Biserko: Srbija bi imala manje štete kad bi je Rusija proglasila neprijateljskom državom 1foto FoNet/Ognjen Stevanović

U kontekstu sprečavanja i borbe protiv ruske invazije na Ukrajinu, pominje se i članstvo Kosova u NATO, što je očigledno pravac u kome se stvari mogu razvijati. Uslovi jesu jednostavniji nego za EU. Dokazano je na primeru Crne Gore i Makedonije. Međutim, neizvesno je kada je članstvo Kosova realno moguće. Ipak su potrebni i neki uslovi kao na primer priznanje Kosova od strane pet članica EU i još mnogo toga – komentariše za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava izjavu Aleksandra Vulina, ministra unutrašnjih poslova, da bi prijem Kosova u NATO bila provokacija Srbije.

Aleksandar Vulin je jutros na TV Pink rekao da bi prijemom Kosova u NATO bila prekršena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali i Povelja tog saveza.

Hoćete da od Kosova napravite članicu NATO bez da je ispunjen ijedan standard, a mapa puta za NATO je komplikovanija nego za Evropsku uniju. Ako sve to preskočite, vi ih samo pripremate da im date mogućnost da napadnu Srbe, da provociraju državu Srbije do granice da ona ne može da ne odgovor – rekao je on.

Prema mišljenju Sonje Biserko, Vulinova retorika je u funkciji zaoštravanja situacije u regionu.

Kako ističe, očigledno to radi po instrukcijama.

Biserko: Srbija bi imala manje štete kad bi je Rusija proglasila neprijateljskom državom 2
foto FoNet Aleksandar Barda

– Nisam sigurna da li to odgovora Srbiji s obzirom na to u kakvoj se situaciji nalazi. Ruska agresija na Ukrajinu menja sva dosadašnja pravila jer očigledno nema načina da se Vladimir Putin zaustavi u svojoj ubilačkoj avanturi. To neminovno prisiljava druge da se prilagođavaju novoj situaciji i shodno tome uskladjuju svoja pravila sa opasnostima s kojima se suočavaju. Suprotno očekivanju Putina da će EU i NATO biti podeljeni oko Ukrajine odnosno prema oštrini sankcija Rusiji, pokazalo se da ih je ujedinio, što bi u ranijim prilikama bilo skoro nezamislivo – kaže naša sagovornica.

Putin je uložio ogromna sredstva na korumpiranje zapadnih lidera, pokreta (levih i desnih), smatra Biserko, u čemu je, kako kaže, u velikoj meri i uspeo.

– Uprkos tome, zapad je delovao jedinstveno. To se odnosi i na Balkan jer postoje jasne indicije da će Rusija pokušati da destabilizuje region preko svoje mreže u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni. To objašnjavaju i skupovi u znak podrške Rusiji – kaže Biserko.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava napominje da SAD, EU i NATO su na te pretnje reagovali jedinstveno i pojačali svoje prisustvo u regionu na razne načine.

Vladimir Putin
Foto: EPA-EFE/ANDREY GORSHKOV/SPUTNIK/KREMLIN POOL

– Od uvođenja sankcija svima koji destabilizuju region, jačanje EUFOR misije u Bosni, te otvaranjem baze u Albaniji, ubrzano rešavanje statusa zapadnog Balkana, pritisak na Srbiju kao jedine zemlje koja nije uskladila svoj stav sa EU u pogledu sankcija. Predsednik Vučić svakodnevno izjavljuje da je Srbija pod velikim pritiscima. Pozicija Srbije se iz temelja promenila, od simuliranja neutralnosti između četiri spoljnopolitička stuba došla je u situaciju da mora birati stranu jer može uslediti totalna izolacija. Ruska vlada je napravila listu neprijateljskih država. Na toj listi je i Crna Gora zbog sankcija Rusiji. Srbija bi imala mnogo veću štetu ukoliko bi EU povukla svoju podršku i investicije nego kada bi je Rusija proglasila neprijateljskom državom – zaključuje sagovornica Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.