Balša Božović o Mićunoviću: Njegov životni put svedoči o čoveku koji je filozofiju slobode živeo, a ne samo predavao

Istaknuti filozof, univerzitetski profesor koji je obrazovao brojne generacije, prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke 1990, čiji je angažman u dugom nizu decenija bio moralno i duhovno svetlo u našem političkom i društvenom mraku, preminuo je juče, 26. maja u 96. godini.

Svoj aktivni politički rad Dragoljub Mićunović je završio kao predsednik Političkog saveta DS, čiji je bio i počasni predsednik, a bio je aktivan i u Fondaciji Centar za demokratiju, čiji je osnivač.

Prema rečima Božovića, Mićunović je više od trideset godina, od prelomnih devedesetih pa sve do danas, bio temelj na kojem su stasavale i sazrevale čitave generacije političara u Srbiji.

– U najcrnjem razdoblju naše novije istorije, u godinama kada je razum ustuknuo pred nacionalističkim bezumljem, Mićunović je dao nemerljiv doprinos i temelj borbi za ljudska prava i demokratiju. Njegova beskompromisna borba protiv režima Slobodana Miloševića i razornog velikodržavnog nacionalizma zahtevala je ogromnu hrabrost i ličnu žrtvu.

Tu žrtvu podneo je dostojanstveno, nikada ne odstupajući od svojih principa, ma koliko to bilo teško.

Kako ističe Božović, nekadašnji šef odbornika DS u Skupštini Beograda i narodni poslanik u republičkoj Skupštini, danas predsednik Izvršnog odbora Akademije za razvoj demokratije, punih četrdeset godina Mićunović je ostao uspravan.

– Nepokoran pred raznim politikama i elitama koje su unazađivale ovo društvo, odbijajući da pravi trule kompromise sa našim i tuđim zabludama. Profesor je bio iskreni evropejac u vremenu kada je to u Srbiji bila teška reč. Bio je istinski vizionar i borac za evropsku Srbiju u kojoj će vladati pravo, a ne samovolja moćnika.

Kao ubeđeni levičar, duboko je verovao u socijalnu pravdu i strastveno se, do poslednjeg daha, borio za neprikosnoveno ljudsko i radničko dostojanstvo.

Njegova vizija i politička mudrost, podseća Božović, bili su ključna snaga u pravljenju koalicije Demokratske opozicije Srbije.

– Ali i u samoj nenasilnoj društvenoj promeni 2000. godine, kao i nezamenljiva podrška potonjim demokratskim vladama u vremenima kada su Srbiju i Demokratsku stranku vodili Zoran Đinđić i Boris Tadić.

Od 2012. godine pa sve do danas, kako napominje, Mićunović je svojim ogromnim iskustvom i nespornim autoritetom bio čvrst oslonac mlađim generacijama, koje su u njemu tražile putokaz kroz današnje političke prepreke.

– I u tim trenucima pokazao je da je, pre i iznad svega, potpuno predan principima demokratije i njenim vrednostima. Njegov integritet, njegova borba za pravdu i evropske vrednosti nisu bili na prodaju, već na ponos svima koji su stajali uz njega. Ovaj naš region pamtiće ga kao nepokolebljivog antiratnog političara, čoveka koji je gradio mostove mira kada su ih drugi rušili.

Evropa će ga pamtiti kao autentičnog, evropski orijentisanog državnika, eruditu koji je kulturu dijaloga stavljao iznad svake sile. Njegov put, od studentskih protesta 1968. godine i disidentskih dana u čuvenoj „beogradskoj osmorki”, pa do osnivanja moderne Demokratske stranke, svedoči o čoveku koji je filozofiju slobode živeo, a ne samo predavao – navodi Božović.

– Slušati njegove priče, primati njegove dobronamerne kritike i upijati dragocene savete bila je retka životna privilegija. Neopisiva je praznina koja ostaje za njim, jer ljude takvog kova, sa takvom širinom i dubokim razumevanjem epohe, ovo naše „nevreme” retko rađa – kaže Mićunovićev saborac, i dodaje:

– Hvala Vam, dragi profesore, na divnom zajedničkom vremenu, na svakoj lekciji i na plemenitosti kojom ste obogatili živote onih koji su Vas
poznavali i koji su imali čast da stoje pored Vas. Vaša borba ostaje trajni zavet, a Vaš životni put najsvetliji primer da se u surovom svetu politike može i mora ostati častan čovek. Zbogom, profesore i dragi prijatelju – kaže Balša Božović opraštajući se od Dragoljuba Mićunovića.