Amerika i Rusija su i političke metafore 1Foto: FoNet/ Bozana Pavlica

Srbija se nalazi na prostoru koji je sticajem okolnosti bio objekat u odnosima velikih sila, a duboka podeljenost karakteristična je za srpski mentalitet. Amerika i Rusija nisu samo geografski pojmovi, već metaforički prostori – zaključci su tribine „Građani Srbije između Istoka i Zapada: Poreklo i uzroci dilema“, koju je organizovao Atlantski savet Srbije pod pokroviteljstvom Ambasade SAD danas u Medija centru.

Istoričar Čedomir Antić je istakao da bi bilo nepošteno reći da je ona ikada imala neki autohtoni antizapadni pokret.

– Srbija i srpski narod nalaze se na jednom prostoru koji je sticajem okolnosti, geopolitički smeštan i bio je neka vrsta objekta u odnosima velikih sila. To gde će se srpski narod naći u civilizacijskom smislu određeno je mnogo pre nego što je on stupio na istorijsku scenu. Sukob oko ovog poluostrva, ove oblasti, nastao je još u vreme podele Rimskog carstva i pre podele crkava – podsetio je Antić.

Kada je reč o 20. veku, on je naveo da su Srbi učestvovali u oba svetska rata na ispravnoj strani i dodao da su u jednom ratu uspeli da ujedine Srbe i Jugoslovene po modelu zapada. Antić je rekao da nije moguće naći neki istočnjački ili ruski model u Srbiji 19. veka i da je sve bilo zapadno, uključujući zakon o statusu crkve, koji je Knez Miloš prepisao od Holandije.

– Ipak, Srbima se stalno zamera što su nekakvi istočnjaci. Činjenica jeste da smo živeli mnogo duže u zajedničkoj državi sa Damaskom nego sa Zagrebom, naveo je Antić.

Psihoanalitičarka Ivanka Dunjić Jovanović objasnila je da se sadržaj socijalno-nesvesnog u društvu najčešće kristališe oko kolektivne traume, u vidu značajnih istorijskih događaja koji su doneli masovne gubitke, poraze i poniženja na nivou nacije.

Ona je ukazala da je duboka podeljenost karakteristična za srpski mentalitet, te da se ona ogleda u anegdoti „dva Srbina, tri partije“ ili opomeni sa grba Srbije „samo sloga Srbina spasava“.

– Ona je ispunjena kroz dinastijske, zatim ideološke, a poslednjih decenija i kroz postojanje dve Srbije: jedne, nacionalističke i konzervativne i druge politički korektne i progresivne, između kojih je dijalog nemoguć – navela je Dunjić Jovanović.

Psiholog Dušan Stojnov kazao je da Amerika i Rusija po njegovom shvatanju nisu samo geografski pojmovi, već metaforički prostori.

– Dva marketinška slogana su ovde dominantna. Jedan je da su svi odnekud došli u Ameriku, i da u njoj niko nije stranac. To je možda nekad bilo tačno, ali se retko odnosilo na prvu generaciju emigranata koja je iskusila brojne strane bolne asimilacije. Druga je „američki san“, koji propoveda da svako ima mogućnost da uspe i da se popne do vrha, mada je verovatnoća da će se to desiti u individualnom slučaju veoma mala – obrazložio je Stojnov.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Amerika i Rusija su i političke metafore”

  1. Nacionalisticka i konzervativna a druga progresivna i politicki korektna a treca autosovinisticka i izdajnicka.

  2. „a poslednjih decenija i kroz postojanje dve Srbije: jedne, nacionalističke i konzervativne i druge politički korektne i progresivne, između kojih je dijalog nemoguć – navela je Dunjić Jovanović.“

    Precizniji opis za ovu drugu Srbiju bi bio: autosovinisticka i sa stokholmskim sindromom.

  3. Krstaški ratovi po ideji Katoličke crkve, a za oslobođenje Isusovog groba i Jerusalima od muslimana, vođeni tokom dva veka, bili su glavni uzrok pada u petovekovno ropstvo, a time prekida civilizacijskog napretka balkanskih naroda pravoslavne vere. Kada je papa Urban II 1095. godine pozvao na Četvrti krstaški rat, bogataši su to prihvatili sa radošću, dok su niži slojevi društva, upravo oni za koje su se Jovan i Isus žrtvovali, umirali od gladi i bolesti. Tek 1291. godine, tokom sedmog pohoda na Bliski istok, krstaški ratnici su bili pobeđeni, kada su ih osmanlijski Turci izbacili iz poslednjeg uporišta, grada Akre. Za pravoslavne narode, prolazeći preko njihovih teritorija, krstaši su bili beskrupulozni pljačkaši, siledžije i ubice. Turski pobednici su odlučili da se osvete vatikanskim krstaškim osvajačima. A da bi muslimanski ratnici ostvarili svoj cilj, da osvoje Rim, Beč i druge centre naroda katoličke vere, trebalo je da pregaze nas pravoslavne vere.
    Upadom Azijata islamske vere na Balkan, čiju su silu u formiranju podstakli krstaški ratnici, sprečeno je stvaranje nacionalne države pravoslavnih Slovena, Srba, Bugara i Makedonaca, koji su imali istu veru, isti jezik – staroslovenski, isto pismo svete braće Kirila i Metodija iz Soluna. Ta bi se nacionalna država formirala pre Francuske (17. vek), a imala bi izlaz na šest mora, u kojoj bi Vlasi i Grci bili nacionalne manjine, dok Albanci ne bi uspeli da se nacionalno instaliraju i oforme na Balkanu. Posledice navedenog traju i danas, preciznije, one su večno učinjeno zlo.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.