Ako Tramp „pritisne“, treba li Vučić da prihvati migrante iz Amerike?

Sagovornci Danasa ne misle isto treba li Srbija da iz Amerike primi migrante ili ne, ukoliko američki predsednik zaista to traži ili bude tražio.

U vreme pisanja ovog teksta zvaničnici u Beogradu niti potvrđuju niti demantuju pisanje Blumberga da administracija predsednika SAD Donalda Trampa vrši pritisak na Srbiju i druge balkanske zemlje da prime migrante deportovane iz SAD.

Danas nije dobio ni odgovore iz Ministarstva spoljnih poslova vezane za ovu temu.

S obzirom da vlasti dugo treba da se oglasi, a imajući u vidu težnju predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da ima dobre odnose sa Trampom, postavlja se pitanje hoće li i treba li da pristane na ovaj njegov zahtev.

Goran Miletić, viši savetnik izvršnog direktora, Civil Rights Defenders, za Danas kaže da su međunarodni standardi koji se tiču repatrijacije i azila prilično jasni i navodna namera predsednika SAD nije u skladu sa ovim standardima.

– Takođe, mi još uvek nemamo ni potpune informacije o tome ko bi evetualno bili oni koji su deportovani (da li su iz Evrope, eventualno prošli preko Srbije da bi došli do SAD). Takođe, deluje da bi njihova ljudska prava bila prekršena i pre nego što bi postupak deportacije započeo. Sve u svemu, iako ne deluje da su razgovori na ovu temu ozbiljni (balkanske zemlje su ipak prilično daleko od SAD), Srbija treba da odbije ovakve zahteve – navodi Miletić.

Nešto drugačije misli Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda.

On za Danas kaže da većina svetskih lidera traži bliži odnos sa američkim predsednikom, te da ne bi bilo loše razmotriti ovu inicijativu.

Novaković pojašnjava da je reč uglavnom o ljudima iz Južne Amerike i dodaje da zato to ne bi bio izazov kada je reč o integracijama.

– Verovatno bi pomoglo u uspostavljanju bližih veza sa državama porekla ovih ljudi. Plus Srbija ima iskustva sa primanjem migranata. Cela priča, u zavisnosti od brojeva, u suštini ne bi bila loša za interese Srbije – smatra Novaković.

Srbija ima iskustava sa prijemom migranata koji su preko Srbije, bežeći od rata u Siriji, planirali put u zemlje Evrope, kada je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, zarad dobrih odnosa sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, bio vrlo konstruktivan u rešavanju migrantske krize.

Ali Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, ukazuje da ova potencijalna situacija ne može da se poredi sa onom iz 2015-2016. godine kada se Evropa nosila sa prilivom velikog broja izbeglica iz ratom zahvaćene Sirije.

– Tramp ovakvim politikama pokušava da uspostavi još jedan nivo odvraćanja, tako što unosi dodatan rizik u kalkulus potencijalnih migranata u SAD. On takođe pokušava da olakša jednostavno kvantitet procesnih slučajeva koji će se naći pred američkim sudovima, tako što će vršiti deportacije i pre nego što su oni okončani – ukazuje Rašeta za Danas.

On skreće pažnju na to da su za partnere u ovom poduhvatu izabrane uglavnom siromašnije zemlje, koje bi mogle profitirati od dodatnog upliva radne snage, među njima Egipat, Sijera Leone, i većina država Zapadnog Balkana.

– Uglavnom se za ovakve ustupke očekuje neki vid novčane, ali neretko i političke kompenzacije, što je za očekivati kada je u pitanju Tramp. U slučaju Srbije, to bi moglo biti veće razumevanje SAD kada su u pitanju sekundarne sankcije prema Rusiji, bliža ekonomska saradnja i investicije iz SAD i posete Beogradu od strane visoko rangiranih zvaničnika SAD-a – zaključuje Rašeta.

Na ovu temu oglasio se i lider Ekološkog ustanka, Aleksandar Jovanović Ćuta, koji za Danas kaže da to nije realno i da Tramp često “ispaljuje” senzacionalističke izjave. On predlaže Trampu da mi prihvatimo migrante, a on prihvati Vučića.

Iz POKS poručuju da „Srbija nije deponija za tuđe probleme“ i da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da deportuju migrante tamo odakle su došli.

Dok je predsednik stranke Novo lice Srbije Miloš Parandilović pozvao  Ministarstvo spoljnih poslova da hitno obavesti javnost da li je Vlada Srbije u pregovorima ili je dogovorila prijem migranata koji su deportovani iz SAD zbog kršenja zakona.

Podsetimo, prema pisanju Blumberga zahtevi upućeni zemljama u regionu su u toku i deo su šire strategije pronalaženja stranih vlada spremnih da prime migrante koje SAD šalju, uključujući i one koji su prvobitno ušli pod zaštitom iz doba Bajdenove administracije, naveli su sagovornici koji su tražili anonimnost jer su razgovori bili poverljivi.

Regionalne kancelarije Stejt departmenta su dobile zadatak da promoviše ovu ideju, rekao je jedan od izvora. Nije jasno da li su nakon tih razgovora postignuti bilo kakvi dogovori.