Od Formule 1 do fudbala: Kako ekstremne vremenske prilike remete sportska takmičenja?

Oni koji još uvek imaju naviku ili ljubav prema tim sportovima u poslednjih desetak godina primetili su da je snega sve manje, a da se skijaški skokovi održavaju čak i van sezone, zaletišta su od plastike a doskočišta od plastične mreže koja se poliva vodom.

Čini se da su zimski sportovi bili prva žrtva klimatskih promena i da su takmičenja nemoguća bez pomoći veštačkog snega. Menjaju se i mesta gde se održava Svetski kup ili Olimpijske igre, tako da neki čuveni zimski centri više nisu mesta nekada legendarnih događaja.

Naravno, klima je uticala i na ostale sportove, tako da organizatori imaju ozbiljne probleme kako bi zaštitili zdravlje sportista. Recimo, letnje Olimpijske igre 2021. u Tokiju su osim po rigoroznim merama zbog korona virusa, bile karakteristične i po neuobičajeno visokim temperaturama.

Najpoznatiji slučaj bila je maratonska trka, koja je pomerena iz Tokija u mnogo hladniji Saporo, dok su se odbojkaši na pesku žalili da je pesak previše vruć.

Nama je sa tih Igara u sećanju neuspeh Novaka Đokovića, koji je zbog vrućine i iscrpljenosti ostao bez očekivanih medalja, a kasnije i pobede na US openu, na kojem su, kao i na Australijan openu, vrućine često razlog zbog kojih teniseri traže medicinski tajm-aut i žale se na nemoguće uslove za igru.

Gotovo svi sportovi na otvorenom zato su prinuđeni da uvode promene, od fudbala, preko biciklizma, atletike, tenisa, Formule 1…

Da bi zaštitili takmičare i publiku organizatori su prinuđeni da ulažu ogroman novac u infrastrukturu, pa se tako gradi sve više stadiona sa pokretnim krovovima, uvodi klimatizacija, navodnjavanje terena i zaštita od vetra i oluja.

Brojne velike sportske organizacije odavno su svesne da će ovi problemi sa godinama postajati sve veći i pokušavaju da, koliko je to u njihovoj moći, pokrenu akcije da bi se posledice ublažile.

Tako, recimo, FIFA promoviše izgradnju stadiona od materijala koji manje utiču na promene okoline, promoviše recikliranje otpada i povećanje ekološke svesti među navijačima.

Obilne kiše u poslednjih 20-ak godina uticale su na to da su neki čuveni stadioni u Engleskoj doživeli velika oštećenja – „Vembli“ ima problema sa drenažom terena, kao i „Old Traford“, na kojem još i prokišnjava krov, mesta bliže terenu su pod vodom, a na svlačionicama otpada malter.

Za Mundijal 2034. u Saudijskoj Arabiji predviđena je izgradnja 15 stadiona, od kojih će se na većini zameniti plastika i beton kao materijal, pa će tako za “New Murabba Stadium” biti korišćeno bagremovo drvo, dok će “King Fahd Sports City Stadium” imati krov od specijalne tkanine.

Najdalje je u suočavanju sa ovim problemom otišla Svetska automobilistička organizacija (FIA), kako zbog vremenskih uslova u kojima se voze trke Formule 1, tako i zbog povezanosti ovog sporta sa emisijom štetnih gasova.

Klima je primorala FIA da često menja kalendar takmičenja, pa su neke od trka u Evropi morale da se pomeraju zbog kišnih oluja, a karakterističan je primer trke za Veliku nagradu Belgije na legendarnoj stazi „Spa-Frankošamp“ 2021. kada su sudije zaustavile takmičenje posle samo dva kruga.

Zbog visokih temperatura, koje na stazama prelaze i 50 stepeni, a u kokpitu i 60 stepeni, neke trke se voze noću (Singapur, Katar, Las Vegas), ali je tokom VN Katara 2023. više vozača doživelo toplotne udare, dehidraciju i gubitak koncentracije, što je uticalo na bezbednost.

Zbog toga što je bila najlakša meta za kritike udruženja borbe za zaštitu okoline FIA je uvela i pravilo da će se od 2026. godine umesto fosilnih goriva koristiti sintetička, zatim ekipe umesto avionskog prevoza sve više koriste železnicu i brodove, a smanjuju potrošnju energije korišćenjem solarnih panela, uz obaveznu reciklažu.

„Liberty media“, američka kompanija koja je pre nekoliko godina postala vlasnik Formule 1 i FIA čak su postavili cilj da do 2030. F1 postane „karbonski neutralna“.

Iako postoji i Formula E, električna verzija F1, za sada se ne planira prelazak na motore koje pokreće struja. Naime, iako mlađi ljubitelji ovog sporta smatraju promene neophodnim, ipak ne žele da F1 „izgubi dušu“, dok oni stariji smatraju da se previše podleže trendovima i kritikama.