Da li će Tomislav Nikolić dobiti još jedan “mandat” za život u predsedničkoj rezidenciji, na teretu poreskih obveznika i građana Srbije?

Imajući u vidu da se te privilegije odrekao predsednik Srbije, Aleksandar Vučič, odnosno da je nedavno osvojio još jedan predsednički mandat, pretpostavlja se da će Tomislav Nikolić, bivši radikal i najbliži saradnik osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, na teretu građana, još pet godina nastaviti da živi u vili, za šta se iz budžeta izdvaja oko pet hiljada evra mesečno.

Zbog čega građani Srbije plaćaju “raskalašan” život Tomislava Nikolića, pitanje je koje ponekad ističu čak i tabloidi i mediji koji nedvosmileno rade u interesu Aleksandra Vučića, odnosno desetogodišnje vlasti Srpske napredne stranke.

Podsetimo, Vlada Srbije donela je u novembru, 2018. godine, Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije, kojom se zgrada u Užičkoj ulici 23, određuje za boravak i reprezentativne potrebe predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, Tomislava Nikolića, i prijem i boravak stranih gostiju Srbije u okviru te saradnje.

Time je produžen život bivšeg predsednika u vili na deset godina. Da li će u njoj ostati i narednih pet godina, odnosno da li će se njegov boravak produžiti i dostići 15 godina, za sada izgleda izvesno.

S druge strame, o aktivnostima Nikolićeve kancelarije za saradnju sa Rusijom i Kinom, kojom upravlja, za šta dobija platu, odnosno sredstva za servisiranje rada svih zaposlenih, prostorija i tekućih troškova, takođe, iz budžeta, od poreskih obveznika i građana Srbije, javnost, takođe, nije obaveštena.

Na internet portalu ove kancelarije izveštava se redovno o sastancima, ali u tišini, tako da samo posetioci tog sajta mogu da vide šta Tomislav Nikolić radi.

Reč je uglavnom o susretima sa ambasadorima te dve države i ređe sa predstavnicima kompanija. Izveštava se redovno i kada bivši predsednik dobije rođendanske čestitke od zvaničnika Kine i Rusije.

Nagrada Nikoliću za istrajno ćutanje, ili za političko pacifikovanje, daleko bilo, posledica kakve ucene?

– Položaj Tomislava Nikolića objašnjiv je jednom rečju – sinekura – služba koja to nije, zvanje koje se ne obavlja, a nosi nesrazmerne privilegije. On živi sine cura, dakle bez brige, lagodno, bezbrižno i privilegovano i to zato što je jednom, sticajem okolnosti, bio predsednik Republike. Taj položaj sam po sebi nije rezultat neke njegove zasluge, niti je u skladu za zakonima Srbije, a Zakon o predsedniku Republike ionako prekomerno privileguje lica koja su nekad bila na tom mestu – kaže za Danas profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.

Od gotovo aristokratske titule, dodaje ona – bivši predsednik Republike, preko naknade zarade, obezbeđenja, diplomatskog pasoša, ima prava na kancelariju i na savetnIke, ma šta u toj kancelariji radio, sve do prava na pristup određenim arhivama.

– Niko od živih bivših predsednika Republike, međutim, nema onoliko količinu vanzakonskih privilegija koliko ima Nikolić. On živi u predsedničkoj rezidenciji i ima još jednu vanzakonsku titulu – šef kancelarije za saradnju sa Rusijom i Kinom. Vanzakonske privilegije uživa dobrotom sadašnjeg predsednika Republike, dobrotom uobličenom u neki akt Vlade, duboko zavisne od tog istog predsednika. Šta je prethodilo ovim vanzakonskim i time nezasluženim privilegijama .- ne znamo – kaže Rakić Vodinelić.

Zato je svako slobodan da nagađa, smatra ona,

– Da li je to možda nagrada Nikoliću za istrajno ćutanje, ili za političko pacifikovanje, da li je, daleko bilo, posledica kakve ucene? Jer, ako neko navodno vrši javnu funkciju saradnje sa Rusijom i Kinom, valjalo bi da javnost ima bar neki uvid u tu saradnju, a morao bi se podneti poneki, ma kako uopšteni izveštaj o tome. Šta je težište “promocije saradnje”, nemamo pojma. Da li je Nikolić organizovao neku izložbu, bogougodni vašar za pomoć sirotinji, proslavu kineske Nove godine? Ako i jeste, bilo je u najužem, privatnom krugu i neomatano od radoznalih medija. Ali, tolerisanje svih njegovih privilegija ostalo bi privatna stvar kada bi sredstva za to obezbeđivali sadašnji predsednik Republike i predsednica Vlade. Ako su oni dobrotvori bivšeg predsednika iz sopstvenih džepova, lepo od njih. Ali stvar stoji tako da vanzakonsko stanovanje i “službovanje” Nikolićevo plaćaju građani Srbije i ne znajući koliko su nesebični dobrotvori vremešne gospode – ističe sagovornica našeg lista.

Kako dodaje, troškovi bivšeg predsednika su sigurno značajni, kao i za svaki privatni angažman, zaodenut u javnu stvar.

– Uopšte, Srbija je stvarno neobična republika. Nema mnogo takvih u kojima bivši predsednik uživa plemićke privilegije, u kojoj, a Srbija je republika gotovo osam decenija , imamo “prestolonaslednika”, kome i novine kupujemo, u kojima se slede ne samo rojalističke i aristokratske tradicije, nego i komunističke, pa predsednica Vlade privatno stoluje u kući u koju su smestili nekadašnju Prvu Drugaricu Jugoslavije. Srbija je zemlja srednjevekovnih privilegija, iako u službenom nazivu nosi odrednicu republike, Srbija sve to može da plaća iako je njeno stanovništvo gotovo najsiromašnije u Evropi. Srbija je zemlja u kojoj je ovako stanje normalno u XXI veku – napominje Rakić Vodinelić.

Komuna za Nikoliće, Karađiorđevićeve i Brnabiće

Ako smatramo normalnim vanzakonske privilegije bivšeg predsednika, dodaje naša sagovornica, naslednika prestola u republikanskom državnom uređenju, nepoznatu visinu sume za adaptaciju rezidencije predsednice Vlade – pa normalno bi bilo sve Nikoliće, Karađordjeviće i Brnabiće smestiti u jedan objekat.

– Svakako bi bilo jeftinije za građane Srbije, a život u komuni bi im postao neizdržljiv, pa bi se možda postarali da se razdvoje o sopstvenom trošku. A račune za stanovanje i njihov živor sine cura treba sabrati i tražiti da se država regresira , tj. da naplati dug od onih koji su takav život omogućili, dakle, najmanje, od Vučića i Brnabić kao od solidarnih dužnika. Koliko bi se dece od toga moglo uspešno lečiti – zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.

Podsetimo, u ovoj državnoj vili, Nikolić je od avgusta 2012. godine, kada je postao predsednik države, i prvi je državnik koji ju je koristio za posao i svakodnevni život.

Kako su izvestili prirežimski mediji, nakon što je predao Vučiću državni pečat i posebnu zastavu 31. maja 2017. godine, jedan od najvećih zahteva kada se odlučivalo da li će ponovo ući u trku za šefa države je da ostane u toj vili u Užičkoj.