Bakarec: Vreme radi za Albance

On smatra da Srbija nikad ne bi trebalo da prizna nezavisnost Kosova.

On je, u okviru serijala razgovora Kosinus, ocenio da je glavni uzrok kosovskog problema dugotrajno istorijsko nestajanje srpskog naroda na tom prostoru.

Srba je danas na Kosovu manje od 10 odsto, dok ih je 1450.godine bilo 98 odsto, rekao je Bakarec novinaru Nikoli Todoroviću.

On predviđa da će, protokom vremena, drastično rasti šanse da Albanci veći deo srpske kulturne baštine prikažu kao svoju ili je unište, kao i da otmu imovinu Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Kao autor nedavno objavljene analize kosovskog problema, Bakarec je odbacio kao opciju zamrznutog konflikta i zadržavanja statusa kvo, jer ide u korist Albanaca.

Prema njegovim rečima, odustajanje od rešavanja kosovskog problema izložilo bi Srbiju opasnosti od sankcija i izopštenja iz međunarodne zajednice.

Sankcije uvedene 1992. nanele su štetu procenjenu na 125 milijardi dolara, tvrdi Bakarec i upozorava da bi eventualni prekid pregovora Beograda sa Prištinom mogao da posluži kao izgovor za novi pogrom nad Srbima, kakav je već viđen na Kosovu.

On veruje u mogućnost kompromisa sa Albancima, kao i da će ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić postići, ali napominje da za to postoje preduslovi.

Potrebno je da albanska strana ispuni obaveze iz Brisela i Rezolucije 1.244, obrazlaže Bakarec, što podrazumeva Zajednicu srpskih opština, povratak Srba, normalne uslove za njihov život, garancije za imovinu, delovanje SPC i poštovanje međunarodnih normi.

Prema njegovim rečima, pre razmišljanja o saglasnosti Srbije da Kosovo ima stolicu u Ujedinjenim nacijama (UN), morali bi da budu ispunjeni ovakvi i drugi uslovi, „pa da onda samo razgovaramo tome, a kakav će biti ishod potpuno je rano govoriti“.

Bakarec smatra da je dobijanje stolice u UN za Albance važnije od priznanja Kosova kao nezavisnog, što bi, u slučaju eventualnih razgovora o tome, Beogradu bila najveća pregovaračka poluga da „izvuče maksimum za ceo srpski narod, a pogotovo za preostale Srbe na Kosovu”.

Postoje stranke koje se zalažu da se Kosovu unapred da stoliica, ja nisam za to, rano je govoriti o tome, ponavlja Bakarec.

On kaže da davanje stolice nije de jure priznanje nezavisnosti Kosova, iako je „najveći korak u tome“, i naglašava da Srbija nikad ne bi trebalo da prizna nezavisnost Kosova.

To je naše zauvek. Ako se jednom odreknemo toga, onda ga u suštini više nikad ne možemo povratiti, ukazao je Bakarec, koji tvrdi da je Srbija „vlasnik“ Kosova i Metohije, da „ima tapiju“, ali da nema posed, državinu.

Upitan o podeli Kosova, kao rešenju, on je odgovorio da „ima mnogo važnijih prethodnih stvari“ i konstatovao da je to drugorazredno pitanje, zgodno za špekulacije.

Govoreći o dasadašnjim pregovorima, Bakarec podseća da oni, u okviru Evropske unije (EU), traju već sedam godina, što ukazuje na određene neuspehe, za koje odgovornim smatra pre svega EU i Albance.

Siguran sam da je mnogo bolje uključiti u pregovore Rusiju, Kinu i Ameriku, ističe Bakarec i objašnjava da nije bitna forma u kojoj će se to uraditi.

Prema njegovom uverenju, Amerika danas pokazuje fleksibilnost za interes srpske strane, dok je ranije podršku davala isključivo Albanicima.

Na pitanje da li bi građani trebalo na referendumu da se izjasne o rešenju za kosovski problem, Bakarec uzvraća da je začuđujuće da uopšte postoji neko ko se protivi takvoj demokratskoj ideji.

Navodeći da protivljenje dolazi iz opozicije, on je ocenio da su svi sadašnji protivnici referenduma bili za referendum o Ustavu, „što je manje važno pitanje od Kosova“.

Ali, naravno da je trebalo da se održi i održan je, dok su sada protiv toga da se pita narod, tvrdi Bakarec, koji im postavlja pitanje „što se boje sopstvenog naroda?“.

Za Bakareca su Kosovo i Metohija kolevka duhovnosti, državnosti i istorijskog pamćenja, „a na prvom mestu 100 hiljada Srba koji tu žive i milion Albanaca“.

Opština Stari Grad je, u vreme kada je Bakarec bio njen funkcioner, osam godina na njegov predlog svakog meseca finansijski pomagala Goraždevac, Visoke Dečane i Pećku patrijaršiju.

Predlagao sam tada da i ostale opštine i gradovi, koji su finansijski u mogućnosti, pomažu enklave, ali nije bilo odziva, rekao je Bakarec i zaključio da mu je, zbog toga, „bilo strašno žao, ali tako je bilo”.