foto FoNet„Ja bih voleo da nas je više, nekada nemamo sa kim kafu da popijemo“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Spasa Andrejević koji se u svoje rodno selo Novake, u opštini Prizren na jugozapadu Kosova, vratio 2004. godine.
Vujo Ilić, politikolog koji se godinama bavi istraživanjem izbornog procesa, kaže da se ova situacija ponavlja iz godine u godinu, dok državne institucije ne daju bilo kakvo objašnjenje o čemu se radi.
„Postoji razlika u broju birača na Kosovu i Metohiji između preseka i zaključenih biračkih spiskova. Možemo da pretpostavimo da se radi o interno raseljenim licima čije je prebivalište na Kosovu i Metohiji, ali koji glasaju po mestu boravišta u opštinama u centralnoj Srbiji. Ali, da ponovim, tu se samo radi o našem nagađanju“, kaže Ilić.
Tako se, recimo za opštinu Prizren, gde živi Spasa Andrejević, navodi da pravo glasa ima čak 4.748 građana, odnosno 3.500 građana više nego u biračkom spisku od prošle godine.
„Ne, ne, to nije realno. To nije realno stanje“, kaže Andrejević za RSE upitan da prokomentariše ove razlike.
Prema zakonu Srbije, deo biračkog spiska za područje jedinice lokalne samouprave ažurira opštinska, odnosno gradska uprava.
Podatke o broju birača RSE je analizirao na osnovu tri seta zvaničnih državnih podataka, konačnog broja birača na izborima u junu 2020, aprilu 2022 i poslednji presek koji je objavljen 23. oktobra, pred izbore koji su zakazani za 17. decembar ove godine.
Prema podacima Ministarstva za državnu upravu tj poslednjem preseku stanja u Prištini ima 4.436 birača više nego u poslednjem biračkom spisku. Dok u Prizrenu neslaganje postoji za oko 3.500 građana, u Peći je nešto preko 3.100.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
