Branko Milanović tvrdi da NATO nije slučajno pogodio kinesku ambasadu: Pričalo se da tamo noći Milošević

Milanović je ovu teoriju izneo juče 7. maja, tačno na 25-tu godišnjicu NATO bombardovanja Ambasade NR Kine u Beogradu, na svom profilu na platformi Iks.

Tačno na 25. godišnjicu, 7. maja uveče, podsetimo u zvaničnu posetu Srbiji, stigao je i predsednik Kine Si Đinping sa suprugom Peng Lijuen i delegacijom iz Pekinga.

„Ništa što sam ovde napisao nije novo, o tome se naširoko raspravljalo pre 25 godina, pa pre 20 godina itd. Razlog zašto nije dobro poznato je jer je staro i jer postoje očigledni razlozi zašto mejn strim mediji ne bi pisali o tome“, napisao je Milanović danas repostujući niz od juče.

Nothing that I wrote here is new, It has been discussed extensively 25y ago, and then 20 years ago etc. The reason why it is not well-known is b/c it is old & b/c there are obvious reasons why MSM would not write about it. https://t.co/2ofO57lakB

— Branko Milanovic (@BrankoMilan) May 8, 2024

Milanović u nizu objava na engleskom jeziku, u slobodnom prevodu piše sledeće:

Nikada nećemo saznati da li je kineska ambasada u Beogradu namerno gađana ili ne.

Evo nekoliko argumenata zašto smatram da je slučajno bombardovanje malo verovatnim.
– Ovo je bila jedina greška u ciljanju zgrade u 78 dana veoma preciznog bombardovanja.
– Navodna meta bila je finansijska institucija (banka koja je davala kredite, između ostalog, za prodaju naoružanja starog SRFJ). Ali ta banka više nije radila; Srbija je bankrotirala; to nije bilo davanje kredita nikome.

-To je jedina institucija koja je navodno na meti.
– Kineska ambasada i banka su dve veoma različite zgrade. Ne samo kada se suočite sa njima. Čak i ako imate dvo dimenzionalnu mapu, Ambasada je bio okrenuta, pod uglom, prema reci, ka usamljenoj zgradi sa ogradom. Obala je udaljena 150 metara preko auto-puta sa 6 traka, uz drugu zgradu.

Pristup NATO-a od prvog dana trebalo je da ide za komandnim centrima. Bombardovala je Miloševićevu rezidenciju prvog dana, nadajući se da će ga ubiti. On nije bio tamo. Pristup je praćen danima, i to na mnogo veći i nasilniji način, u Bagdadu četiri godine kasnije.

Niko nije znao (i još ne zna) gde je Milošević spavao ovih noći. Pričalo se da je spavao u bolnicama ili ambasadama (iz očiglednih razloga). Pričalo se da je kineska ambasada verovatno mesto. (Ne ruska, Rusija je tada stala na stranu Zapada.)

NATO je verovatno imao informaciju da je te noći (Milošević, prim. novinara) bio u ambasadi. Ako je to istina, Kinezi će biti iznervirani, ali i posramljeni. Oni ne bi trebalo da obezbede pokriće. Tako da bi bili prilično tihi. Miloševićeva smrt bi dovela do nereda u lancu komandovanja i verovatno bi se rat završio za nekoliko dana. Dakle, to je bila proračunata kocka sa prilično dobrom, očekivanom isplatom. Problem je bio što su informacije bile pogrešne.“

Podsetimo, 7. maja 1999. u NATO napadu na ambasadu 15 minuta pre ponoći, znatna oštećenja pretrpele su i građevine u neposrednoj blizini – zgrada „Energoprojekta“ i Stambeno-poslovni centar Ju-biznis centar, a avioni Alijanse su i dva puta u toku noći bombardovali i obližnji hotel „Jugoslavija“.

Stradali su dopisnik kineske nacionalne novinske agencije Sinhua Šao Junhaun i dopisnici dnevnog lista Guang ming Su Singhua i Džu Jing, a 20 ljudi je povređeno.

Na mestu srušene Ambasade NR Kine u Beogradu izgrađen je Kineski kulturni centar.