„Razdvajanje izbora odgovara Vučiću, opozicija nema snage da trči dve trke“: Sagovornici Danasa o datumima za izlazak građana na birališta

Time se izašlo u susret zahtevima opozicije da izbori budu održani što kasnije, kako bi vlast imala vremena da ispuni preporuke ODIIHR i obezbedi fer i demokratske uslove za njihovo održavanje.

Ono što opozicija, takođe, zahteva je da ponovljeni izbori u Beogradu budu održani zajedno sa redovnim lokalnim. Neizvesnost u pogledu toga da će i taj zahtev opozicije biti ispunjen jasno je izražena.

Naime, zakonski rokovi za podnošenje ostavki i raspuštanje lokalnih skupština kako bi se ušlo u proces priprema izbora za 2. jun – istekli su.

To znači da od sada u većini gradova i opština najranije izbori mogu da budu 9. juna, a prema informacijama Nove, kao mogući termin za održavanje lokalnih izbora pominje se 11. avgust.

Na isti način se spekuliše i da bi izbori u avgustu bili apsolutno jedinstveni, jer se u Srbiji nikada nisu održali u tom terminu, kao što je retkost i u celoj Evropi, pa se pominje i odlaganje izbora leks specijalisom za jesen.

– Spekulisalo se sa raznim datumima u vezi sa beogradskim i lokalnim izborima, koji nisu samo u 45 vojvođanskih gradova i opština, i 17 beogradskih opština, već i u ukupno 100 gradova i opština širom Srbije… Da svi ti izbori budu 2. juna istovremeno, očigledno je nemoguće jer je rok istekao. Pričalo se i o devetom junu, pogotovo u kontekstu Vojvodine kako bi se to poklopilo sa izborima za Evropski parlament, što je važno u kontekstu Mađarske i glasova koje Viktor Orban dobija iz Vojvodine, a radi se nemalom broju naših građana koji poseduju dupla državljanstva i pravo glasa u Mađarskoj – kaže za Danas Dejan Bursać, istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

Kako dodaje, ne vidi neku veliku logiku u spekulacijama o datumima izbora.

– Spekuliše se sa tim koji birači su tu tokom leta, koji nisu…m ali i mnogi birači SNS letuju… Verujem da ni aktivistima SNS nije baš prijatna vest da će ići u kampanju u junu, julu ili avgustu kada su visoke temperature. Tako da nisam siguran da su spremni da se igraju sa time, kada se pominje 11. avgust – smatra Bursać.

Takođe, podseća on, spekuliše se da Vučić razdvaja izbore jer se upušta opet u te prakse u koje se sumnja, a to je migracija birača.

– Međutim, moram reći da to nema logike. Da beogradski izbori budu u jednom datumu a da opštinski, u 17 beogradskih opština, u nekom drugom. Ako već selite glasače za beogradske izbore, što odmah ne održite sve beogradske izbore odjednom… Spekulisalo se i da se namerno odlažu u nekim gradovima i opštinama gde je SNS u problemu, pre svega u Nišu jer imaju vrlo slabu lokalnu organizaciju… Ali, ja, zaista, kao politikolog ne vidim logiku u ovim datumima, osim što mogu da kažem da naš zakon, a to se sada vidi, zaista dozvoljava mnogo onome ko je vladajuća stranka da vrši taj izborni inženjering sa rokovima. To bi zaista za nekoga ko bi se u budućnosti bavio reformama trebalo da bude posao, da što manje arbitarnih odluka ostavi u rukama onih koji trenutno drže vlasti – zaključuje sagovornik Danasa.

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, kaže za Danas da razdvajanje izbora u svakom slučaju više odgovara vlast, jer su i ljudski i materijalni resursi na njihovoj strani (jedan deo toga je, naravno, stečen nepravedno).

– Ona ima više „kondicije“ da trči dve izborne trke u kratkom periodu od opozicije. Osim toga, što je veća razlika u datumima, otvara se mogućnost da se potencijalno organizuju dodatna preseljenja glasača. Konačno, ukoliko vlast dobro prođe na izborima u Beogradu, to bi bio demotivišući faktor za opozicione glasače u narednoj rundi, pa i u tom kontekstu odgovara razdvajanje izbora – kaže naš sagovornik.

Doduše, u Srbiji se, koliko znam, nikada nisu održali nijedni izbori u avgustu, na bilo kom nivou, napominje.

– Tada se generalno i u Evropi retko održavaju izbori, prosto jer je sezona godišnjih odmora. Čak i da odmore više koriste glasači opozicije nego vlasti, avgust mi deluje kao nezgodan datum za sve aktere. Ali, kraj juna ili početak jula ne deluju tako, iz perspektive vlasti – objašnjava Ivković.

Kako dodaje, ostaje pomenuto rešenje da se izbori odlože leks specijalisom.

– Već se puno puta pominjao primer Severne Makedonije, a i ovde postoji primer iz te zemlje iz 2017. Redovni izbori su bili zakazani za proleće, ali su odloženi za oktobar zbog političke krize (upravo u vreme kada je trebalo da se održe je formirana nova vlast). Tako da i za to postoji regionalni presedan – zaključuje Vladimir Ivković.