i doprinosi mehaničkom slabljenju strukture leda.

Kada se kombinuje sa klimatskim promenama, atmosferskim uslovima i okeanskim uticajima, prisustvo mikroplastike će produbiti razorni uticaj topljenja polarnog leda na Antarktiku. Pored toga, mikroplastika koja ulazi u lanac ishrane antarktičkih organizama negativno utiče na zdravlje antarktičkog života i njihovu otpornost na klimatske promene.

Prvi dokaz mikroplastike na Antarktiku 2009.

Prvi dokaz prisustva mikroplastike pronađen je u obalnom ledu Antarktika 2009. godine kada su istraživači sa Univerziteta Tasmanije uzorkovali morski led na istočnom Antarktiku.

Međutim, još uvek gotovo da nema informacija o tome gde i koliko mikroplastike stiže na Antarktik. Istovremeno, postoji vrlo malo podataka o vrstama mikroplastike koja ulaze u ovo područke, kroz okeanske struje, atmosfersko taloženje i prisustvo ljudi.

„Mikroplastika je globalni problem, ali međunarodnoj zajednici i dalje nedostaju naučni podaci potrebni za donošenje informisanih odluka“, rekao je generalni direktor IAEA Rafael Grosi.

On je istakao da je pomoću metode nuklearne nauke moguće odrediti sa visokim stepenom tačnosti količinu zagađivača koja se nalazi na morskom dnu, kao i odakle je došlo zagađenje.

Grosi je poručio da je „dobrobit Antarktika, prave divljine na zemlji, od vitalnog značaja za sveukupno zdravlje planete“.

Procenjuje se da je do sada sedam milijardi tona plastike bačeno u životnu sredinu, a veliki deo u more.

 

Zabrana zagađenja plastikom?

U rezoluciji iz marta 2022. godine države članice Ujedinjenih nacija obavezale su se da će pokrenuti pregovore o novom globalnom sporazumu o zabrani zagađenja plastikom, sa ciljem da bude zvanično usvojen do 2025.