Globalno zagrevanje i javno zdravlje: Kako će klimatske promene uticati na pojavu novih pandemija

Prof. dr Holi Patrik sa Emori Univerziteta, koja radi u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u Americi, nedavno je u Beogradu pričala o tome da su upravo klimatske promene najveća pretnja po javno zdravlje zbog toga što utiču na celu planetu u isto vreme i da u ovom trenutku postoje milijarde ljudi koji žive na mestima koja su podložna klimatskim promenama.

– To će izazvati preseljenje miliona ljudi koji će morati da se presele gde mogu da nađu hranu i vodu. Klimatske promene izazivaju probleme kao što su ekstremne vremenske prilike, širenje bolesti, ali takođe i pojačavaju druge globalne pretnje zbog načina na koji deluju. Zato ljudi moraju da migriraju, a to prouzrokuje i druge pretnje u društvu – navela je ona za RTS.

Klimatske promene i tigrasti komarci

Procenjuje se da nas u budućnosti očekuju nove pandemije, a na sajtu Svetske zdravstvene organizacije već postoji spisak potencijalnih.

– U ovom trenutku imamo 28 virusa koji su na listi čekanja da daju epidemije i pandemije. Znači toga će biti. Mislim na Dengu koja ulazi u Evropu, Zika virus i tako dalje. Globalnim zagrevanjem mi otvaramo vrata tigrastom komarcu, prenosiocu tih virusa. Njega je blito, recimo, na Pacifiku, Francuskoj, Polineziji… sad ga već ima u 70 zemalja – kaže za Danas infektolog prof. dr Dragan Delić.

Globalno otopljavanje, kako kaže dr Delić, odgovara insektima, zglavkarima, krpeljima, koji prenose skoro 20 odsto infektivnih bolesti.

– A ko vi krčite šume u Amazonskom basenu onda će životinje iz tih šuma da idu prema ljudskim staništima, a u životinjskom svetu smatra se da ima bar jedno 320.000 virusa koje mi ne znamo kao humana populacija. Prema tome to je budućnost. Mi živimo u svetu mikroorganizama i oni se menjaju, s tim što ljudi njima idu na ruku. Omogućavaju njihovo širenje – smatra naš sagovornik i podseća da je dve godine pre pandemije korona virusa govorio javno da će do toga doći.

– Mi smo ušli u pandemiju nespremni i organizaciono i materijalno i prostorno i kadrovski, što je bio veliki problem. Ne mogu na intenzivnoj nezi da dežuraju lekari koji nemaju dodira i iskustva sa tim, poput kožnih lekara, ginekologa…U to vreme počela je da se renovira i Infektivna klinika u Beogradu, ali čak i ovakva klinika je pogrešan koncept. Silne pare su potrošene za renoviranje, što je lepo, ali to nike klinika za 21. vek, nije funkcionalna – ocenjuje dr Delić.

Svojevremeno je dok je bio na čelu ove ustanove napravio koncept nove klinike, infektivne klinike za 21. vek po kome sobe treba da budu sa “negativnim pritiskom” da se infekcija ne bi širila iz sobe.

U Srbiji svega 100 epidemiologa

Kada govori o potencijalnim pandemijama kaže da treba da idemo u susret njima i da se spremimo za njih.

– Suština problema je da treba da rešimo preventivne grane medicine. Pokazalo se da naša epidemiologija nije dovoljno razvijena, imamo svega 99 ili 100 epidemiologa u celoj Srbiji, s time što se većina njih poslednjih godina, da ne kažem decenija, bavila epidemiologijom hroničnih nezaraznih bolesti, što jeste aktuelno (dijabetes, kardiološki…), malo njih se bave infektivnim bolestima. Profesor dr. Zoran Radovanović je jedan od retkih epidemiologa koji se bavi time – ističe dr Delić i dodaje da su preventivne grane medicine bile potcenjene, marginalizovane i da je i danas tako.

– Ne shvata se značaj higijene, socijalne medicine, epidemiologije, da oni spreče neke stvari, da vide šta se dešava “preko brda” i šta nam dolazi u susret. To je suština epidemiologije. Higijene, pa to je lična kolektivna higijena. Mi smo prokuženi sa gotovo svim infektivnim bolestima – navodi on, dodajući da treba ojačati kadar preventivne medicine i da bude više „terenskih epidemiologa“ umesto „kabinetskih“.

– Ako se već nešto desi treba da budu tu i infektolozi. I mi smo bili zapostavljeni. Bilo je malo, sad je primljeno dosta novih kolega infektologa, ali da bi čovek njih stvorio potrebno je jedno 10 do 15 godina. Ima mladih koji se odlučuju za infoktologe. To je po meni budućnost, ali to je ne znanje naše i taj podcenjivački odnos prema infektivnim bolestima – objašnjava infektolog Delić.

On podseća da su prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 2019. godine, kardiovaskularne bolesti bile prvi uzrok smrtnosti na globalnom nivou u svetu, dok su na drugom mestu bile infektivne bolesti. U ukupnoj smrtnosti 2020. godine na globalnom nivou infektivne bolesti participirale su sa 18 odsto.

– Ako se mi mešamo kao stanovništvo, infektivne bolseti iz Kine, Afrike, Južne Amerike će doći samo čovek kad sedne u avion istog dana su u Evropi. Prema tome, moramo očekivati infektivne bolesti poznate ali i nepoznate. Doći će iz životinjskog sveta mutacijama infektivni agensi i preskočiti barijeru – zaključuje dr Dragan Delić.

Šta svako od nas može da učini

Prof. dr Holi Patrik navela je da mi kao pojedinci možemo da učinimo razne stvari koje doprinose klimatskim promenama.

-Možemo da izbegavamo rasipanje hrane, „brzu modu“, kada kupujemo garderobu pa je onda samo bacamo… Ali potrebno je mnogo više od individualne akcije. Vi ne možete da zaustavi klimatske promene niti bilo koju od novih pandemija, moramo da se ujedinimo, sarađujemo. Potrebna je komunikacija, da imamo dobre komu nikatore koji će preneti šta se dešava. Ako ne govorimo o pretnjama, onda i ne možemo da se organizujemo da bismo se nosili s njima. Pandemija, veštačka inteligencija, klimatske promene to su sve složena pitanja koja prosečna osoba ne razume, tako da treba da imamo ljude koji će baučne kompleksne izraze znati da objasne jezikom za javnost – poručila je ona.