Objavljujemo u celosti ekspoze Ane Brnabić koji je ona predstavila poslanicima Narodne skupštine uoči izglasavanja nove Vlade.

Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije,

Danas imam cogromnu čast da predstavim predlog Programa Vlade Republike Srbije za naredni mandat, i zamolim za podršku kako bi Srbiju nastavili uspešno da vodimo i u godinama pred nama.

Kada sam predstavljala Program Vlade pre dve godine, u oktobru 2020., u godini kada je Evropu i svet zadesila najveća pandemija jednog virusa od pandemije Španskog gripa 1918. godine, malo ko je mislio da će teška i izazovna vremena tek doći.

Svi u svetu su očekivali da će, nakon uspešne borbe protiv korona virusa, doći vreme ekonomskog oporavka, napretka, stabilnosti i saradnje.

Nažalost, desilo se sve suprotno tome.

Pandemija je ekonomski iscrpela i najjače zemlje na svetu, ali smo iz pandemije mogli da izvučemo važne pouke, a najvažnija je bila ta da svet treba da se okrene multilateralizmu i saradnji, deljenju znanja i resursa, kako bi čovečanstvo u godinama i decenijama pred nama bilo bezbednije.

Sa izumom vakcina, i još jednom pobedom ljudskog znanja, stručnosti i nauke nad bolešću, pandemija je stavljena je pod kontrolu. Srbija je pokazala, kao što smo i obećali tog oktobra 2020., da ume da se nosi sa zdravstvenim izazovima pandemije.

Kao apsolutni prioritet Vlade, tada smo definisali brigu o zdravlju građana i borbu protiv COVID-19. Od tada smo izgradili i otvorili 3 nove bolnice – u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu, sa ukupno 2.047 postelja.

Zahvaljujući ovome, spasili smo na hiljade života i omogućili građanima koji su bolovali od drugih bolesti da se tokom pandemije leče.

Prvi smo u kontinentalnoj Evropi, a drugi u Evropi, nakon Velike Britanije, nabavili vakcine protiv COVID-19 i započeli vakcinaciju decembra 2020. Nabavili smo čak 5 različitih vakcina: Fajzer, Sputnjik, Sinofarm, AstraZeneka i Moderna.

Zahvaljujući elektronskoj upravi, napravili smo jedan od najefikasnijih sistema na svetu za iskazivanje interesovanja za vakcinisanje, izbor vakcine i zakazivanje termina, kako bismo maksimalno olakšali našim građanima.

Srbija je, zahvaljujući tome, bila glavna vest u svim svetskim medijima, u najpozitivnijem svetlu – i to u medijima kao što su CNN, BBC, Reuters i ostalim. Srbija je zemlja u koju su ljudi iz inostranstva pohrlili da se vakcinišu, i zemlja koja je pritekla u pomoć drugim državama u regionu, i partnerima iz EU, Afrike i Azije, kojima smo tokom prethodne dve godine donirali vakcine, testove, ali i hranu.

Paralelno smo nastavili, bez ikakve pauze usled pandemije, jačanje našeg zdravstvenog sistema – kroz ulaganje u infrastrukturu, povećanje plata zdravstvenim radnicima i ubrzanu digitalizaciju zdravstva.

Tokom prethodne dve godine, završili smo renovirani KC Srbije. Započeli smo radove na rekonstrukciji i izgradnji KC Vojvodine (u mandatu ove Vlade završavamo). Nastavili smo da radimo na pripremi tehničke dokumentacije i tendera za rekonstrukciju i izgradnju KC u Kragujevcu (ostaje jedan od prioriteta). Završili smo novi objekat Instituta za kardio-vaskularne bolesti Dedinje 2. Započeli izgradnju nove Univerzitetske dečije klinike, Tiršova 2. Nastavili smo rekonstrukciju i izgradnju ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite po celoj Srbiji – od Prokuplja do Kikinde.

Tokom pandemije smo 3 puta povećali plate zdravstvenim radnicima – u aprilu 2020. (10%), januaru 2021. (5%), i januaru ove godine (8%). U decembru 2020. zdravstveni radnici su dobili i jednokratnu finansijsku stimulaciju od 10.000 dinara.

Obećali smo, takođe, da ćemo se, bez obzira na izazove, dalje boriti za bolji životni standard građana Srbije.

Kroz 3 ekonomska paketa za podršku privredi i građanima, tokom pandemije, investirali smo blizu 9 milijardi evra, kako bismo sačuvali radna mesta, produktivnost i konkurentnost kompanija u Srbiji, a pre svega mikro, malih i srednjih preduzeća.

I u ovoj oblasti smo pokazali snagu i otpornost – prema podacima Svetske banke, Srbija je jedna od samo 10 država na svetu koja je imala smanjenje nezaposlenosti u 2020. Danas je nezaposlenost u Srbiji na istorijski najnižem nivou od 8,9%, prosečne plate su preko 600 evra (641 evro u avgustu ove godine) i očekujemo da budu preko 700 evra do kraja ove godine.

Od kada je započela pandemija, penzionerima smo isplatili 500 evra jednokratne pomoći, a svim punoletnim građanima, kao i mladima do 30 godina starosti, 200 evra, našim ljudima na KiM smo isplatili po 100 evra za one koji imaju posao, i po 200 evra za nezaposlene. Pored toga što se ovaj novac vratio u našu ekonomiju kroz potrošnju, čime smo generisali dodatan rast, ova mera je imala pozitivan psihološki efekat i poslužila da naši ljudi veruju u svoju državu i ekonomiju, i da znaju da ćemo uspeti da se izborimo sa pandemijom.
Nastavili smo sa privlačenjem investicija. U 2021. smo imali rekordni nivo stranih direktnih investicija od 3,7 milijardi evra. Ove godine, prema trenutnim pokazateljima, očekujemo približno isti ili čak i viši nivo investicija.

Od oktobra 2020. godine, imali smo 66 otvaranja fabrika ili postavljanja kamena temeljaca za nove fabrike. Ukupna vrednost samo tih investicija je 2,4 milijarde evra i obezbediće preko 26.000 novih radnih mesta. Među najznačajnijim investicijama su svakako TOYO TIRES, NIDEC, Continental, ZF, BROSE, NCR.

Posebno je, u prethodne dve godine, bio primetan rast investicija koje obezbeđuju veću dodatnu vrednost, istraživačkih i razvojnih centara, sofisticiranih poslova i proizvodnje, što znači kvalitetnije i bolje plaćene poslove.

Ovo, kao i projekti izgradnje kapitalne putne i železničke infrastrukture, omogućilo nam je da, kumulativno, imamo jednu od najboljih stopa ekonomskog rasta u Evropi, odnosno, da budemo drugi u Evropi, nakon Irske, u dve krizne pandemijske godine. Naš BDP je u 2020. godini pao za samo 0,9%, a rast u 2021. godini nam je bio 7,5%.

Tokom mandata prethodne Vlade započeli smo izgradnju većeg broja autoputeva i brzih saobraćajnica. U ovom trenutku imamo 12 projekata u implementaciji u ukupnoj dužini od oko 500 km.

Uveliko se radi Ruma – Šabac – Loznica, i završava se most preko Save na autoputu Kuzmin – Sremska Rača.

Započeli smo radove na Fruškogorskom koridoru, autoputu Niš – Merdare, radove na izgradnji saobraćajnice Požarevac – Veliko Gradište – Golubac.
Završili smo još jednu deonicu autoputa Miloš Veliki, od Preljine do Pakovraća, čime smo napravili obilaznicu oko Čačka.

Na obilaznici oko Beograda završena je deonica od Ostružnice do izlaza iz tunela Straževica.

Kao jedan od najvećih rezultata prethodne Vlade i istorijskih iskoraka, ostaće to da smo otvorili prvu brzu prugu u Srbiji. Danas se vozom od Beograda do Novog Sada putuje nešto više od 30 minuta, brzinom od 200 km/h. Odmah smo nastavili izgradnju brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, koja treba da bude završena u mandatu ove Vlade.

U prethodne dve godine, bez obzira na sve izazove sa kojima smo se suočavali, započeli smo i završili rekonstrukciju i modernizaciju železničkih pravaca Subotica – Horgoš, započeli Niš – Brestovac, a uskoro će početi i Niš – Dimitrovgrad.

U mandatu ove Vlade krećemo i sa radovima na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, čija je priprema u toku.

Zahvaljujući rastu koji smo zabeležili, BDP Srbije je prvi put u istoriji prešao 50 milijardi evra (53,3 milijarde evra u 2021. godini), a ove godine očekujemo da će ići i preko 60 milijardi evra.

Mnogo je ovim rezultatima doprineo naš sektor informacionih i komunikacionih tehnologija koji je postao generator polovine novih radnih mesta u 2021. godini, najjači neto izvozni sektor i jedna od najboljih referenci napredne Srbije.

Naš rad od 2016. godine, i to što smo digitalizaciju definisali kao osnovni prioritet Vlade Srbije 2017., dao je neverovatne rezultate.

Prošle godine zabeležili smo rekordan broj startap kompanija, investicija i akvizicija u naš startap ekosistem.

Izvoz našeg IKT sektora, naših ideja, rešenja, pameti, prošle godine je dostigao blizu 2 milijarde evra, a ove godine očekujemo da će izvoz preći 2,6 milijardi evra.

Prema proceni Eurostata, rast broja zaposlenih u IKT sektoru u Srbiji od 2016. godine je 51,2%, što je jedna od najvećih stopa rasta u Evropi.

U oblasti vladavine prava, u prethodne dve godine smo napravili najveće iskorake u proteklih 20 godina. Na transparentan i inkluzivan način, uz učešće stručnih organizacija i organizacija civilnog društva, predstavnika pravnih fakulteta i struke, i uz stalne konsultacije sa Venecijanskom komisijom, pripremili smo ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, a u januaru ove godine sproveli i referendum na kome su građani potvrdili da žele da se Ustav Republike Srbije promeni na način koji će depolitizovati pravosuđe i obezbediti nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo.

Ovo će ostati jedna od najvažnijih tekovina prethodne Vlade i rezultata SNS i naše koalicije.

Ovo će sprečiti da se u Srbiji ikada više ponovi sramna „reforma“ pravosuđa iz 2009. godine, kada je, bukvalno preko noći, 837 sudija ostalo bez posla, iako im je Ustav garantovao stalnost funkcije. Ovakva reforma građane Srbije je koštala preko 44 miliona evra samo za nadoknadu štete, a od nje se pravosuđe u Srbiji ni u narednih 10 godina nije u potpunosti oporavilo.
Depolitizacija sudstva će obezbediti da su u Srbiji svi pred sudovima jednaki i da nema zaštićenih. Omogućiće, uz niz drugih mera koje sprovodimo, efikasnije sudstvo, i olakšaće građanima da ostvare svoja prava pred sudovima brže i lakše.

Pored izmena Ustava koje su, uz zdravstvo i borbu za bolji životni standard građana Srbije, obeležile mandat prethodne Vlade, urađene su još mnoge stvari u oblasti vladavine prava, kao što je implementacija preporuka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO); implementacija preporuka Kancelarije OEBS za izgradnju demokratskih institucija i ljudska prava (ODHIR), otvaranje nove Palate pravde u Kragujevcu, usvajanje čitavog niza strategija važnih za unapređenje tzv. „osnovnih prava“ građana Srbije.

Još mnogo posla je pred nama kada je reč o reformama – i u oblasti pravosuđa, a svakako i u jačanju slobode medija, unapređenju medijske scene i usvajanju medijskih zakona, što će biti prioriteti buduće Vlade i zbog čega ovo imamo kao posebno ministarstvo.

Obećali smo, beskompromisnu i bespoštednu borbu protiv mafije. U velikoj akciji MUP, BIA, i u koordinisanoj akciji sa tužilaštvom za organizovani kriminal, 4. februara 2021. godine, uhapšeni su Veljko Belivuk, njegov najbliži saradnik Marko Miljković, i još 14 članova njegove kriminalne grupe. Organizovana kriminalna grupa Belivuk-Miljković procesiurana je pred Tužilaštvom za organizovani kriminal u Beogradu, zbog izvršenih krivičnih dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela, teško ubistvo, otmica, nedozvoljena proizvodnja i promet opojnih droga, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i silovanje. I ovo je jedan od najvažnijih rezultata Vlade u prethodnom mandatu.

Građani Srbije su danas bezbedniji zahvaljujući radu naše policije, bezbednosnih službi, i beskompromisnoj borbi protiv organizovanog kriminala. Danas nema mafijaških ubistava i obračuna na našim ulicama – tokom 2021. i 2022. godine nije bilo ni jednog mafijaškog ubistva. Ipak, posao nije završen i na ovome ćemo nastaviti da radimo kako bi Srbija bila jedna od najsigurnijih država na evropskom tlu.

Mnogo drugih stvari smo pokrenuli i uradili u prethodne dve godine – i u oblasti zaštite životne sredine (kroz čišćenje divljih deponija, izgradnju kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pošumljavanje, odsumporavanje na našim termoelektranama, itd), populacione politike (nikada veća davanja za novorođenu decu, finansijska podrška majkama i porodicama sa decom), kulture (predstavljeno Idejno rešenje nove Koncertne dvorane u Beogradu, kompletna rekonstrukcija i uređenje arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, ogromna ulaganja u našu TV i filmsku produkciju, uvođenje programa Nacionalna prestonica kulture, podrška Novom Sadu koji je postao najuspešnija Evropska prestonica kulture, itd), inovacija (nikada veće finansiranje kroz Fond za inovacionu delatnost i Fond za nauku), poljoprivrede (nikada veći budžet za subvencije poljoprivrednim proizvođačima, ulaganje u sisteme za navodnjavanje, automatsku protivgradnu zaštitu, podršku organskoj proizvodnji, itd), vojnog osnaživanja zemlje, brige o selu i ravnomernog regionalnog razvoja (kroz podršku zadrugama i dodelu seoskih kuća sa okućnicama mladim bračnim parovima), takođe i u oblasti sporta, kao i u ostalim vitalnim aspektima života i rada u Srbiji.

Rad u svim tim oblastima mora da se nastavi kako bi Srbija nastavila da jača, pobeđuje, i da bi kvalitet života u Srbiji nastavio da se poboljšava, uprkos svim problemima, izazovima i nedaćama sa kojima se naša zemlja suočava.

Svakako će se, međutim, naredna Vlada suočiti sa izazovima mnogo većim i mnogo zahtevnijim nego bilo šta što smo mogli da zamislimo pre 2 godine.

Kao što sam naglasila na početku, svako na svetu je mislio da nakon pandemije korona virusa dolaze bolji dani – dani stabilnosti, mira i prosperiteta. Umesto toga, desilo se nešto što je bilo teško zamislivo nakon Drugog svetskog rata – rat na evropskom kontinentu.

Od 24. februara ove godine, kada je započeo rat u Ukrajini, sve u svetu, a posebno na evropskom tlu, se promenilo. Gotovo jedina spoljnopolitička tema je Ukrajina i odnos prema Ruskoj Federaciji. Dve isključive ekonomske teme postale su: energetika i inflacija.

Svet polako, od tog 24. februara klizi u Treći svetski rat, sa sve češćim i sve ozbiljnijim zveckanjem nuklearnim naoružanjem i sve manjim šansama za mir koji bi se sklopio u kratkom roku.

U političkom smislu, sve više deluje da su emocije nadvladale razum, a da će najveća jagma u budućnosti biti jagma za energentima i hranom.

U takvom svetu Srbija treba da se pozicionira, zadrži svoju stabilnost i nastavi svoj rast i razvoj i, to je, najjednostavnije rečeno, osnovni zadatak buduće Vlade.

Koliko će to biti teško i koliko ćemo naporno svi zajedno morati da radimo, u timu sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, i uz razumevanje i podršku Narodne skupštine Republike Srbije, a na korist svih naših građana i celog našeg naroda, možda najbolje govore i reči jednog od najprominentnijih evropskih lidera, predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji je krajem avgusta ove godine rekao da „trenutak u kojem živimo izgleda kao da je sazdan od niza kriza, od kojih je svaka ozbiljnija od prethodne“, i upozorio da dolazi kraj „obilja i bezbrižnosti“.

Nikoga, zato, neće čuditi što će nam apsolutni prioritet u mandatu ove Vlade biti energetika, odnosno, kako je to jednom prilikom naglasio i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić – nova energetska politika Srbije.

Na isti način na koji smo se fokusirali na zdravstvo u mandatu prethodne Vlade, suočeni sa opasnošću koju pandemija korona virusa predstavlja za naše ljude i našu zemlju, tako ćemo sada morati da se bavimo energetikom.

Moraćemo u ovo da unesemo svo svoje znanje i energiju, da budemo hrabri, pokušavamo nove stvari, menjamo ustaljen način razmišljanja i usvajamo inovacije, da se oslonimo na sopstvene kapacitete, i pokažemo da i sada, u ovoj oblasti, možemo da ponovimo ono što smo uradili u zdravstvu.

U energetici, nakon decenija stagnacija, već smo krenuli da menjamo stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete. Završavamo izgradnju bloka B3 termoelektrane Kostolac B, što znači dodatnih 350 MW za naš energetski sistem. Završavamo izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj. Nastavljamo sa izgradnjom hidroelektrane Buk-Bijela u BiH, zajedno sa Elektroprivredom Republike Srpske, što će za naš elektroenergetski sistem značiti dodatni kapacitet do 115 MW.

Moraćemo da krenemo u izgradnju revirzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, kako bismo obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti.

Moraćemo da radimo i na izgradnji naftovoda, kako bismo i tu diversifikovali izvor i rute snabdevanja. Za veću energetsku održivost, sigurnost i nezavisnost Republike Srbije, mi ne smemo da se oslanjamo na samo jedan izvor ili jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nepouzdane i nesigurne, i da koriste pitanja energetike za politički obračun i nametanje političke agende. S tim u vezi, Republika Srbija će u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj i ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće Vlade.

Sve u svemu, u novu energetsku politiku Republike Srbije uložićemo oko 12 milijardi evra u narednim godinama u okviru razvojnog plana „Srbija 2025“.

Nova energetska politika Srbije podrazumeva i nastavak zelene tranzicije i ulaganje u zelenu agendu i zaštitu životne sredine.

Uz veće kapacitete zelene energije, moramo da nastavimo da ulažemo u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sanitarne deponije, smanjenje i ponovo korišćenje otpada.

Treba da imamo u vidu da će klimatske promene biti sve drastičnije i da će njihove posledice biti sve veće i mi za to moramo da se pripremimo. Ovo je posebno osetljivo pitanje za našu poljoprivredu, ali i pitanje koje će uticati na formiranje nove energetske politike Srbije.

Pitanje je kako da, u ovako teškim okolnostima, nastavimo kapitalne investicije u putnu i železničku infrastrukturu, uvećamo investicije u energetsku infrastrukturu, i zadržimo trend kontinuiranog rasta plata i penzija, a da sve to uradimo na fiskalno odgovoran način, držeći javni dug ispod 60% našeg BDP-a i postepeno smanjujući budžetski deficit.

Jedini odgovor na to je – dodatnim povećanjem naše konkurentnosti i produktivnosti naše privrede. I u jednoj i u drugoj oblasti imamo prostora za dodatni rast.

Taj rast, pre svega, treba da bude rezultat dodatnog unapređenja našeg obrazovnog sistema, većeg ulaganja u nauku i inovacije, i upotrebe savremenih tehnologija, kao što je veštačka inteligencija (VI). Zato nam je toliko važna implementacija jednog od najambicioznijih projekata u mandatu buduće Vlade – BIO4 kampusa. Sa digitalizacijom smo uradili mnogo, ali mi sada moramo da idemo dalje, a dalje znači biotehnologija.

U mandatu ove Vlade moramo dodatno da ojačamo dualno obrazovanje. Uvođenje modela dualnog obrazovanja, po ugledu na Nemačku, Švajcarsku i Austriju je, bez sumnje, jedna od najznačajnijih reformi u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija. Učenici koji se školuju po dualnom modelu se u većem procentu zapošljavaju, sa višim početnim platama i kraće čekaju na zaposlenje nego učenici po klasičnom modelu. Takođe, znatno je više preduzetnika među svršenim učenicima po dualnom modelu.

Kada pogledamo generaciju učenika koji su srednje stručno obrazovanje završili 2020. godine, među učenicima koji su školu pohađali po dualnom modelu, čak 69% je već zaposleno, dok je od onih koji su školu završili po klasičnom modelu 42% zaposleno. Prosečna plata srednjoškolaca po dualnom modelu je 80,441 dinara, a po klasičnom 65,361 dinara.

Moramo da povećamo obuhvat dualnog modela obrazovanja i na fakultetima i da animiramo više kompanija da se uključe u dualni model obrazovanja, ali i da objasnimo i učenicima i njihovim roditeljima kakve su prednosti dualnog modela.

Moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu.

To smo postigli kada smo 2017. godine uveli programiranje kao obavezan predmet u osnovne škole. Već 2018., dramatično smo povećali broj IT odeljenja u srednjim školama, zatim smo uveli predmet Digitalni svet od 1. razreda OŠ, a od 2021. godine i osnove razumevanja veštačke inteligencije u osnovnim i srednjim školama. Danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi.

Osnovali smo Institut za veštačku inteligenciju i uveli multidisciplinarne magistarske studije, koje našim studentima omogućavaju da steknu mnogo bolje znanje i veštine u inovativnoj privredi.

Nastavljamo da ulažemo i u kvalitet povezivanja škola na internet i opremanje kompjuterima, a početni ciklus povezivanja i opremanja, započet 2017. godine, završavamo upravo ove školske godine.

Moramo više da uložimo u nauku, jer ulaganje u nauku znači inovacije i bolju konkurentnost. Mi smo 2019. osnovali Fond za nauku, počeli da zapošljavamo mlade naučnike i doktorante, i danas vidimo rezultate toga.

Međutim, očigledno je da moramo da nađemo način da stimulišemo privredu da uradi više u tom smislu, da se menja i ulaže u nauku, istraživanje i razvoj. To će povećati i konkurentnost i produktivnost naše privrede.

Imajući u vidu da je naša stopa nezaposlenosti 8,9%, jedina dva načina da se generiše dodatan rast je – zapošljavanje stranaca ili rast produktivnosti korišćenjem inovacija i tehnologije.
Za ovo je nauka, i veza između nauke i privrede, ključna. Zato će uloga nauke, inovacija i tehnološkog razvoja za našu zemlju, naše građane i našu privredu u mandatu ove Vlade značiti više nego ikada pre.

Tokom sledeće godine završićemo izgradnju BioSens instituta, kao evropskog centra izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi, završićemo i Centar izvrsnosti u Kragujevcu i započeti realizaciju treće faze Državnog data centra u Kragujevcu za njegovo proširenje i prerastanje u Inovacioni distrikt.

Počećemo da gradimo Industrijsko-tehnološki park u Kruševcu, dodatnu zgradu ETF-a u Beogradu, i da proširujemo postojeće naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Čačku i Nišu.

Počinjemo rekonstrukciju i izgradnju objekata „Ložionice“ u Beogradu, u sklopu projekta uspostavljanja kreativnog multifunkcionalnog centra.

Kada smo otvorili Centar za sekvenciranje genoma na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i završili Idejni projekat, napravili smo prve konkretne korake ka osnivanju i izgradnji BIO4 kampusa. Ovo ostaje jedan od naših najvažnijih zadataka za dalji rast i razvoj.

Ovo će nam, takođe, pomoći da dodatno unapredimo naše zdravstvo u mandatu nove Vlade. Uz infrastrukturu u zdravstvu i povećanje plata medicinskim radnicima, nastavićemo sa kompletnom digitalizacijom zdravstva, kako bi naš zdravstveni sistem napravili efikasnijim, više fokusiranim na korisnike, a medicinske radnike oslobodili nepotrebne administracije.

Vlada mora da nastavi da radi na implementaciji programa „Srbija 2025“.

Naš plan je da u narednih godinu dana završimo 5 autoputeva i brzih saobraćajnica, uključujući: deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin – Novi Beograd na autoputu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj Potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo – Lajkovac i autoput od Rume do Šapca.

Sve navedeno je način da dođemo do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra.

Da bismo ovo ostvarili, preduslov je da učinimo sve da sačuvamo mir i stabilnost na ovim prostorima.

Zato ćemo, bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja, nastaviti da radimo na evropskim integracijama Srbije.

Srbija će nastaviti svoj evropski put, jer Srbija pripada porodici evropskih naroda i zemalja. Preko 65% stranih investicija u Srbiji su investicije iz zemalja članica EU. Preko 70% našeg izvoza se plasira u EU. Uz podršku EU gradimo mnoge infrastrukturne projekte i realizujemo javna ulaganja u škole, bolnice, gerontološke centre i slično.

Čitav naš region može biti dugoročno stabilan, bolje povezan i prosperitetan, samo kao deo šire evropske porodice. Evropskoj uniji se može svakako mnogo zameriti, ali ona je najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i, strateški, naša krajnja destinacija jeste u Uniji.

Mi smo tokom mandata prethodne Vlade, prihvatili novu metodologiju za pregovore sa EU. U prethodne dve godine, EU je potvrdila da je Srbija otvorila Klaster 1 (Osnove), a 2021. otvorili smo i Klaster 4 (Zelena agenda i održivo povezivanje). Srbija je spremna za otvaranje Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i u svoja poslednja dva Izveštaja o napretku, Evropska komisija je pozvala države članice da se ovaj Klaster otvori.

Koliko će uspešni biti naši pregovori sa EU u narednom periodu svakako zavisi od čitavog niza faktora, ali, da budemo sasvim iskreni, nažalost, deluje da najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi.

Dugo smo slušali o tome da je za naše integracije najvažnije da ostvarimo značajan napredak u oblasti vladavine prava. Danas potpuno jasno razumemo poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja: (1) da li ćemo se već sada usaglasiti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Rusiji; (2) koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom – što je po sebi prilično cinično jer Priština ni danas, skoro 10 godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, čiju implementaciju garantuje EU, nije implementirala samu srž tog sporazuma – Zajednicu srpskih opština.

U svakom slučaju, u interesu naše zemlje i našeg naroda je da mi sa reformama na evropskom putu nastavimo, na prvom mestu zato što su te reforme dobre za nas, zato što snaže našu ekonomiju i privredu, zato što našu javnu upravu čine efikasnijom i transparentnijom, i zato što je vladavina prava važna za nas. Mi gradimo evropsku Srbiju, a samo članstvo svakako ne zavisi samo od nas.

Srbija će, takođe, nastaviti da ulaže u svoja prijateljstva i partnerstva i sa ostalim državama.

Zato nam je bilo toliko važno što smo u mandatu prethodne Vlade, u oktobru prošle godine, organizovali Komemorativni sastanak povodom 60-godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, na kojem je učestvovalo 120 delegacija.

Međunarodni ugled Srbije najbolje se ogleda u broju poseta stranih zvaničnika našoj zemlji tokom prethodne dve godine, broju razgovora koje je imao predsednik Aleksandar Vučić, broju bilateralnih susreta i učešću na multilateralnim forumima u svetu.

Među najznačajnije bilateralne posete Srbiji od oktobra 2020. godine spadaju oproštajna poseta kancelarke Angele Merkel i poseta kancelara Olafa Šolca, kao i odlična poseta predsednice EK, Ursule fon der Lajen.

Zadržali smo intenzivnu dinamiku kontakata sa Francuskom – predsednik Vučić se u prethodne dve godine redovno sastajao sa predsednikom Makronom, a ja sam imala priliku da se sastanem sa predsednikom Vlade Francuske tokom posete Parizu u februaru ove godine.

Od ogromne važnosti nam je bila poseta predsednika Arapske Republike Egipat, Abdela Fataha al Sisija, kao važan signal za dalje jačanje i saradnju između Srbije i Egipta.

Ostaće upamćeno da je poseta premijera Španije, Pedra Sančeza, u julu ove godine, bila prva u istoriji poseta predsednika Vlade Kraljevine Španije Republici Srbiji.

Imali smo čast da ugostimo i predsednika Turske, Redžepa Tajipa Erdogana, a predsednik Vučić je u prethodne dve godine imao 3 sastanka sa predsednikom Ruske Federacije, Vladimirom Putinom.

Izuzetno značajna za dalji razvoj našeg čeličnog prijateljstva sa NR Kinom bila je poseta njihovog ministra spoljnih poslova, Vang Jia, kao i učešće predsednika Vučića na svečanom otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu i susret sa predsednikom NR Kine Si Đinpingom.

Nastavili smo da gradimo najbolje moguće odnose sa partnerima iz SAD, čiju otvorenu podršku inicijativi Otvoreni Balkan izuzetno cenimo, i sa kojima gradimo sve uspešniju privrednu saradnju.

Sa prijateljima iz UAE smo potpisali Ugovor o saradnji dve Vlade. Bila nam je izuzetno značajna poseta predsednika UAE, Šeika Muhameda bin Zajeda, u oktobru ove godine, kao veliki znak prijateljstva u teškim vremenima.

Nastavili smo da razvijamo odnose i sa drugim partnerima, poput Japana, sa čijim premijerom Fumiom Kišidom sam imala prilike da se susretnem pre nešto manje od mesec dana.

Ugostili smo saveznog kancelara Austrije; kneza Alberta II od Monaka; predsednika Slovenije; predsednicu Mađarske; predsednika Vlade Mađarske, Viktora Orbana i održali 6. zajedničku sednicu Vlada Srbije i Mađarske, u septembru 2021. godine u Budimpešti.

Tu su i posete predsednika Vlade Crne Gore, Grčke, Češke, ministara spoljnih poslova Italije, Turske, Vatikana/Svete Stolice; Danske; Kipra; Letonije i mnoge druge.

Vlada Srbije ima obavezu da, u stalnim konsultacijama i najbližoj mogućoj saradnji sa predsednikom Vučićem, u ovim izazovnim vremenima čuva i brani našu nezavisnost i samostalnost, vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese.
Mi želimo da postanemo članica EU i na tome ćemo raditi, ali istovremeno, mi tražimo da svi pokažu poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu kao međunarodno priznate države, na isti način kako se danas, potpuno ispravno, brani teritorijalni integritet drugih međunarodno priznatih država.

Mi tražimo da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno, kao i Povelja UN, i da se dosledno poštuju i primenjuju SVE rezolucije Saveta bezbednosti UN.

Ostajemo zemlja koja po ovim pitanjima ima prinipijelan i nepokolebljiv stav.

Po leđima Srbije je, prvi put posle Drugog svetskog rata, na evropskom kontinentu, izvršena agresija na jednu suverenu državu, osnivača UN. Na samom kraju 20. veka, 1999. godine, bombardovana je, bez odluke SB UN, zemlja koja nije kročila na teritoriju druge države. Počinjena je brutalna agresija, kojom je uveden princip prava jačeg na uštrb međunarodnog prava. Zatim je, u prvoj deceniji ovog veka, 2008. godine, jednostranim proglašenjem nezavisnosti od strane Prištine i priznanjem te nezavisnosti od strane nekih država, brutalno prekršena Rezolucija 1244 SB UN. Ove stvari su otvorile Pandorinu kutiju i stvorile presedane koji su doveli svet u stanje u kom on danas jeste.

Zato svi koji danas Srbiji spočitavaju kako treba da se ponaša, šta da misli i u šta da veruje, treba prvo da se zapitaju:

,,Da li smo mi, koji smo učestvovali u bombardovanju SRJ 1999. godine, imali pravo da napadnemo jednu međunarodno priznatu državu, bez konsultacija i odluke SB UN?’’

,,Da li mi, u slučaju Srbije, poštujemo osnovni princip međunarodnog javnog prava, a to je nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih dražava?’’

I konačno: ,,Da li smo mi, u slučaju Srbije, poštovali relevantnu Rezoluciju SB UN, ili smo je jednostavno ignorisali?’’

U odgovorima na ova pitanja će se možda naći i razumevanje za trenutnu poziciju Srbije, koja samo traži da se principi međunarodnog prava ne tumače kako kome odgovara, i u zavisnosti od vremena, okolnosti i prilika, već apsolutno i neselektivno.

I svi ministri u Vladi Republike Srbije moraju to da poštuju, i da na svakom koraku i u svakoj situaciji brane takav stav naše zemlje.

Naše crvene linije su sasvim jasne. Svetinja su nam:
 interes Republike Srbije,
 puna samostalnost Srbije u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike, u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima i principima međunarodnog prava, i
 očuvanje vitalnih interesa i bezbednost našeg naroda na KiM.

Uložićemo maksimalne napore da sačuvamo mir, i daćemo sve od sebe da nastavimo da gradimo bolje povezan, ekonomski otvoren, stabilan i prosperitetan region. Nastavićemo da radimo na inicijativi „Otvoreni Balkan“ i nadamo se da će nam se uskoro pridružiti i Crna Gora i BiH. Incijativa je otvorena i za Prištinu, jer će obezbediti dijalog o najvažnijim temama za kvalitet života svih ljudi na ovim prostorima, a samim tim i bezbednost Srba na KiM.

Ostajemo posvećeni dijalogu sa Prištinom, ali pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, Prvi sporazum o normalizaciji, Briselski sporazum, mora biti u potpunosti implementiran.

Očekujemo od EU i Prištine da bez daljeg odlaganja, jer prošlo je skoro već 10 godina od potpisivanja ovog sporazuma, obezbede osnivanje Zajednice srpskih opština sa svim ovlašćenjima iz Briselskog sporazuma.

Nastavićemo svim snagama da podržavamo naš narod na KiM i ulažemo u njih. Nastavićemo da čuvamo jedinstvo srpskog naroda na KiM i da pružamo svu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) i ulažemo u rekonstrukciju, obnavljanje i očuvanje našeg verskog i kulturnog nasleđa na KiM.

Nastavićemo borbu za naš teritorijalni integritet. U poslednje dve godine, još 8 zemalja nam je uručilo zvaničnu notu o povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti od strane Prištine.

Vlada Republike Srbije će nastaviti da pomaže i podržava naš narod u zemljama regiona. Podrška će pre svega biti usmerena na očuvanje našeg jezika i pisma, što je od suštinskog značaja za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, ali i na podizanje životnog standarda našeg naroda. Negovaćemo specijalne i posebne veze sa Republikom Srpskom, poštujući Dejtonski sporazum čiji smo garant, i insistirajući na sve boljim odnosima sa BiH, a što pokazujemo i izgradnjom autoputa između Beograda i Sarajeva.

Još više ćemo raditi na vraćanju naših ljudi iz inostranstva. Tokom mandata prethodne Vlade, osnovali smo organizaciju „Tačka povratka“, koja je svakodnevno u kontaktu sa stotinama naših ljudi iz dijaspore koji razmišljaju o povratku, započinjanju biznisa, ili ulaganju u svoju zemlju. Mnogi od njih su se prethodnih godina već vratili u Srbiju, pa smo tako na kraju 2021. zabeležili povratak od 29.000 naših ljudi u zemlju u odnosu na 2020. godinu.

Sve su ovo stvari koje su važne za naš dalji napredak. U ovako teškim vremenima, ne postoji stvar koja nije važna i ne postoji dan koji imamo pravo da izgubimo uzalud.

Zbog toga očekujem od ministara da daju sve od sebe, da se u potpunosti posvete svom poslu koji treba da shvate kao najveću dužnost prema svojoj zemlji i svom narodu. Očekujem da pokažu, u svakom trenutku, svakog dana, dužno poštovanje prema svim građanima Republike Srbije, u čijem interesu, i za čiji interes isključivo treba da radimo.

Poštovani narodni poslanici, tim koji ovo treba da iznese je:
1. Prvi potpredsednik Vlade, zadužen za spoljnu politiku i bezbednost, ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić
2. Potpredsednik Vlade, ministar finansija, Siniša Mali
3. Potpredsednik Vlade, ministar odbrane, Miloš Vučević
4. Potpredsednik Vlade, ministar kulture, Maja Gojković
5. Ministar unutrašnje i spoljne trgovine, Tomislav Momirović
6. Ministar privrede, Rade Basta
7. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jelena Tanasković
8. Ministar za zaštitu životne sredine, Irena Vujović
9. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić
10. Ministar rudarstva i energetike, Dubravka Đedović
11. Ministar pravde, Maja Popović
12. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Aleksandar Martinović
13. Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov
14. Ministar unutrašnjih poslova, Bratislav Gašić
15. Ministar za evropske integracije, Tanja Miščević
16. Ministar prosvete, Branko Ružić
17. Ministar za nauku, inovacije i tehnološki razvoj, Jelena Begović
18. Ministar zdravlja, Danica Grujičić
19. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković
20. Ministar za brigu o porodici i demografiju, Darija Kisić
21. Ministar za turizam i omladinu, Husein Memić
22. Ministar sporta, Zoran Gajić
23. Ministar za brigu o selu, Milan Krkobabić
24. Ministar za telekomunikacije i informisanje, Mihailo Jovanović
25. Ministar za javna ulaganja, Marko Blagojević
26. Ministar bez portfelja, Novica Tončev
27. Ministar bez portfelja, Đorđe Miličević
28. Ministar bez portfelja, Edin Đerlek

Poštovani kandidati za ministre, uvek, u svakom trenutku, imajte na umu da nema veće časti od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima.

Konačno, želim da naglasim i da je ova, 2022. godina, godina u kojoj podvlačimo crtu nakon 10 godina promena u Srbiji.

Pre 10 godina, Srbija je bila ekonomski uništena i poražena. Poljoprivreda je bila zapuštena, industrija rasprodata u bescenje. Infrastrukturni razvoj nije postojao. Nezaposlenost je bila preko 25%, a nezaposlenost mladih preko 51%.

U to vreme, naša zemlja se, po svim kriterijumima, nalazila na začelju Zapadnog Balkana. Javni dug je rastao, a BDP padao. Napredni sektori poput razvoja informacionih tehnologija nisu ni postojali, a čak i kada smo mi rekli da je upravo to naša razvojna šansa, oni koji su ranije vodili Srbiju su se na to smejali.

Građani Srbije su te 2012. godine tražili promene i izlaz iz krize. Građani su tražili političku i ekonomsku stabilnost. Građani su tražili od svojih izabranih predstavnika principijelne stavove i nacionalno odgovornu politiku, tražili su da se zaštite nacionalni interesi i stabilizuje ekonomija. Tražili su da se Srbija spasi od propadanja.

SNS i koalicija okupljena oko naše stranke, preuzela je, u tako teškim okolnostima, odgovornost za Srbiju. Svojim radom, zajedno sa građanima, u prethodnih 10 godina, doneli smo političku stabilnost.

Od tada do danas, predsednik Republike, Aleksandar Vučić, SNS i naša koalicija, dobijaju od građana snažan demokratski legitimitet i podršku za sprovođenje politike mira, stabilnosti, dijaloga i napretka.

Posvećenošću, odlučnošću i vrednim radom, Srbija je krenula napred.

Od zemlje kraha, na korak od bankrota, došli smo do društva mogućnosti.

Sproveli smo reforme koje su stabilizovale javne finansije, privukle investicije i otvorile radna mesta.

U poslednjih 10 godina, izgradili smo i rekonstruisali 135 zdravstvenih ustanova. KC Niš, koji smo otvorili 2017. godine, prvi je ikada kompletno završen klinički centar u istoriji Srbije.

Izgradili smo oko 350 km autoputeva – završili izgradnju Koridora 10, izgradili autoput do Pakovraća, započeli izgradnju Moravskog koridora.

Rekonstruisali smo i izgradili 856 km pruga – uključujući i prvu brzu prugu u Srbiji, Beograd – Novi Sad.

Otvorili 4 naučno-tehnološka parka – u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu.

Osnovali 3 nova naučna instituta – i to su prvi novoosnovani naučni instituti nakon vremena SFRJ.

Nakon 10 godina od zatvaranja, ponovo smo otvorili Muzej savremene umetnosti u Beogradu, a nakon 15 godina Narodni muzej.

Uveli smo programiranje u škole, povezali sve škole na internet; osnovali Fond za nauku; više od 100 puta (104 puta da budemo precizni) uvećali budžet za filmsku produkciju u Srbiji.

Promenili Ustav Srbije kako bi obezbedili depolitizaciju sudstva, kako nam se nikada više ne bi ponovila 2009. godina.

Uveli elektronsku upravu; izgradili Državni data centar, i mnogo toga još.

Ipak, politička i ekonomska stabilnost su najveća tekovina našeg višegodišnjeg rada. Politička stabilnost nam je omogućila da se borimo za nacionalne interese našeg naroda. Da nismo dostigli ovaj nivo političke i ekonomske stabilnosti ne bi bilo ni plana „Srbija 2025“, ne bismo mogli da obnavljamo našu vojsku, da donosimo suverene odluke o budućnosti našeg naroda, da štitimo naše kulturno i istorijsko nasleđe, da donosimo planove kojima pospešujemo rađanje i brigu o porodici. Ne bismo imali uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. Ne bismo mogli da se uključimo u borbu za očuvanje životne sredine, a svakako ne bismo mogli ni na adekvatan način da se upustimo u borbu za spašavanje života naših građana u uslovima globalne pandemije izazvane virusom COVID-19.

Bez političke stabilnosti bili bismo još jedna država u problemima, država u kojoj ne odlučuju građani te države, već strane sile, shodno svojim interesima.

Pre 10 godina, prosečna zarada u Republici Srbiji bila je 330 evra. Do kraja ove godine, prosečna zarada prećiće 700 evra. U 10 godina, više smo nego duplirali prosečne plate u našoj zemlji.

Pre 10 godina, u Srbiji je bilo 1,86 miliona zaposlenih. Danas u Srbiji imamo 2,3 miliona zaposelnih, što znači da smo u samo 10 godina otvorili oko 440.000 novih radnih mesta.

Nezaposlenost pre 10 godina je bila 25,9%. Danas je 8,9%.

Minimalna zarada je pre 10 godina iznosila 19.447 dinara, uz rekordnu nezaposlenost od 25,9%. Od 1. januara 2023., minilana zarada će iznositi 40.020 dinara.

Prosečna penzija u Republici Srbiji će, od 1. januara 2023., sa planiranim povećanjima od 1. novembra ove godine i 1. januara sledeće godine (kumulativno 20,8%) biti oko 320 evra. Prosečna penzija pre 10 godina, iznosila je 203 evra.

Izvoz našeg IKT sektora će ove godine biti preko 2,6 milijardi evra, a 2012. godine je bio 375 miliona evra. Za samo 10 godina, mi smo 7 puta povećali izvoz naše pameti, znanja i inovativnosti.
Ove godine, naš BDP će biti oko 60 milijardi evra. Pre samo 10 godina, bio je 33,7 milijardi evra, što znači da smo za nepunih 10 godina stvorili blizu 30 milijardi evra dodatne, nove vrednosti za naše građane. Mi smo, praktično, za 10 godina skoro duplirali naš BDP!

Sve ovo je pokazatelj koliko se Srbija promenila i koliko je napredovala u poslednjih 10 godina, uprkos svim problemima sa kojima se suočavala: migratornom krizom, poplavama, pandemijom korona virusa i sukobom svetskih razmera u Ukrajini.

Ova Vlada, i svi njeni članovi, moraju da shvate težinu svog zadatka i breme odgovornosti koju moraju da ponesu.

U godinama pred nama, uprkos svemu, mi moramo da nađemo snage i načina da sačuvamo sve ono što smo podizali i gradili poslednjih godina, i moramo da nađemo prostor za Srbiju da nastavi da napreduje, i ja sam ubeđena da će moderna, jaka i slobodna Srbija nastaviti da pobeđuje.

Za naš narod i za našu Srbiju.

Živela Srbija!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.