Nek propadne Demokratska stranka

Nije drama, nek propadne Demokratska stranka. Neće propasti svet. Neće propasti, čak ni Srbija bez DS-a.

Šta je tačno problem sa Demokratskom strankom?

Da navedem neke primedbe „demokrate su odustale od svog programa“, „demokrate podržavaju Lompara“, „rukovodstvo DS-a udarilo ekser u kovčeg Demokratske stranke“ (meni omiljena, jer sam je čuo bar pet puta u poslednjih 12 godina).

Demokrate čista srca, praktično jednoglasno, odlučile da podrže Studentski pokret ne tražeći bilo šta zauzvrat. Prosto smatramo da je referendumsko izjašnjavanje Studentski pokret ili Vučićev režim najsigurniji način za smenu ovog režima.

Ne mislimo da će političke stranke propasti zato što parlamentarne demokratije nema bez političkih stranaka. Možda se neki akteri političkog života u organizacijama „stranka to sam ja“ boje propasti, ali to je neka druga priča.

Vratimo se glavnoj tezi zašto je najefikasnije napraviti referendumski izbor i pozovimo matematiku u pomoć. Probaću da ne prekomplikujem sa matematikom, i što svedenije da prikažem logiku sa vrlo malo varijacija. Što se može videti u priloženoj tabeli.

Prema aktuelnim istraživanjima, odnos u narodu je 54% za promene, 46% za status quo (status malum bio bi bolji izraz, ali ga stari Rimljani nemaju). Uzmimo da, prema dosadašnjim iskustvima, Vučić uzme tri do šest posto – ne na karte, nego na krađu – pa nek korekcija bude na primer 5% ukradenih glasova za SNS. Uz tu pretpostavku na referendumskom izjašnjavanju, gde svi opozicioni birači glasaju za studente oni dobijaju 51,5%, a SNS 48,5%. Na predsedničkim izborima to je bezbedno, ali šta se dešava na parlamentarnim? Očekuje se da manjine, uz veliku izlaznost, dobiju oko šest mandata. Tada bi liste imale SL 126 mandata, SNS 118 mandata (V1 u tabeli). Dakle, na granici, ali jasna pobeda i formiranje nove vlade.

Šta se dešava ako dodamo dve „promandatske“ stranačke liste PM1 i PM2 (pro-EU i anti-EU) iz istog skupa opozicionih birača? Podela procenata nije važna, ovo je samo primer.

U tabeli pod V2 imamo navedeno: SNS 118, SL 103, PM1 15, PM2 8. Dakle većina formalno postoji, ali problem je narastao. Zato što tada imate dve grupacije koje su dale ‘pledge’ biračima (što bi rekli Englezi) ili ‘besu’ (što bi rekli Albanci) da neće u pro-EU vladu, tj. da neće u anti-EU vladu. Ubediti ih da treba da budu u istoj vladi će biti teško i mučno. Pregovori će trajati dugo.

Za to vreme SNS grupacija ima pregršt opcija. Pomenuću neke:

Može da se pomiri s gubitkom vlasti i da iznosi pare iz zemlje jedno tri meseca.

Može da ubedi deo aktera da su pro-EU ili da su anti-EU uz primamljive ponude. NJima je svejedno samo da su vlast.

Može da direktno podmiti (uz krivična dela) samo sedam poslanika što manjina što opozicionih i formira vladu. To se već dešavalo 2016. na Vračaru kad je opozicija imala većinu. Ako su to mogli u apsolutno nebitnoj opštini, zamislite samo kako će se podmićivati za Srbiju.

Što znači, u načelu može i uz dve opozicione liste, ali jedno desetinu puta teže.
Koliko vidim, postoje i neke podele u opoziciji pa je moguće da imamo i tri opozicione liste. U tom slučaju SNS odmah skače za jedan mandat (u tabeli V3). Da se ne zaboravi da jedna lista lako može da završi ispod cenzusa (u tabeli V4). U takvom slučaju SNS ima 122 mandata, pa se sve svede na ubeđivanje manjina, što je još jeftinije za Vučića. Hoću da napomenem da Vučić neće propustiti da podrži (da ne kažem formira) još dve lažne opozicione (LO) liste ultraanti-EU i ultrapro-EU. Tako će kakofonija biti veća, međusobni napadi će dovesti do veće demotivacije opozicionih birača i veće verovatnoće da i više od 5% opozicionih glasova bude rasuto ispod cenzusa. Poštedeću vas matematike, ali može da dovede i do 126 poslanika za SNS.

Zato je vreme da prestanemo sa kalkulacijama oko mandata. Vreme je za hrabre odluke. Demokratska stranka je dokazano opredeljena za evropski put Srbije i zato je donela hrabru odluku. Smatramo da se mora skloniti Vučić kao glavna prepreka za bilo kakav normalan put Srbije, pa i evropski. Da, pridruživanje je važno pitanje, ali Srbija poslednjih 10 godina nije napredovala ni milimetar na tom putu. Napredovala je na putu korupcije, laži i besomučne krađe. Verujte mi, i u DS ljudi vole da imaju mandate, voli se i budžetsko finansiranje, ali se naša Srbija voli više.

Ako zbog toga propadne DS, a ne propadne Srbija, neće mi biti žao, biću ponosan.